Dostupni linkovi

Vanredna vijest
Afera oko reizbora nosilaca najviših pravosudnih funkcija u Srbiji stišana je, iako još nije razrešena. Međutim, pored pitanja da li je BIA dostavljala podatke o kandidatima reizbora ili nije, ova afera otvorila je još jedan problem - pitanje ustavnosti Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za Radio Slobodna Evropa da će u ponedeljak podneti zahtev za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti tri odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti zato što smatra da nisu u skladu sa članom 42 Ustava Srbije.

“Radi se o tome da Ustavni sud oceni ustavnost tri odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odredbe člana 13 I još dve, da tako kažem, susedne, 12 i 14. Razlog je zapravo to što se u tim odredbama Zakona ostavlja nekakva mogućnost da se osnov za obradu podataka o ličnosti utvrđuje podzakonskim aktom. Ja stojim na odredištu da je odredba člana 42 Ustava Srbije u tom pogledu jasna, eksplicitna i nedvosmislena i da predviđa da se osnov za bilo kakvu obradu podataka, bez obzira ko je vrši, može utvrđivati jedino zakonom. To je, dakle, jedini motiv, da sad ne govorim o mogućim lošim reperkusijama primene tih odredbi po ljudska prava jer mislim da su one prepoznatljive", kaže Šabić i dodaje:
Pomenute odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predstavljaju flagrantno kršenje Ustava Srbije.
...


"Vrlo je to čudna priča. Pre nešto nešto više od godinu dana konačno smo počeli proces izrade novog, savremenog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Vrlo je indikativno da je, nakon što je radna grupa završila predlog tog zakona, koji je, naravno, poslat na ekspertsko mišljenje i Savetu Evrope, a koji je prošao i javnu raspravu, došlo do određenih intervencija – ja moram reći da ne znam čijih – u tekstu zakona”, podseća Šabić.

I Slobodan Vučetić, bivši sudija Ustavnog suda Srbije ocenjuje da pomenute odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predstavljaju flagrantno kršenje Ustava Srbije.

“Ustav najjasnije propisuje da se isključivo na osnovu zakona mogu prikupljati i koristiti podaci o ličnosti. Prema tome, jasno je da je Zakon o zaštiti ličnosti u tim odredbama neustavan”, objašnjava Vučetić.

KONTRADIKTORNOSTI

Najviše zakonodavno telo bi moralo voditi računa o tome da ne donosi zakone kojima krši najviši pravni akt koji je samo izglasalo, upozorava Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta UNION, dodajući da konkretni slučaj budi podozrenje da postoji neki interes koji je naložio odstupanje od ustavnih normi.

“Ako kažete da podzakonski akt može da uređuje zaštitu podataka o ličnosti, onda to znači da je nekome u interesu da nešto što bi eventualno moglo biti sporno, zbog toga što ne bi moglo dobiti podršku u organu kakav je Skupština, na lakši način sprovede preko izvršne vlasti jer ona podrazumeva manje javnosti rada i manju verovatnoću da namereno neće moći da se sprovede. Dakle, efikasnije to može da se sprovede uredbom nego redovnim zakonodavnim putem”, kaže Vodinelić.

Vratimo se malo unazad – do početka afere “reizbor sudija i BIA”. Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je pretposlednjeg dana minule godine da su pri izboru tužilaca i sudija korišćeni podaci BIA.

“Korišćeni su podaci Tužilaštva, a samim tim, Tužilaštvo je organ koji nastupa posle policije ili Bezbednosne informativne agencije, ako govorimo o konkretnim predmetima.”
Snežana Malović

Malovićeva je kasnije, kad je čitav slučaj već postao afera, demantovala da su korišćeni podaci BIA, a i direktor Agencije Saša Vukadinović tvrdio je da ta BIA “nije dostavljala Ministarstvu pravde nikakve podatke u vezi sa postupkom izbora tužilaca i sudija.

Međutim, Vukadinović je 13. januara na sednici Odbora Skupštine Srbije za bezbednost, odgovarajući na poslaničko pitanje da li je BIA učestvovala u reizboru sudija i dostavljala podatke Ministarstvu pravde, rekao da je BIA postupala po zakonu.

“Po podzakonskom aktu koji je donela Vlada Republike Srbije o obavljanju bezbednosnih poslova... Mi imamo obavezu da sarađujemo sa drugim državnim organima i da, kao jedini u državi, imamo pravo i obavezu da kontraobaveštajno štitimo kako Republiku Srbiju tako i državne organe, naravno i lica koja su od posebnog značaja.“

Vukadinović je na sednici pomenutog odbora rekao da nije u situaciji da nedvosmisleno potvrdi da je BIA dostavila bilo kakve podatke i informacije u vezi sa postupkom reizbora sudija.

Nekoliko dana kasnije prvi čovek BIA je za dnevnik “Blic” izjavio da je Vlada pomenutom uredbom omogućila BIA da obavi bezbednosnu proveru i onih koji se primaju na rad u sudovima. Rekao je da u tom podzakonskom aktu stoji da su među licima koja se bezbednosno štite i proveravaju, a što je nadležnost i njegove agencijie, i nosioci najviših tužilačkih i sudskih funkcija. Prevedeno na svima razumljiv jezik – da BIA sme da proverava sudije i tužioce.

Vladimir Vodinelić kaže za naš radio da on nije tako pročitao pomenutu Vladinu uredbu.

“Štaviše, ako se baš držimo uredbe, tu ne samo da nema prava i obaveze nego nema čak ni mogućnosti da BIA bilo šta radi u vezi sa proteklim izborom sudija zato što nije ispunjen uslov koji i sama ta uredba postavlja. Naime, kada se radi o takozvanoj bezbednosnoj proveri koja se vrši u vezi sa drugim državnim organima, onda vlada mora svojom odlukom da odredi koji su to drugi organi. Neke od njih ona je u uredbi i pobrojala, ali Visoki savet sudstva se u tom aktu nigde ne spominje. Dakle, da bi uopšte BIA mogla da se poziva na tu uredbu kao na osnov za svoju delatnost, bilo bi neophodno da je Vlada donela odluku da Visoki savet sudstva predstavlja takozvani objekat bezbednosne zaštite. Nikada, međutim, nismo čuli, niti je Vlada ikada rekla, da je to uradila“, smatra Vodinelić.

U KONTROLI U BIA

U razgovoru sa predsednicom Visokog saveta sudstva Natom Mesarović i ministarskom pravde Snežanom Malović dobio sam uveravanja da ti podaci nisu korišćeni, izjavio je Rodoljub Šabić, ali je za naš radio rekao da on i njegovi saradnici imaju zakonsku obavezu da dobiju direktan uvid u izborni materijal. Na pitanje da li je od Visokog saveta sudstva zatražio uvid u izborni materijal, Šabić kaže:

“Još formalno nisam, ali to ću početkom sledeće nedelje zatražiti.“

RFE: Bojite li se da će odstraniti te informacije, ako ih je bilo?

Šabić: "Ne mogu da se bojim da će ih odstraniti jer moram valjda da verujem jednom ministru i jednom predsedniku Vrhovnog suda da ih nema. Prema tome, ako oni ne govore istinu, iluzorno je očekivati da ćemo tamo nešto naći.”

I društvo sudija Srbije uložilo je žalbu Šabiću u vezi sa uskraćivanjem informacija o postupku izbora sudija i tužilaca, kao i s obradom podataka o ličnosti u tom postupku, a uložene su i individualne žalbe. Društvo sudija još nije dobilo odgovor, o čemu Šabić kaže:

“Ja, naravno, jesam zatražio formalno objašnjenje od Visokog saveta sudstva, ostavio im rok da se izjasne, a taj rok ističe ovih dana. Nakon toga ću ja svakako doneti rešenje o žalbama. Naravno, nije u redu da vam sad kažem kakvo jer bi to bilo prejudiciranje. Dakle, o tim žalbama će biti reči. Ali, ja nisam govorio samo o žalbama, govorio sam o potrebi da se izvrši nekakva trijaža po metodu slučajnog uzorka. Dakle, vi jeste uložili žalbu, ali 700 ljudi nije. Odem i pogledam vaš dosije, a u njemu nema ništa sumnjivo. Zato svakako treba pogledati još jednu količinu dosijea, dakle, po metodu slučajnog uzorka.“

I zaštitnik prava građana Saša Janković obaviće ovih dana prvu kontrolnu posetu Bezbednosno-informativnoj agenciji. Povodom protivrečnih informacija o ulozi BIA u postupcima reizbora sudija i tužilaca on je već razgovarao sa direktorom agencije Sašom Vukadinovićem.

Izjavio je da ga je Vukadinović obavestio da BIA nije drugim organima davala lične podatke o kandidatima za sudijske funkcije koje eventualno poseduje. A da li je BIA preduzimala druge raspoložive mere i radnje u postupku izbora sudija i, ako jeste, kakve i po kom pravnom osnovu, biće utvrđeno tokom kontrolne posete, kazao je Janković.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG