Branko Ružić, visoki funkcioner i narodni poslanik Socijalilstičke partije Srbije, u “Intervjuu nedelje” RSE, govori tome kako doživljava kritike i uvrede koji su mu upućivali koalicioni partneri iz partije Aleksandra Vučića, zbog čega veruje da građani Srbije žive u vremenu u kom je pametnije ćutati, kome je SPS danas ideološki bliži - naprednjacima ili grčkoj Sirizi, kao i da li osim "Fijata" Srbija ima još neku uspešnu investiciju. Najpre ga podsećamo na nedavnu izjavu, kada je na novinarsko pitanje zbog čega je neaktivan tokom skupštinskih zasedanja, odgovorio citatom Ive Andrića, da dođu vremena kada pamtan zaćuti:
"Vremena su onakva kakvim ih svaki građanin ili građanka vidi. Imajući u vidu da sam duži niz godina bio šef poslaničke grupe i profilisao nove poslanike i pokazao kadrovski potencijal koji SPS ima i dan danas, smatrao sam da nema potrebe da se aktivnije uključujem u rad Parlamenta, imajući u vidu da ima mnogo novih naših dragih koleginica i kolega. Možda je takav moj stav nekima i odgovarao".
RSE: Kome je možda odgovaralo?
Ružić: To nek procene oni koji se bave političkom analizom ili pre svega politički analitičari koji žele da obrađuju takve teme. Govorim samo hipotetički možda je nekome odgovaralo. Uvek nekome nešto odgovara. Ako ste predmet napada, onda je jasno, da ukoliko ponekada zaćutite, onda upravo odgovara onima koji vas napadaju.
RSE: Čime ste se vi zamerili naprednjacima?
Ružić: Ne bih rekao da sam se zamerio...
RSE: Ako vas nazivaju pogrdnim rečima i prozivaju, onda je to zameranje.
Ružić: Mislim da to govori više o deficitu korektnog političkog vokabulara za koji se i oni dominantno zalažu u Parlamentu. Taj vokabular se može vezati za pojedinca, ne za stranku. Bez obzira da li se radi o SNS-u, SPS-u ili DS-u... Sami vokabular i neistine, koje se iznose spram mene lično, svoj epilog će dobiti na sudu. Neke stvari koje ne stoje, ne mogu da prođu tek tako netaknuto.
RSE: Kada jedan od funkcionera Sprske napredne stranke izgovori javno uvrede na vaš račun, bar je takav utisak, da on to ne bi izgovorio, da nije dobio dozvolu sa vrha stranke. Da li je to bila poruka od samog lidera naprednjaka?
Ružić: Mislim da je to ipak pitanje za dotičnog gospodina koji je pročitao ono što je prethodno zapisao. Želim da verujem da se radi o njegovom ličnom stavu. To je upravo i sam predsednik SNS-a i predsednik Vlade, gospodin Vučić, rekao. Jeste da je malo rogobatan rečnik koji je iznešen i zato će dobiti svoj epilog, barem što se mene tiče, na sudu, jer to nije igra. Ja svoj lični integritet, verujući u demokratske institucije naše države, želim da zaštitim na taj način. U više navrata su i sam premijer Vučić i prvi potpredsednik Vlade, predsednik SPS-a, gospodin Dačić, rekli da je najvažniji odnos koji su oni međusobno izgradili, radi realizacije svih strateških ciljeva koje je u svom ekspozeu izneo Vučić. Mislim da to jeste tačno i da je taj odnos krajnje korektan. Mi taj poziv prosto nismo mogli odbiti jer želimo da, vođeni tom državotvornom orijentacijom, i kada je teško, pomognemo svojim kadrovskim potencijalom. To je procenio i sam premijer Vučić.
RSE: No ipak stiče se utisak da je SPS odabrala poziciju pasive, kada govorimo o odnosu prema onome što je vladajuća politika, iako kooperira u vlasti. Bilo kakvo pitanje u odnosu na vladajuću politiku se ne čuju iz SPS-a. Kako bi smo to nazvali, komformizam ili racionalizam?
Ružić: Ne bih rekao da je to komformizam, ne bih čak rekao ni da je to pasiva. Kada je neko u pasivi, on obično ne pređe cenzus na izborima. SPS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima PUPS-om i Jedinstvenom Srbijom, ali dominantno SPS, izvojevao je više od pola miliona glasova na prethodnim izborima, što dovoljno govori u prilog tezi da smo veoma aktivni. Smatram da nije ni logično da imate neke kritičke osvrte, ukoliko ste u statusu koalicionog partnera u Vladi Republike Srbije.
RSE: Zašto nije logično? Zašto bi svi pevali horski? Upravo se taj utisak stiče kada se posmatra vladajuća politika u Srbiji.
Ružić: Nekada utisak ume i da prevari. Najvažnije je šta se razgovara na sastancima, pre svega dva lidera, oko svih važnih državnih pitanja. Mislim da se tu ne peva horski. Činjenica da ne postoji jaka opozicija, ne treba automatski da znači da SPS treba da izađe i bude opoziciona stranka. SPS je stranka koja je u Vladi Republike Srbije. Svojim kadrovskim potencijalom je potpomogla realizaciju strateških ciljeva te Vlade.
RSE: Često se govori o tome, a posebno je to slučaj sa premijerom Vučićem, šta se dobilo na izborima. Od izbora je prošlo godinu dana. Mnoge stvari su evoluirale i mnoge su se neverovatnom brzinom i promenile. Zbog čega se stalno vraćati na raspoloženje koje je iskazano na izborima, a ne gledati šta kako stvari ovog trenutka stoje?
Ružić: Barem što se nas u SPS-u tiče, nama jeste prevashodni interes boljitak za građanke i građane Srbije. Mi se ne bavimo toliko istraživanjima javnog mnjenja i ne vodimo toliko računa o nekoj utemeljenosti u biračkom telu, mada se ona ne menja. Po svim istraživanjima vidi se da SPS nije u padu. Beleži jedan konstantan procenat i blagi rast od slučaja do slučaja. Mislim da je to jedan dobar pokazatelj. Takođe i SNS. Nisam primetio da je bilo koje istraživanje pokazalo da, i pored ovih nepopularnih mera koje je Vlada preuzela, beleži neki pad.
RSE: Njihov rejting se tumači pre svega kao izraz jačanja kulta Aleksandra Vučića?
Ružić: Barem mi iz SPS-u nismo skloni da se bavimo izgradnjom nekog kulta ličnosti. Neki u SPS-u su sigurno gradili kult ličnosti Slobodana Miloševića. Sećam se kulta ličnosti Slobodana Miloševića i mislim da ni Slobodan Milošević to nije uvažavao, poštovao i želeo da se tako nešto dešava. Uveren sam, i želim da verujem, da ni gospodin Vučić to ne želi.
RSE: Kako Milošević to nije želeo? Čitava medijska mašinerija je bila uključena u promociju i njegovog lika i dela?
Ružić: Ne možemo porediti ta dva različita političara, Vučića i Miloševića. To je istorija i to je nešto što se dešavalo. Setite se samo koliko je naroda izlazilo na te mitinge, od Gazimestana pa na dalje. Mislim da se tada dešavalo nešto što je bio istorijski momenat. Bio je jedan tajming, jedan aktuelni politički trenutak, u kom ste morali da uradite nešto. Slobodan Milošević je to uradio na način, na koji je on smatrao da je najbolji.
RSE: I trebalo bi imati na umu da je to odvelo u rasulo, pa i u zločin.
Ružić: Ne bih rekao zločin. O mnogim stvarima se nećemo složiti, ali o mnogim stvarima ćemo se i složiti. Nije nam potrebno da se danas, 2015. godine, vraćamo u prošlost. Mislim da smo svi izvukli pouke - mi u Srbiji i sve zemlje u regionu, nadam se, naši iskreni partneri u regionu. Mislim da treba da se okrenemo budućnosti. Ne vidim da SPS učestvuje u izgradnji kulta ličnosti danas, 2015. godine, u Srbiji, niti smatram da bi to bilo dobro, kako za Vučića, tako i za bilo koga, ko u tome učestvuje.
