Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Narodni heroji na rasprodaji


Spomenik dečaku, narodnom heroju Bošku Buhi na Jabuci

Pišu: Nevena Bogdanović i Danica Gudurić

"Ovo što se dešava trenutno sa Memorijalnim kompleksom "Boško Buha" je upravo posledica odnosa države i društva pre svega prema antifašističkom nasleđu koje je marginalizovano i skrajnuto", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sanja Petrović Todosijević, istoričarka u Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu, komentarišući situaciju u kojoj je Memorijalni kompleks "Boško Buha" na Jabuci oglašen za prodaju, a zatim povučen iz oglasa nedelju dana pred licitaciju.

Prvobitno se u oglasu za prodaju Ugostiteljsko-turističkog preduzeća "Putnik" iz Prijepolja u stečaju, koja je zakazana za 28. februar, našao i Memorijalni kompleks "Boško Buha", podignut na mestu gde je stradao narodni heroj iz Drugog svetskog rata, a koji je, kako su tvrdili nadležni, u vlasništvu tog preduzeća.

Nedelju dana pred licitaciju je, međutim, objavljeno obaveštenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika da se od prodaje Memorijalnog kompleksa, odnosno "celina 2 i 3", u čijem su sastavu spomenik Bošku Buhi, Pionirski dom i Spomen dom Boško Buha, odustaje, te da će na licitaciji 28. februara biti ponuđena samo "celina 1", odnosno hotel koji je takođe u vlasništvu preduzeća "Putnik".

Iz stečajne mase su izuzeti Dom kulture, Muzej pionira i omladine Jugoslavije i Spomen-dom "Boško Buha", paviljoni za smeštaj gostiju i dve vile, i zemljište u okviru kompleksa na visoravni pored puta Prijepolje-Pljevlja, blizu graničnog prelaza ka Crnoj Gori.

Da li je fašizam pobijeđen?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:24 0:00

Prvi oglas za prodaju u kom se našao i Memorijal "Boško Buha" rasplamsao je rasprave na društvenim mrežama, ali i aktivizam građana koji su pokrenuli peticiju "Sprečimo prodaju Memorijalnog kompleksa Boško Buha".

Trenutno odustajanje od prodaje pokretači peticije vide kao svoju "malu pobedu" i "uspešan primer građanskog aktivizma".

Onlajn peticiju je potpisalo više od 840 građana, među kojima je i 55 javnih ličnosti i stručnjaka iz oblasti istorije, muzeologije, umetnosti, i pedagogije, kaže za Radio Slobodna Evropa dramska pedagoškinja Ivana Bogićević Leko, koja je zajedno sa istoričarkom Sanjom Petrović Todosijević pokrenula peticiju.

"Mi smo smatrali da kao javnost treba i moramo da reagujemo, da imamo tu obavezu da ukažemo na to da se postupak licitacije preispita i kao aktivni građani smatramo da je važno da razgovaramo kako bismo razmenili zajednički ideal i zajednički sačuvali ovaj prostor i vratili mu njegovu prvobitnu funkciju", kaže Bogićević Leko.

Ona dodaje da je pored peticije poslat i dopis nadležnim institucijama.

"Pre svega, uputili smo dopis ministarstvima kulture, obrazovanja i omladine i sporta jer smatramo da ih se ovo tiče, a takođe i muzeju u Prijepolju, Skupštini opštine Prijepolje, Zavodu za zaštitu spomenika i stečajnoj upravi jer smatramo da su, svako na svoj način, nadležni i pozvani da govore o ovom problemu", ističe Bogićević Leko, dodajući da su Muzej grada Prijepolja i Opština Prijepolje i zvanično stali uz zahteve peticije.

Prema nepotvrđenim navodima medija, Agencija je odustala od prodaje Memorijala "zbog velikog pritiska javnosti". Međutim, na pitanja zbog čega se odustalo od prodaje i šta će dalje biti sa Memorijalom, odnosno "celinama 2 i 3", RSE nije dobio odgovor.

Jedan od problema u vezi sa prodajom Memorijala je to što se ne zna kakav je njegov pravni status, kaže istoričarka Sanja Petrović Todosijević i ističe da će to i dalje biti problem, jer se ne zna šta će se sa Memorijalom dalje dešavati iako se od prodaje trenutno odustalo.

Deo memorijalnog kompleksa "Boško Buha"
Deo memorijalnog kompleksa "Boško Buha"

Međutim, Agencija je ranije tvrdila da je prodaja po zakonu. U njihovom odgovoru za RSE, koji je poslat pre nego što se odustalo od prodaje, navodi da se pre oglašavanja nisu obraćali za mišljenje Republičkoj direkciji za imovinu jer za tim nije bilo potrebe, pošto, kako kažu, "predmet prodaje nije javna svojina".

Istoričarka Petrović Todosijević ističe da se mora obratiti pažnja šta se sve prodaje u privatizacionim postupcima, jer je ranije sva imovina, pa i imovina ugostiteljsko-turističkih preduzeća, pripadala državi, odnosno društvu, te nije bilo neuobičajeno da se memorijalni kompleksi podižu uz imovinu takvih preduzeća.

"Ono što bi moglo da se postavi kao pitanje je zašto još tada nije eventualno donesen određeni zakon koji bi se odnosio na prostor samog memorijala, i koji bi u tom smislu još više podvlačio specifičnost tog kompleksa", kaže Petrović Todosijević, objašnjavajući je kompleks trebalo da štiti to što ga je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kategorisao kao nepokretno dobro od izuzetnog značaja.

