Piše: Farangis Najibullah, priredio Dragan Štavljanin
Holandski parlament je u preliminarnom glasanju ove sedmice zabranio je klanje stoke a da prethodno ne bude ošamućena. Ova mera, zapravo, pogađa jevrejski i muslimanski metod klanja koji nalaže da stoka bude potpuno svesna u trenutku smrti. Oni koji podražavaju zabranu potenciraju da će zabrana sprečiti nepotrebne muke životinja. Međutim, mnogi muslimani i jevreji u Holandiji gledaju na to kao na još način da se marginalizuju verske manjine.
Da li prava životinja treba da se pogaze i budu na uštrb verskih sloboda? Islamske i jevrejske zajednice smatraju da je to neprihvatljivo. U neobično iskazanom jedinstvu, ove dve zajednice osuđuju inicijalno glasanje holandskog parlamenta o zakonu kojim se zabranjuje ritualno klanje stoke.
U Holandiji, koja ima više od 16 miliona stanovnika, živi više od milion muslimana i oko 50 hiljada Jevreja.
Da bi se prema jevrejskim ili islamskim običajima pripremilo košer ili halal meso – životinjia mora da bude brzo ubijena presecanjem njenih arterija i vena u vratu, korišćenjem noža oštrog kao brijač.
Prema ovom aktu, koga treba da potvrdi i holandski Senat da bi postao zakon, verskim grupama će biti omogućeno izuzeće iz zabrane ako naučno dokažu da je njihov metod klanja životinja manje bolan od prethodnog ošamućivanja.
Dve vodeće jevrejske grupe u Evropi – Evropski jevrejski kongres (EJC) i Konferencija evropskih rabina
(CER) – najavili su da će blokirati ovu zabranu, odnosno primenu pomenutog zakona.
Evropski jevrejski kongres je saopštio da će preduzeti legalne mere kako bi dokazao da „diskriminatorski zakon“ krši verske slobode. Evropski jevrejski kongres je apelovao na holandski Senat da odbaci ovaj akt.
„Praktično ovaj zakon će značiti da Jevreji više nisu dobrodošli u Holandiju. To se nije desilo u poslednjih 60 godina“, kazao je predsednik Konferencije evropskih rabina, rabin Pinčas Goldsmit (Pinchas Goldschmidt).
Pojedini lideri jevrejske zajednice u Holandiji upoređuju ovu zabranu sa odlukom nacističke Nemačke da tokom Drugog svetskog rata zatvori klanice za košer.
Mnogi muslimani u Holandiji na sličan način osudili su zakon kao atak na njihove verske običaje.
"Dobrobit životinja"
Preliminarno glasanje u holandskom Parlamentu usledio je samo nekoliko dana nakon što je sud u Amsterdamu oslobodio ultradesničarskog političara Gerta Vildersa od optužbi da je raspirivao mržnju i diskriminaciju protiv muslimana.
Halal mesara u Amsterdamu - ilustracija
Vilders je poznat po izjavama u kojima je napadao islam i prikazivao muslimanske imigrante kao pretnju holandskoj kulturi.
„Mnogi muslimani i ne-muslimani u Holandiji smatraju da zabrana ritualnog klanja pogađa muslimane, i to, u stvari, pokazuje jačanje anti-islamskog raspoloženja ovde“, kaže Touraj Atabaki, profesor iračko-holandskog porekla na Univerzitetu u Amsterdamu.
“Na udaru su verovatno pripadnici islamske zajednice, čiji broj na evropskom kontinentu poslednjih godina stalno raste. Oni su zadržali svoje islamske vrednosti, uključujući pravila oblačenja. Oni su uglavnom na distanci u odnosu na ostatak društva i žive unutar svojih takozvanih ‚kolonija‘. To smeta ultradesničarskim političarima, koji nastoje da vrše sve jači pritisak na islamske grupe i društva, kao što smo nedavno videli u Francuskoj i Austriji“.
Oni koji podržavaju zakon, odlučni su u stavu da njihova kampanja nema drugu agendu ili ciljeve osim da zaštiti dobrobit životinja.
Mariane Thieme, poslanica u holandskom parlamentu i lider Partije za zaštitu i prava životinja, kaže da je nastojala od 2008. godine da izdejstvuje usvajanje ovog zakona.
„U našoj zemlji, dobrobit životinja je tako važno pitanje da mi smatramo da se verske slobode završavaju tamo gde počinju ljudska ili patnja životinja. Ako verske slobode nanose bilo kome štetu, onda one moraju biti ograničene“, kazala je Thieme za Radio Slobodna Evropa.
Ona je istakla da, osim muslimanskih i jevrejskih specijalizovanih mesara, „niko drugi“ u Holadniji ne kolje životinje pre nego što ih ošamuti.
Thieme naglašava da pitanje dobrobiti životinja „sve veći broj ljudi uzima ozbiljno u obzir“.