RSE: Srbija od 2000. godine nije imala toliku dominaciju jedne političke ličnosti, u medijskoj sferi na primer, kao što danas imamo Aleksandra Vučića. Vi ste imali prigovore na tu temu, pre svega mislim na stavove koje ste izneli povodom ukidanja "Utiska nedelje"?
Ružić: Ja sam izneo svoj lični stav i tog stava se i pridržavam. Sada, kada govorimo o kultu ličnosti, onda možemo da govorimo o tome da to ne rade javni poslanici i političari. Možda mediji to čine, svesno ili nesvesno.
RSE: To nema sumnje, ali onaj koji je u centru, ko je predmet ove analize, svakako snosi najveću odgovornost?
Ružić: Ne bih rekao i ne bih se složio da onaj, koji je u centru, snosi najveću odgovornost. Mislim da mnogo veću odgovornost snose oni koji su spremni na autocenzuru, zbog nekih vlasničkih struktura u nekim medijima. Ne možemo sada optužiti Aleksandra Vučića, ukoliko je neko spreman da bude praktično podastrt jednom projektu koji se zove stvaranje kulta ličnosti, ako se to uopšte u Srbiji dešava.
RSE: Verujete li vi da Aleksandar Vučić nije zaista imao ništa sa skidanjem "Utiska nedelje" sa B92?
Građane zanima ekonomija, ne kult ličnosti
Građane zanima ekonomija, ne kult ličnosti
Ružić: Za građane Srbije je najvažnija ekonomija. Ekonomija je praktično majka svake politike i mislim da su tu odgovori na sve izazove i pitanja o kojima mi pričamo. Da li se razvija kult ličnosti, da li neko lupa packe SPS-u ili svojim stranačkim funkcionerima u SNS-u, prosečnog građanina u Srbiji ne interesuje.
Ružić: To je nametnuta tema. Mislim da je za građane mnogo važnije da se ne bavimo tim stvarima, nego je mnogo važnije da se bavimo ekonomijom. Za Srbiju je bitno da privučemo respektabilne kompanije, ljude sa imenom i prezimenom, ljude koji će svojim kapitalom da garantuju strateško partnerstvo i nove investicije, direktne investicije u Srbiju. Za svakog investitora se moramo boriti. Ne slažem se da ćemo izaći iz krize ako se budemo bavili medijskim špekulacijama, tabloidnim medijima, sankcionisanjem, što podržavam, onih koji ne plaćaju porez, da li se radi o sferi narodne ili zabavne muzike. Nećemo izaći ni ako se deset dana priča o legalizaciji prostitucije, na osnovu jedne moje izjave, gde ja i dalje stojim pri tom stavu. Nisam dao intervju, nego sam dao izjavu, na pitanje koje je usledilo o jednom društvenom fenomenu. Ne vidim da je to prioritetno pitanje kojim Srbija treba da se bavi. Ako je to način da izađemo iz krize, ja se onda ne slažem.
Ružić: Mislim da je mnogo važnije da dođu respektabilne kompanije. Trebamo nove proizvodnje i moramo ulagati u nauku i obrazovanje. Industrija je devastirana. Imamo jedan dobar projekat sa Fijatom. To je jedini projekat koji funkcioniše, kao i namenska industrija, gde smo i dalje u velikoj borbi za starim tržištima.
Ružić: Rekao bih da je velika šteta što nije ostvaren projekt fabrike mikročipova. Upravo na projektima visoke tehnologije, možete da ostvarite velike profite. Ono što očekujem da će se desiti, to su ovi mukotrpni pregovori sa Esmarkom u vezi sa železarom Smederevo jer tu rešavamo neka socijalna pitanja. Mislim da je dobar projekt sa Air Srbijom. Očekujem da posle Esmarka dođe jedna od najprestižnijih kompanija u automobilskoj industriji, po pitanju kablova, to je Delphi. To je američka kompanija, koja će doći. Evidentno je da moramo tu stratešku i ekonomsku saradnju usmeriti i iskoristiti, te odnose sa SAD-om. Ne treba polarizovati, nego podeliti ekonomski interes Ruske federacije i SAD-a, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Time možemo ostvariti jedan balans koji će dovesti do dobrog i zdravog okruženja, u kojem ćemo svi ovde, ne samo Srbija, već sve zemlje pretendenti za ulazak u EU, poslovati i podići životni standard naših građanki i građana.
Ružić: Moj utisak je da je to jedan veliki gubitak za medijsku sferu u Srbiji. Nikada se lično nisam slagao, ili u velikoj meri, sa autorkom te emisije, gospođom Bećković. Činjenica je da je ta emisija trajala od devedesetih godina, kada sam bio klinac, kada su počeli razni protesti, pa SPO, pa studentski protesti... Praktično je trajala 24 godine. Niko nije bio gadljiv na odlazak u tu emisiju. Nisam shvatio koji je interes vlasnika medija, na kome je ta emisija bila, da se, na taj način, praktično eliminiše iz etera. To je za mene nepojmljivo.
RSE: Čitate li u tome političi uticaj ili ne?
Ružić: Opet govorim o tome da je moguće da postoji autocenzura. Nije mi jasno da najgledanija emisija ne može da ostvari komercijalne efekte, za vlasnika te medijske kuće. Ali kada je neko vlasnik, ima pravo da, ukoliko je uložio novac, praktično raspolaže tim medijem na način koji je u skladu sa zakonom i u skladu sa njegovom poslovnom politikom.
RSE: Imate li vi gospodine Ružiću neku vrstu autocenzure? Ukoliko u svojim kritikama, a primećeni ste u medijima kao drugačiji glas u SPS-u, uvek obilazite taj centar? Izbegavate da uputite direktnu kritiku adresiranu na vrh vlasti? Koliko god neko bio blagonaklon ili neblagonaklon, sasvim je sigurno da ima dovoljno terena da se i neke premijerove aktivnosti postave pod znak pitanja? Da li se to i kod vas zove autocenzura?
Ružić: Ne bih rekao. Ja sam trenutno narodni poslanik i član glavnog odbora stranke koja je u koaliciji sa SNS-om. Tu prosto nema govora o autocenzuri. Tu se samo može govoriti o jednom korektnom političkom partnerstvu.
RSE: To bi tako bilo kada bi i druga strana bila korektna prema vama. Oni vas pak dovode u vezu sa tajkunima.
Ružić: Ne mora mene da voli Aleksandar Vučić da bih ja voleo Srbiju i da bih voleo svoju decu i decu ostalih roditelja koji žive u Srbiji. Niti je taj koalicioni odnos bračni odnos. Tu nema ljubavi. To je jedan pragmatičan pristup, gde se okupite oko pojedinih strateških ciljeva. Ako me pitate, zašto me povezuju sa tajkunima, reći ću vam da je to sasvim logično. Ako nekoga hoćete da stavite u negativan kontekst, sigurno ga nećete povezati sa radnicima ili onima koji su nezaposleni.
RSE: Očekivao bih da se SPS, partija koja pledira da se deklariše kao levica, bude daleko više povezana sa interesima radništva, srednje klase?
Ružić: Mislim da ta nit nije pokidana. Smatram da smo nešto i nasledili, zahvaljujući našoj ulozi u nekim prethodnim vladama, naravno ne dominantno. Mi se ekonomskim pitanjima praktično nismo ni bavili u tim vladama. Došli smo u poziciju da moramo povući neke nepopularne poteze.
RSE: Kome ste vi danas ideološki bliži - Srpskoj naprednoj stranci ili Sirizi?
Ružić: Mislim da nismo bliski ni jednima ni drugima jer onda ne bi bili levica, ne bi bili socijal-demokratski orjentisana stranka. Mislim da jedini stožer okupljanja socijaldemokratske opcije u Srbiji, za neka buduća vremena, može biti SPS. Imam mnogo srodnih partija koje bitišu na političkom nebu, poput stranke gospodina Rasima Ljaića, poput PUPS-a, koji su naši koalicioni partneri, stranke Borisa Tadića, DS-a. Ako delite jedan identičan vrednosni sistem, ako ste praktično zbog nekih drugih razloga, ne zbog lošeg programa, nego zbog toga što ste pravili greške, došli u poziciju da raspolutite stranku, govorim sada o DS-u, da jedva uđete u Parlament, onda je prirodno da jedini stožer jedne socijaldemokratske opcije praktično bude SPS. Mislim da sada, nakon ovog našeg Kongresa, mi moramo da budemo barjaktari te ideje. Mi moramo preuzeti tu istorijsku odgovornost jer je to istorijska šansa.
RSE: Upravo je trijumf Sirize u Grčkoj istorijski događaj. To se u Srbiji, barem do ovog trenutka, nije posebno reflektovalo. Čak se stiče utisak da se u svemu, po čemu bi smo prepoznali levicu, događaju samo tumbanja i tumbanja, dok se jedino desnica konsolidovala. To se već sada manifestuje kao opasnost po srpsku perspektivu. Ili je to preterana ocena?
Ružić: Rekao bih da je to preterana ocena. Moramo se setiti i onog famoznog pomirenja između DS-a i SPS-a, 2008. godine. Tada se konsolidovala levica, odnosno ta socijaldemokratska opcija u Srbiji. Tada je levi deo političkog spektra bio sasvim konsolidovan.
RSE: Da li je to bila greška Borisa Tadića?
Ružić: Mislim da je to bila refleksija jednog aktuelnog političkog trenutka i potrebe da napravimo jedan vizionarski dokument, koji jeste bio vizionarski. Ako se zalažete za jednu državu i društvo, za jednu ekonomski razvijenu Srbiju, Srbiju evropskih vrednosti, ne vidim šta je tu pogrešno. Vidim da su dve stranke, u tom momentu, konstatovale da dele identični vrednosni sistem. To je sasvim prirodno. Slažem se da ovde dolazi do blagog konsolidovanja van-parlamentarne desnice, koja se priprema za neke buduće izbore, koji mogu da uslede u redovnom roku, ili ove godine, to se u Srbiji na žalost nikad ne može sa sigurnošću tvrditi. Mislim da oni trenutno, po svim istraživanjima, ukoliko se okupe zajedno, neće uspeti da dođu do dogovora. Mogu da vrede nekih 10% utemeljenosti u biračkom telu. Mislim da je to dobro za parlamentarizam u Srbiji. Bilo bi bolje da imate nekoga ko je otvoreni evroskeptik u Parlamentu, koji će svojom kritikom, bila ona konstruktivna ili ne, upravo ukazivati na neke stvari, kako bi ta Vlada, kojoj je ta opozicija praktično korektiv, radila još bolje na strateškim ciljevima.
RSE: Bili bi najbolji anestetik za Aleksandra Vučića?
Branko Ružić: Ne bih sada sve personalizovao.
RSE: Teško je ne personalizovati pošto imamo dominantnu vladajuću partiju u kojoj je partija jednako ličnost.
Ružić: Vi sada na neki način i sami indukujete tu priču i govorite da bi neka politička aktivnost bila anestetik za Aleksandra Vučića. Na taj način, možda nesvesno, već podsvesno, upravo pravite taj kult ličnosti. I dalje duboko verujem da nije potrebno da u Srbiji, institucije sistema, funkcionišu na način da se isključivo jedan čovek bavi tim institucijama. Želim da verujem da se naše institucije sistema izgrađuju na pravi način i da mogu da funkcionišu.
RSE: Koje su posledice Vučićević packi koje udara sagovornicima u EU? Pitam vas kao nekoga ko je bio angažovan u tom sektoru.
Ružić: Takvu vrstu komunikacije nikada ne bih primenio. Bio sam, samo i isključivo, ministar, zadužen za te poslove u jednom kratkom periodu, koji je doduše bio ovenčan otpočinjanjem tih pregovora. Vučić nastupa sa pozicije premijera, nastupa sa pozicije političkog lidera, koji ima dominantnu podršku od strane građana. Crpeći tu snagu iz legitimitet, verovatno u nekim trenucima, shodno svom senzibilitetu, ja takav karakter nisam, učini nekada i takav iskorak. Mislim da je Vučić dovoljno upoznat sa tim. Imajući u vidu da su vrlo brzo nakon toga održali jedan konstruktivan sastanak, gospodin Devenport i gospodin Vučić, jasno je da su se fokusirali na ono što jeste posao, i Devenporta i delegacije EU u Beogradu i naše Vlade, a to je da nastavimo taj evropski put kojim smo krenuli. To je jedina realna opcija za sve političke opcije u Srbiji, koje žele dobro našim građanima i građankama.
