Zoran Glavonjić
Posle dve decenije umetničkog i ličnog odsustva legendarnog muzičara Branimira Džonija Štulića sa jugoslovenskih prostora, ovdašnja publika konačno je dobila priliku da uživa u njegovim novim delima. Prvi put su objavljene knjige koje je svih ovih godina pisao vođa čuvenog benda Azra ali se Džoni, iako su se mnogi tome potajno nadali, nije pojavio na promociji u Beogradu.
Prvi put od odlaska Branimira Štulića u Holandiju, od samog početka devedesetih, poštovaoci dela ovog umetnika moći će da pročitaju njegove prevode dela antičke književnosti, jedinstvena viđenja Ilijade i Odiseje, Smijurijadu i Kali juga, o nekadašnjoj muzičkoj sceni i kaljuži bivše Juge, knjigu Azrinih tekstova, autobiografiju sa komentarima...
Branislav Gojković, direktor kuće „Plato books” koja je zajedno sa Štulićevom Balkanskom partijom rada izdala ova dela, na promociji na kojoj zbog retko viđenog interesovanja nije bilo mesta za svu publiku, rekao je da to izdanje predstavlja „portret čovečanstva i neprolaznog vremena iz vizure izvanrednog umetnika širokog duha”:
“Džoni Štulić je izričito zahtevao da se sve njegove knjige pojave, da sve bude kompletno. imao je jednostavan odgovor… Rekao je da je to pisao da bi ljudi čitali, a ne da bi slušali Azrine pesme. Kazao mi je: “Ko je slušao slušao je, a ja sam ovo radio dvadeset godina da ostavim poruku.“
Štulićevu umetničku ilegalu i književni angažman ovdašnji mediji slikovito su opisali velikim putovanjem sa ciljem da se pronađe odgovor na pitanje zašto smo danas ovakvi i gde smo pogrešili.
U ilegali
Muzički kritičar Petar Janjatović kaže da je, bez preterivanja, pojavljivanje Džonijevih sabranih dela vrhunski kulturni događaj za ovaj deo planete.
“Ovo je još jedan ozbiljan stub u gradjenju kulta ličnosti Džonija Štulića. Tu zaista ima mnogo njegovih stranica, najmanja knjiga ima 450 strana… E, pa, sledećih deset godina imamo šta da čitamo", kaže Janjatović.
Branimir Štulić već više od 20 godina živi u Holandiji sa suprugom, igra mali fudbal, piše knjige i prevodi starogrčke klasike.
U Srbiji su u njegovu čast pripremili višednevni multimedijalni projekat pod nazivom „Crveni tepih i ambrozija – a gde je Štulić? U ilegali! ” tokom kojeg će publika moći da uživa u Džonijevim delima.
Umetnički direktor Tanja Malevanov kaže da će taj dogadjaj u medijskom smislu biti ravan posetama državnika ili koncertima pop zvezda.
“Džoni Štulić je bio bitnik novog talasa, a takođe ja bih ga danas nazvala hard kor muzičarem. Takav će performans ovde i dobiti. Život je lep, to je moja lična impresija koju želim da mu dam i da mu pruzim ruku odavde", navodi Malevanov.
Iako je u retkim oglašavanjima, često preko prijatelja koji su prenosili njegove reči, bio jasan da ga još dugo neće videti ni jedna zemlja bivše Jugoslavije, na promociji je vladala atmosfera iščekivanja.
Novinar Velja Pavlović kaže da trag koji je, kada je u pitanju rokenrol, Azra ostavila u Beogradu može da se poredi jedino sa delom Ekatarine velike:
“Imao sam sreću da ga poznajem. Nadam se da će Džoni jednog dana doći. Ako mu neko šalje video snimak ovog našeg okupljanja, evo ja mu mašem i kažem „Džoni dođi, ovde će ti biti prijatno bez obzira kako ti nazivao ove naše predele. Dođi bar dva, tri dana da se malo mučiš sa nama“, kaže Pavlović.
Branimir Štulić nije došao. I tako će ostati još dugo, kaže Džonijev prijatelj Branislav Gojković, prenoseći njegove reči:
“Ne, neću se vratiti. Neću se vratiti na okupiranu teritoriju, dokle god je okupirana ja tamo ne idem."
“Branimir Štulić je sa pozornice samovoljno otišao. Hoteći svojim odsustvom da pokaže da je veće njegovo odsustvo nego prisustvo onih koji su prisutni…", zaključio je Gojković.
