Nakon odluke predsednika Srbije Borisa Tadića da odsustvuje sa samita zemalja srednje i jugoistočne Evrope u Varšavi 27. i 28. maja, zbog odluke poljskih domaćina da predsednica Kosova Atifete Jahjaga dobije tretman ravnopravan šefovima ostalih suverenih država, sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da će se takva politika Srbiji osvetiti.
Kao ozbiljan nagoveštaj da bi se ovakav tretman Kosova Srbiji mogao vratiti kao bumerang može se shvatiti izjava američkog ambasadora na Kosovu Kristofera Dela da je prihvatanje realnosti nezavisnog Kosova preduslov za učlanjenje Srbije u EU.
"Najvažniji uslov koji međunarodna zajednica može koristiti u svojim naporima da natera Beograd da promeni svoj način mišljenja je upravo njegova perspektiva učlanjenja u EU. Mislim da Srbi odlično shvataju da treba da prihvate realnost nezavisnog Kosova pre eventualnog učlanjenja u EU", rekao je Del za lokalne medije.
Uočljiva je u poslednje vreme i svojevrsna cik-cak linija u odnosu Beograda prema Prištini. Šef srpskog pregovaračkog tima bio je nedavno u Prištini, gde je, kako su preneli mediji, bez ikakvih prigovora sedeo za stolom na kome su bile srpska i kosovska zastava.
Nedugo potom, pada odluka da se ne ide u Poljsku zato što će Kosovo biti predstavljeno kao država. Uprkos tome što bi samit u Varšavi možda urodio i susretom sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Barakom Obamom.
Kako razumeti ove nedoslednosti, pitali smo Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju:
“Ja mislim da su sve to veoma kontradiktorne poruke koje ubijaju imidž Srbije. Da vas podsetim: nikoga iz vladajuće stranke gospodina Tadića nije bilo na petoj godišnjici nezavisnosti Crne Gore prošlog vikenda. Tamo je bio Klinton, ali su isto tako odlučili da ne dođu. Oni bi svakako želeli da dobiju status zemlje-kandidata u vreme poljskog predsedavanja, a ne odlaze u Varšavu. Kako to razumeti?” – pita se Kacin.
RSE: Kako vi to razumete?
Kacin: Ja ne razumem.
RSE: Zašto to rade?
Kacin: Pa, to nemojte mene pitati. To je pitanje za gospodina Borisa Tadića, koji, po mom mišljenju, u međunarodnim krugovima gubi svoj kredibilitet.
Pucanje u sopstveno koleno
Unutrašnje-politička situacija u Srbiji i predizborna kampanja koja je de fakto već počela sasvim sigurno neće doneti nikakav značajniji zaokret, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vatroslav Vekarić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova, ali dodaje da bi Srbija morala odustati od kursa izolacije i samoizolacije.
„Cena formule koja se sada primenjuje vrlo je visoka. Srbija time sebe dobrovoljno uvodi u trajnu izolaciju i ukoliko se ne nađu neki novi i kreativniji oblici učešća Srbije na skupovima na kojima učestvuje i Kosovo mislim da će krajnji rezultat biti nepovoljan upravo za Srbiju. Ovakvo odbijanje prosto je pucanje u sopstveno koleno“, ocenjuje Vekarić i upozorava:
Daniel Serwer
„Srbija će ostati po strani od najvažnijih međunarodnih zbivanja i susreta. Susret sa Obamom obično i nije samo kurtoazan. Ako se držimo toga da su prioriteti i okosnica naše spoljne politike odnosi sa velikim silama, sa Evropskom unijom, kako je već i rečeno, onda se toga treba i pridržavati; dakle, treba odrediti u kojoj meri ovakav rigidan pristup ovim sastancima vodi ugrožavanju osnovnih postavki spoljne politike“, opominje Vekarić.
Potvrda njegove opomene već stiže iz s one strane Atlantika.
Daniel Serwer, ekspert sa Džons Hopkins univerziteta, u svom aktuelnom blogu upozorava da će Sjedinjene Države svakako dva puta razmisliti pre nego što pozovu Tadića u Vašington nakon njegove nespremnosti da se pridruži predsedniku Obami na samitu u Varšavi.
Politika izolacije ne može doneti nikakve koristi zemlji, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i Eric Gordy, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Univerzitetskog koledža u Londonu, koji ovako odgovara na pitanje zašto predsednik Srbije Boris Tadić ne ide na samit u Varšavu:
“Odluka da bojkotuju samit može se objasniti činjenicom da ih uskoro očekuju izbori. A što se tiče interesa zemlje, takva odluka nema nikakvog smisla jer se dijalog i potencijalni partneri ne mogu privući niti impresionirati politikom samoizolacije. Ova simbolika koju su izabrali upućena je najostrašćenije nacionalističkom segmentu biračkog tela. Jedino ne razumem zašto Tadić insistira na tome da obrlati i taj deo birača kad oni ni pod kojim uslovima neće glasati za njega”, ocenjuje britanski ekspert za jugoistočnu Evropu.
