Piše: Ron Synovitz
Bivši bugarski rvač Evelin Banev bio je suočen sa suđenjima u tri zemlje zbog pranje novca i trgovine drogom kada je poslednji put viđen u javnosti na saslušanju u Sofijskom apelacionom sudu u septembru 2015. godine, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Banev je priveden u Bugarskoj 2012. godine i predat italijanskim vlastima na suđenje u Milanu. U Bukureštu su rumunske vlasti takođe tražile njegovo izručenje po sličnim optužbama.
Onda je Italija dozvolila Banevu da se privremeno vrati u Sofiju 2015. kako bi prisustvovao suđenju u Bugarskoj.
I tada je nestao – očigledno pobegavši pre nego što su vlasti mogle da ga vrate u Italiju ili izruče Rumuniji.
Od tada ga je italijanski sud u odsustvu osudio na 20 godina zatvora, rumunski na 10 i po godina, a nedavno i bugarski sud, sve zbog krivičnih dela pranja novca ili šverca kokaina.
Interpol je četiri godine bezuspešno tražio Baneva.
Sada Banev može da doda Švajcarsku na listu svojih progonitelja.
Tamošnji tužioci ovog meseca su podigli optužnicu protiv Baneva, kao i protiv Kredi Svisa (Credit Suisse) i bivše službenice te švajcarske banke, zbog navodnog pomaganja da se preko banke opere oko 39 miliona dolara od droge.
U skladu s uobičajenom praksom prema švajcarskom zakonu, tužioci nisu imenovali Baneva kada su 17. decembra objavili optužnice.
Umesto toga, opisali su bugarskog osumnjičenog kao bivšeg rvača koji je u nekoliko evropskih zemalja već osuđen zbog trgovine drogom i pranja novca – uključujući slučaj koji je doveo do njegove 20-godišnje kazne zatvora u Italiji 2017. godine.
Takođe su naveli da ga Interpol traži od 2016. godine.
To je slučaj koji pokazuje kako švajcarski istražitelji veruju da su međunarodne organizovane kriminalne grupe koristile svoje veze s bugarskim kriminalnim podzemljem za pranje nelegalno stečenog novca i brisanje kriminalnog porekla.
'Rvači' kao sinonim za 'mafiju'
Banev se 1985. godine upisao na bugarsku Nacionalnu sportsku akademiju i često je pre pada komunizma odlazio na rvačka takmičenja u inostranstvu.
Predstavljao je svoj sofijski rvački klub, kao i bugarsku reprezentaciju.
Posle pada Gvozdene zavese živeo je u inostranstvu i stekao bogatstvo – naizgled kao investitor u nekretnine.
Priča o Banevu tokom ranih 90-ih deluje kao priče mnogih bugarskih rvača i dizača tegova koji su koristili svoje mišiće, veze s državnim sportskim klubovima i međunarodno iskustvo kako bi se obogatili.
Mnogi su u postkomunističkoj eri postali telohranitelji prvih bugarskih milionera koji su formirali "konfederaciju industrijalaca" koju su nazvali Grupa 13.
Šefovi rvača u Grupi 13 bili su bivši agenti tajnih službi čiji je početni kapital navodno dolazio iz bugarskih državnih fondova iz doba komunizma kojima su imali pristup preko računa u stranim bankama – uglavnom u Austriji, Lihtenštajnu i Švajcarskoj.
Ubrzo su bugarski rvači telohranitelji počeli da vode sopstvene sumnjive "bezbednosne" službe. Zatim su prešli na firme za osiguranje i nekretnine.
U stvari, toliko mnogo bugarskih rvača su postali pomoćnici nomenklature iz mafije u toj zemlji da su obični Bugari početkom devedesetih počeli za sve ljude iz organizovanog kriminala da koriste reči "borci" ili "rvači".
Međutim, kada je 2013. italijanski istraživački novinar Roberto Saviano objavio knjigu "Nula, Nula, Nula" o italijanskoj mafiji i njenim međunarodnim vezama, Banev je bio jedini Bugarin kojeg je Saviano pomenuo po imenu.
Pozivajući se na istragu italijanskih vlasti u Torinu, Saviano je opisao Baneva kao vođu bugarske grupe "brokera" koja je 2005. organizovala prevoz tona kokaina iz Južne Amerike, Kariba, Afrike i Španije do moćnih italijanskih kriminalnih porodica.
Banev je tada bio stanovnik Švajcarske s bankovnim računima u Kredi Svisu.
Švajcarske optužnice
Prema švajcarskim tužiocima, bugarski rvač kojeg traže bio je stanovnik Švajcarske kada je između 2004. i 2008. godine deponovao milione dolara na račune u švajcarskoj banci.
Nove optužnice tvrde da je novac korišćen za kupovinu nekretnina u Evropi – prebacujući milione dolara nelegalnog profita od droge u legalni promet slanjem preko računa u jednoj od najpoznatijih švajcarskih banaka.
Ukupan iznos opranih sredstava i dalje nije poznat vlastima. Ipak, švajcarski tužioci kažu da je od 2004. do 2008. godine više od 89 miliona dolara kontrolisala kriminalna organizacija s kojom je sarađivao bugarski rvač.
Švajcarski tužioci takođe kažu da je neimenovana bivša službenica Kredi Svisa pomogla bugarskom rvaču da preko te banke opere skoro 18 miliona dolara bez upozorenja vlastima na sporno poreklo sredstava.
Opisujući tu ženu kao bivšu višu menadžerku banke koja je "bila upoznata s rvačkim svetom ", tužioci su je optužili za teško pranje novca.
Kredi Svis se dotle suočava s optužbama za kršenje švajcarskih zakona kao i svojih internih direktiva.
Ti zakoni uključuju švajcarski Federalni zakon o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kao i Uredbu Federalne bankarske komisije o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Tužioci tvrde da je Kredi Svis znala za operacije pranja novca već 2004. godine.
Ako je švajcarski Federalni krivični sud proglasi krivim, banci Kredi Svis može biti naloženo da preda profit od transakcija, kao i da plati kaznu do pet miliona dolara.
Kredi Svis negira optužbe i navodi da je regulatorni izveštaj o pranju novca iz 2004. godine utvrdio da je banka ispunjavala sve zahteve.
U saopštenju Kredi Svisa se takođe skreće pažnja na pravnu procenu koji je banka naručila 2016. godine.
Prema saopštenju banke, procena koju je finansirala Kredi Svis takođe je ustanovila da su mere te banke protiv pranja novca bile "korektne i odgovarajuće tokom celog perioda koji je razmatran".
Banka navodi da će se "snažno braniti" protiv optužbi kada se slučaj bude razmatrao na švajcarskom Federalnom krivičnom sudu.
Facebook Forum