RSE: Vratimo se poziciji SPS-a na levici. Ono što udaljava SPS od levice, makar pod teretom dnevnih događaja, je često povezivanje sa različitim korupcionaškim aferama. Neću sada nabrajati ko je od vaših članova i funkcionera bio u pritvoru i ko je sada u pritvoru. Ne znam da li je iko osuđen do ovog trenutka i koliko je osuđeno. Kako to objašnjavate? To vas udaljava od interesa onoga što je srednja klasa u Srbiji. Mnogi vas participiraju kao partiju koja je povezana sa kriminalnim krugovima.
Ružić: Rekao bih da je to pokušaj da nas mnogi na taj način okarakterišu, odnosno da nas javnost na taj način okarakteriše. Međutim, to traje niz vremena, ove Vlade, prethodne Vlade, kada je premijer bio Dačić, to traje od vremena naših Vlada sa DS-om. Mi pokazujemo svoju vitalnost. Praktično smo kao Feniks, nastali iz pepela. Decembra 2000. smo imali nekih 513.000 glasova, a 2012. došli smo do 564.000.
RSE: Možda to govori o neefikasnosti pravosuđa?
Ružić: Ne bih rekao da to govori o neefikasnosti pravosuđa. Zalažem se zaista da svi oni, za koje se dokaže, uz uvažavanje presunkcije nevinosti, kao vrhovnog pravnog načela, da su uradili bilo šta protivzakonito, bili oni iz SPS-a, SNS-a ili bilo koje druge stranke, budu procesuirani i da imaju pravosnažnu presudu. Nisam video da je bilo ko od etiketiranih, viših, najviših, srednjih funkcionera SPS-a, osuđen pravosnažno. Zato govorim da je to pokušaj nekih centara da se stvori utisak u javnosti, da bi pokidali nit sa srednjom i nižom klasom.
RSE: Postoji jedna izjava Slavice Đukić Dejanović, vaše potpredsednice, koja je meni omiljena. Ona je svojevremeno rekla da SPS nije povezan sa kriminalom, ništa više ili manje od drugih?
Ružić: To vam je kao pitanje da li je čaša polupuna ili poluprazna. Ako želimo da zatvorimo oči pred činjenicom da postoji kriminal i korupcija, da se država pokušava boriti na pravi i efikasan način sa tim, onda možemo da govorimo da smo svi monasi, čestiti i pošteni. Mislim da je dobro za Srbiju da se prekrate te muke koje predstavljaju perfidno mrcvarenje, i SPS-a. Siguran sam da su armije članova, simpatizera i funkcionera čestiti, porodični ljudi, koji se pre svega zalažu za promovisanje programa i ideologije i za jednu socijalnu i pravednu Srbiju, da se žito odvoji od kukolja. Ako ima onih koji su za nešto odgovorni, neka idu u zatvor. Mi taj problem nemamo.
RSE: Zašto niste bili protivkandidat na izborima za predsednika partije?
Ružić: Smatram da smo Ivica Dačić i ja pokrenuli od 2003. godine jedan evolutivni proces reformi u SPS-u. Dačić i ja delimo identičan vrednosni sistem oko strateških pitanja. Senzibilitetom se razlikujemo, to se valjda vidi. Ponekada malo oštrije reagujem, ili dam neki stav jer ipak želim da budem uveren da živim u jednom demokratskom društvu, gde niko ne može da mi vređa inteligenciju. Kada osetim da postoji neka tendencija da neko poželi da vređa moju inteligenciju, onda moram da izađem, ne zbog sebe, nego svih drugih.
RSE: Ko vam vređa inteligenciju?
Ružić: Pamtim više primera. Pamtim primer da sam na društvenim mrežama bio optužen za dron na utakmici Srbija – Albanija. Onda sam bio optužen da sam doveo onog nasilnika koji je psovao premijera. Kada nešto tako vidite ili čujete, morate reagovati. To zaista zalazi u sferu ekspertize pomenute ranije potpredsednice, Slavice Đukić Dejanović. Ona je psihijatar i mislim da ljudi, koji tako nešto osmišljavaju, trebaju da budu njeni pacijenti.