Kao ozbiljan nagoveštaj da bi se ovakav tretman Kosova Srbiji mogao vratiti kao bumerang može se shvatiti izjava američkog ambasadora na Kosovu Kristofera Dela da je prihvatanje realnosti nezavisnog Kosova preduslov za učlanjenje Srbije u EU.
Del: Mislim da Srbi odlično shvataju da treba da prihvate realnost nezavisnog Kosova pre eventualnog učlanjenja u EU.
"Najvažniji uslov koji međunarodna zajednica može koristiti u svojim naporima da natera Beograd da promeni svoj način mišljenja je upravo njegova perspektiva učlanjenja u EU. Mislim da Srbi odlično shvataju da treba da prihvate realnost nezavisnog Kosova pre eventualnog učlanjenja u EU", rekao je Del za lokalne medije.
Uočljiva je u poslednje vreme i svojevrsna cik-cak linija u odnosu Beograda prema Prištini. Šef srpskog pregovaračkog tima bio je nedavno u Prištini, gde je, kako su preneli mediji, bez ikakvih prigovora sedeo za stolom na kome su bile srpska i kosovska zastava.
Nedugo potom, pada odluka da se ne ide u Poljsku zato što će Kosovo biti predstavljeno kao država. Uprkos tome što bi samit u Varšavi možda urodio i susretom sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Barakom Obamom.
Kako razumeti ove nedoslednosti, pitali smo Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju:
“Ja mislim da su sve to veoma kontradiktorne poruke koje ubijaju imidž Srbije. Da vas podsetim: nikoga iz vladajuće stranke gospodina Tadića nije bilo na petoj godišnjici nezavisnosti Crne Gore prošlog vikenda. Tamo je bio Klinton, ali su isto tako odlučili da ne dođu. Oni bi svakako želeli da dobiju status zemlje-kandidata u vreme poljskog predsedavanja, a ne odlaze u Varšavu. Kako to razumeti?” – pita se Kacin.
RSE: Kako vi to razumete?
Kacin: Ja ne razumem.
RSE: Zašto to rade?
Kacin: Pa, to nemojte mene pitati. To je pitanje za gospodina Borisa Tadića, koji, po mom mišljenju, u međunarodnim krugovima gubi svoj kredibilitet.
Pucanje u sopstveno koleno
Unutrašnje-politička situacija u Srbiji i predizborna kampanja koja je de fakto već počela sasvim sigurno neće doneti nikakav značajniji zaokret, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vatroslav Vekarić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova, ali dodaje da bi Srbija morala odustati od kursa izolacije i samoizolacije.
„Cena formule koja se sada primenjuje vrlo je visoka. Srbija time sebe dobrovoljno uvodi u trajnu izolaciju i ukoliko se ne nađu neki novi i kreativniji oblici učešća Srbije na skupovima na kojima učestvuje i Kosovo mislim da će krajnji rezultat biti nepovoljan upravo za Srbiju. Ovakvo odbijanje prosto je pucanje u sopstveno koleno“, ocenjuje Vekarić i upozorava:
„Srbija će ostati po strani od najvažnijih međunarodnih zbivanja i susreta. Susret sa Obamom obično i nije samo kurtoazan. Ako se držimo toga da su prioriteti i okosnica naše spoljne politike odnosi sa velikim silama, sa Evropskom unijom, kako je već i rečeno, onda se toga treba i pridržavati; dakle, treba odrediti u kojoj meri ovakav rigidan pristup ovim sastancima vodi ugrožavanju osnovnih postavki spoljne politike“, opominje Vekarić.
Potvrda njegove opomene već stiže iz s one strane Atlantika.
Daniel Serwer, ekspert sa Džons Hopkins univerziteta, u svom aktuelnom blogu upozorava da će Sjedinjene Države svakako dva puta razmisliti pre nego što pozovu Tadića u Vašington nakon njegove nespremnosti da se pridruži predsedniku Obami na samitu u Varšavi.
Politika izolacije ne može doneti nikakve koristi zemlji, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i Eric Gordy, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Univerzitetskog koledža u Londonu, koji ovako odgovara na pitanje zašto predsednik Srbije Boris Tadić ne ide na samit u Varšavu:
“Odluka da bojkotuju samit može se objasniti činjenicom da ih uskoro očekuju izbori. A što se tiče interesa zemlje, takva odluka nema nikakvog smisla jer se dijalog i potencijalni partneri ne mogu privući niti impresionirati politikom samoizolacije. Ova simbolika koju su izabrali upućena je najostrašćenije nacionalističkom segmentu biračkog tela. Jedino ne razumem zašto Tadić insistira na tome da obrlati i taj deo birača kad oni ni pod kojim uslovima neće glasati za njega”, ocenjuje britanski ekspert za jugoistočnu Evropu.