Na pitanje da li je po zakonu bilo moguće da se nepokretno kulturno dobro nađe u oglasu za prodaju, u Agenciji su na prvi upit Radija Slobodna Evropa odgovorili da je Zakonom o stečaju predviđeno da se čak i ako su postojala, gase ranije stečena prava preče kupovine u pogledu imovine stečajnog dužnika.

"Takođe, u toku stečajnog postupka koji traje od 2010. godine, a i pre tog perioda, nije utvrđen opšti interes za eksproprijaciju navedenog kulturnog dobra, u skladu sa članom 121. Zakona o kulturnim dobrima", kažu u Agenciji.

Istoričarku Petrović Todosijević ne čudi informacija da pre prvog oglašavanja prodaje nije bilo "opšteg interesa za eksproprijaciju Memorijalnog kompleksa". Ona kaže da taj podatak jasno govori da Srbija nema jasno profilisanu ideju kako da se odnosi prema antifašističkom nasleđu.

"Boško Buha je stradao 1943. godine u četničkoj zasedi. Vi sada imate potpuno apsurdnu situaciju u našem društvu, da imate jedan memorijal dečaku koji se aktivno borio protiv fašizma i u toj borbi stradao, u borbi protiv onih koji su otvoreno kolaborirali sa fašizmom, a da je u tom istom društvu i u toj istoj državi, zakonodavac pre nekoliko godina rehabilitovao čoveka koji je stajao na čelu tog kolaboracionističkog pokreta (reč je o vođi četničkog pokreta Dragoljubu Draži Mihailoviću, i odluci Višeg suda u Beogradu koji je poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan prim.aut.). Sve to je na neki način i vodilo ka ovome", kaže Petrović Todosijević.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u odgovoru za RSE, u kom se izjašnjava o eventualnoj mogućnosti prodaje Memorijalnog kompleksa, navodi da "nepokretna kulturna dobra mogu biti u svim oblicima svojine i njihovi vlasnici ili korisnici mogu biti i pravna i fizička lica". Ističu i da zavodi za zaštitu spomenika kulture nemaju svojinska ovlašćenja nad kulturnim dobrima, pa ne mogu uticati na promenu vlasnika.

"Promena vlasnika nad kulturnim dobrom ne utiče na njegov status i njegova svojstva, već novi vlasnik ima obavezu da poštuje Zakon o kulturnim dobrima, odnosno ne sme ništa da menja, ruši ili preduzima bilo kakve radove na dobru bez utvrđenih uslova od strane nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture", kažu u Republičkom zavodu.

Podsećaju da je Memorijalni kompleks Boško Buha dobio taj status nepokretnog dobra od izuzetnog značaja Odlukom Narodne skupštine SRS (Socijalističke republike Srbije prim.aut.) iz 1987. godine kojom su zabranjeni svi radovi koji ga mogu na bilo koji način ugroziti.

"To znači da i u slučaju promene vlasnika, novi vlasnik ne sme da preduzima intervencije koje nisu odobrene od strane Republičkog zavoda", ističu u Zavodu.

"To je potpuno paradoksalno", kaže Petrović Todosijević i dodaje da je sam memorijal u velikoj meri propao upravo zbog nebrige države, koja je po zakonu morala da se stara o njemu. Podseća da isti stepen zaštite kao i Memorijalni kompleks "Boško Buha" na teritoriji opštine Prijepolje ima još samo pravoslavni manastir Mileševa.

Ideja za trajno obeležavanje mesta pogibije legendarnog borca – bombaša Druge proleterske udarne brigade i narodnog heroja Boška Buhe (rođenog u Gradini kod Virovitice u Slavoniji, koga su ustaše sa porodicom 1941. godine proterale u Mačvu, učesnika mnogih borbi na Neretvi i Sutjesci), potekla je 1959. godine od pionira Prijepolja i Pljevalja.

Incijativu je prihvatio Savez pionira Jugoslavije, pa je pokrenuta akcija tokom koje su pioniri iz čitave zemlje sakupljali novac za izgradnju pionirskog spomen doma, priča za RSE istoričar Bato Pušica, jedan od prvih kustosa ovog kompleksa na Jabuci.

"U tom domu je bilo osam spomen soba, a svaka je nosila ime narodnog heroja pionira iz tadašnjih republika i pokrajina", kaže Pušica.

Kasnije je na Vidikovcu, najvišoj koti na Jabuci podignut veliki spomenik Bošku Buhi, Aleja narodnih heroja sa bistama boraca iz bivših republika i pokrajina (Lepa Radić, Zlate Malakovski, Savo Jovanović Sirogojno, Dragan Kovačević, Ganimete Terbeši, Vera Miščević, Mate Blažina i Milan Mravlje) kao i Omladinsko naselje, sa osam paviljona i centralnom zgradom u kome su bili omladinci koji su gradili prugu Beograd-Bar.

"Kroz to Omladisko naselje prošlo je oko 14.000 omladinaca. Uglavnom su to bili studenti i internacionalne brigade iz Evrope koje su takođe učestvovale u toj velikoj radnoj akciji izgradnje pruge Beograd-Bar", podseća Pušica.

Smeštajni kapacitet na Jabuci je bio oko 450 ležajeva i sve do raspada Jugoslavije bila je jedno od najposećenih mesta gde su se smenjivale đačke eskurzije. Posle Kragujevca, Jabuka je bio najposećeniji memorijalni centar u Srbiji.

Od 1991. godine ova destinacija je izbrisana iz školskog programa. Nakon raspada Jugoslavije, u memorijalnom kompleksu jedno vreme su boravile izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Već odavno su svi objekti na Jabuci zatvoreni i zapušteni.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG