Predsednici SAD i Kine, Džo Bajden (Joe Biden) i Si Đinping, sastaju se u ponedeljak, 15. novembra, na virtuelnom samitu u vreme sve većih tenzija u odnosima dve zemlje koji su na najnižem nivou od normalizovanja diplomatskih veza 1979. Ipak, iako je samit do sada najbolja prilika za zaustavljanje silazne putanje u odnosima dve najveće svetske privrede, očekivanja nisu velika, pišu svetski mediji.
Sastanak u vreme najgorih odnosa SAD i Kine
Bajden i Si održaće virtuelni sastanak u pojačanim naporima da se izglade odnosi dve zemlje usred zabrinutosti oko kineskih vojnih aktivnosti blizu Tajvana i njenog sve većeg nuklearnog arsenala, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Bela kuća je saopštila da će Bajden i Si razgovarati u ponedeljak uveče po vašingtonskom vremenu, pošto su ove godine već dva puta razgovarali telefonom.
Bajden se, kako navodi britanski list, nadao sastanku uživo, ali Si već dve godine zbog pandemije COVID-19 nije izašao iz Kine.
Virtuelni samit dolazi u vreme kada su odnosi SAD i Kine u najgorem stanju otkako su dve zemlje normalizovale diplomatske odnose 1979, ocenjuje Fajnenšl tajms. Bajden je izneo zamerke Kini po nizu pitanja – od njenih aktivnosti oko Tajvana do progona Ujgura u provinciji Sinđang, dok je Kina kritikovala SAD zbog mešanja u njene nacionalne interese.
Sastanak dolazi i posle upozorenja Pentagona da Kina ubrzano širi svoje nuklearne snage i da planira da više od četiri puta poveća svoj arsenal nuklearnih bojevih glava na najmanje 1.000 u ovoj deceniji. Kina je takođe letos testirala dva hipersonična oružja, što je povećalo zabrinutost da je pronašla način da pogodi SAD svojim nuklearnim projektilima.
Si je u obraćanju azijsko-pacifičkim liderima prošle nedelje upozorio druge zemlje da se ne pridružuju SAD u pokušaju da se suprotstave Kini, rekavši da region "ne može i ne treba da se vrati u sukob i podele iz doba Hladnog rata", ukazuje Fajnenšl tajms i dodaje da je njegova izjava usledila pošto je Komunistička partija Kine prvi put posle četiri decenije donela "istorijsku rezoluciju" u kojoj se navodi da Si ima "ključni značaj za veliko podmlađivanje kineske nacije".
Skromna očekivanja
Sastanak lidera dve najveće svetske privrede uslediće pošto su se dve zemlje obavezale da će raditi zajedno u borbi protiv klimatskih promena, mada ostaju u sukobu oko Tajvana i na drugim frontovima, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), dodajući da američki zvaničnici imaju skromna očekivanja od sastanka i da ne očekuju konkretne rezultate.
Zvaničnici kažu da bi na sastanku mogla biti razmotrena pitanja klime, trgovine, neširenja nuklearnog oružja i COVID-19, što su, kako navodi američki list, oblasti u kojima SAD žele da sarađuje s Pekingom, ali i spornije teme poput Tajvana i sajber bezbednosti.
Očekuje se takođe da će Bajden vršiti pritisak na kineskog predsednika da ispuni obaveze o kupovini američke robe prema trgovinskom sporazumu koji je sklopljen u mandatu prethodnog predsednika Donalda Trampa (Trump), ali da neće ponuditi ukidanje carina, na čemu Peking insistira.
Bajden i Si su prethodno izrazili želju da sarađuju, dok su SAD i Kina prošle nedelje objavile iznenađujuću zajedničku deklaraciju za rešavanje klimatskih promena u okviru pregovora u Glazgovu, podižući očekivanja za bolji ton saradnje.
Ipak, odnos dve zemlje je obeležen sukobima o trgovini, bezbednosti i ljudskim pravima, čime se nastavlja jačanje tenzija koje je počelo pod Trampom, ističe Volstrit džurnal i ukazuje da su republikanci i demokrate u Kongresu sve kritičniji prema Kini, povećavajući pritisak na Bajdenovu administraciju.
Visoki američki zvaničnici rekli su u petak, 12. novembra, da je Bajden usredsredio napore da se obezbedi da SAD mogu da se takmiče s Kinom na duži rok i ukazali da je zakon o infrastrukturi usvojen ovog meseca dokaz da je Bajdenova administracija ozbiljna u nastojanju da SAD ne zaostanu za Kinom, piše Njujork tajms (The New York Times).
Portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jen) rekla je da plan za održavanje samita predstavlja odraz predsednikovog uverenja da dve zemlje moraju da sarađuju, čak i dok se ekonomski nadmeću na svetskoj sceni.
Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom da im se ne objavljuju imena, rekli su da će Bajden jasno staviti do znanja da su SAD spremne da se upuste u oštru konkurenciju, ali da ne žele otvoreni sukob s Kinom i da žele da sarađuju u oblastima u kojima se poklapaju interesi dve zemlje.
Sastanak Bajdena i Sija bi mogao da bude i napet s obzirnom na sporna pitanja u odnosima dve zemlje, uključujući jačanje kineske vojske u Južnom kineskom moru, kinesko hakovanje korporativnih i vladinih kompjuterskih sistema u SAD, kršenje ljudskih prava u Kini, kao i tekući sukob Kine i Tajvana.
Veliki ulog za ceo svet
Samit Bajdena i Sija je do sada najbolja prilika da se resetuju sve opterećeniji odnosi SAD i Kine, ocenjuje Politiko (Politico).
Mada se ne očekuju veliki pomaci u vezi s aktuelnim pitanjima – uključujući tenzije oko Tajvana, Sinđanga i Hongkonga – sastanak bi mogao da dovede do inicijativa po nizu pitanja, uključujući ublažavanje viznih ograničenja, pokretanje bilateralnog dijaloga o nuklearnom oružju i stvaranje okvira za ublažavanje trgovinskih trvenja.
Viši zvaničnik administracije o sastanku je govorio u okviru nadmetanja velikih sila i potrebe da dve najveće svetske privrede jasno razumeju namere one druge. On je, međutim, ublažio očekivanja da će biti bilo kakve veće najave posle razgovora dvojice lidera.
Taj oprezan pristup američke administracije, prema oceni Politika, odražava da odnosi SAD i Kine predstavljaju veliki ulog za ceo svet.
Obe strane, ističe portal, žele da samit ublaži tenzije za koje je zamenik ministra spoljnih poslova Kine Sje Feng u julu upozorio da su dovele do bilateralnog "zastoja". Ipak, nepomirljive pozicije – s fokusom Sija na "suverenitetu" i Bajdena na "međunarodnom poretku zasnovanog na pravilima" – znače da nijedna strana neće otići dalje od ponavljanja standardnih stavova o Tajvanu, Hongkongu i Sinđangu.
Ograničavanje opasnosti od rivaliteta
Usred sve većih tenzija, Bajden i Si će održati samit s ciljem da zaustave ili barem uspore silaznu spiralu u američko-kineskim odnosima usled sve većih trvenja oko Tajvana, što je potencijalno najzapaljivije sporno pitanje u odnosima dve zemlje, ocenjuje Gardijan (The Guardian).
Očekivanja od samita su, međutim, niska, ističe list i dodaje da je malo verovatno da će biti zajedničkog saopštenja, dok je Bela kuća nagovestila da Bajden neće odgovarati na pitanja novinara posle razgovora sa Sijem.
S druge strane, dodaje Gardijan, oba lidera će nastojati da ograniče opasnosti od toga da se rivalstvo otme kontroli.
U poruci Nacionalnom komitetu za američko-kineske odnose prošle nedelje, Si je rekao da su bilateralni odnosi u "kritičnom istorijskom trenutku". "Obe zemlje će dobiti saradnjom i izgubiti konfrontacijom. Saradnja je jedini pravi izbor", naveo je Si.
Bajden je u poruci istim povodom ukazao na "prelomnu tačku u istoriji". "Od suočavanja s pandemijom COVID-19 do suočavanja s egzistencijalnom pretnjom klimatske krize, odnos SAD i Kine ima globalni značaj", naveo je američki predsednik.
Tajvan će, prema navodima Gardijana, verovatno biti u vrhu Sijevih prioriteta, posebno posle niza koraka koje je Bajdenova administracija preduzela da bi podigla status Tajvana, što Kina vidi kao odustajanje Vašingtona od "politike jedne Kine".
Protekle nedelje je kineska Narodnooslobodilačka armija izvela poslednju u nizu vežbi borbene gotovosti kod tajvanske obale, dok su šefovi diplomatija u telefonskom razgovoru u subotu, 13. novembra, razmenili upozorenja o Tajvanu.
Facebook Forum