Prema istraživanju javnog mnjenja, većina Holanđana podržava zabranu. Ritualno, versko klanje životinja je zasada zabranjeno u Luksemburgu, Novom Zelandu, Norveškoj, Švedskoj i Švajcarskoj. Turska je prva muslimanska zemlja u kojoj se razgovaralo u političkim krugovima o uvođenju ove zabrane.
Holandski parlament je u preliminarnom glasanju ove sedmice zabranio je klanje stoke a da prethodno ne bude ošamućena. Ova mera, zapravo, pogađa jevrejski i muslimanski metod klanja koji nalaže da stoka bude potpuno svesna u trenutku smrti. Oni koji podražavaju zabranu potenciraju da će zabrana sprečiti nepotrebne muke životinja. Međutim, mnogi muslimani i jevreji u Holandiji gledaju na to kao na još način da se marginalizuju verske manjine.
Da li prava životinja treba da se pogaze i budu na uštrb verskih sloboda? Islamske i jevrejske zajednice smatraju da je to neprihvatljivo. U neobično iskazanom jedinstvu, ove dve zajednice osuđuju inicijalno glasanje holandskog parlamenta o zakonu kojim se zabranjuje ritualno klanje stoke.
U Holandiji, koja ima više od 16 miliona stanovnika, živi više od milion muslimana i oko 50 hiljada Jevreja.
Da bi se prema jevrejskim ili islamskim običajima pripremilo košer ili halal meso – životinjia mora da bude brzo ubijena presecanjem njenih arterija i vena u vratu, korišćenjem noža oštrog kao brijač.
Goldsmit: Praktično ovaj zakon će značiti da Jevreji više nisu dobrodošli u Holandiju. To se nije desilo u poslednjih 60 godina.
Prema ovom aktu, koga treba da potvrdi i holandski Senat da bi postao zakon, verskim grupama će biti omogućeno izuzeće iz zabrane ako naučno dokažu da je njihov metod klanja životinja manje bolan od prethodnog ošamućivanja.
Dve vodeće jevrejske grupe u Evropi – Evropski jevrejski kongres (EJC) i Konferencija evropskih rabina
(CER) – najavili su da će blokirati ovu zabranu, odnosno primenu pomenutog zakona.
Evropski jevrejski kongres je saopštio da će preduzeti legalne mere kako bi dokazao da „diskriminatorski zakon“ krši verske slobode. Evropski jevrejski kongres je apelovao na holandski Senat da odbaci ovaj akt.
„Praktično ovaj zakon će značiti da Jevreji više nisu dobrodošli u Holandiju. To se nije desilo u poslednjih 60 godina“, kazao je predsednik Konferencije evropskih rabina, rabin Pinčas Goldsmit (Pinchas Goldschmidt).
Pojedini lideri jevrejske zajednice u Holandiji upoređuju ovu zabranu sa odlukom nacističke Nemačke da tokom Drugog svetskog rata zatvori klanice za košer.
Mnogi muslimani u Holandiji na sličan način osudili su zakon kao atak na njihove verske običaje.
"Dobrobit životinja"
Preliminarno glasanje u holandskom Parlamentu usledio je samo nekoliko dana nakon što je sud u Amsterdamu oslobodio ultradesničarskog političara Gerta Vildersa od optužbi da je raspirivao mržnju i diskriminaciju protiv muslimana.
Vilders je poznat po izjavama u kojima je napadao islam i prikazivao muslimanske imigrante kao pretnju holandskoj kulturi.
„Mnogi muslimani i ne-muslimani u Holandiji smatraju da zabrana ritualnog klanja pogađa muslimane, i to, u stvari, pokazuje jačanje anti-islamskog raspoloženja ovde“, kaže Touraj Atabaki, profesor iračko-holandskog porekla na Univerzitetu u Amsterdamu.
“Na udaru su verovatno pripadnici islamske zajednice, čiji broj na evropskom kontinentu poslednjih godina stalno raste. Oni su zadržali svoje islamske vrednosti, uključujući pravila oblačenja. Oni su uglavnom na distanci u odnosu na ostatak društva i žive unutar svojih takozvanih ‚kolonija‘. To smeta ultradesničarskim političarima, koji nastoje da vrše sve jači pritisak na islamske grupe i društva, kao što smo nedavno videli u Francuskoj i Austriji“.
Oni koji podržavaju zakon, odlučni su u stavu da njihova kampanja nema drugu agendu ili ciljeve osim da zaštiti dobrobit životinja.
Mariane Thieme, poslanica u holandskom parlamentu i lider Partije za zaštitu i prava životinja, kaže da je nastojala od 2008. godine da izdejstvuje usvajanje ovog zakona.
„U našoj zemlji, dobrobit životinja je tako važno pitanje da mi smatramo da se verske slobode završavaju tamo gde počinju ljudska ili patnja životinja. Ako verske slobode nanose bilo kome štetu, onda one moraju biti ograničene“, kazala je Thieme za Radio Slobodna Evropa.
Ona je istakla da, osim muslimanskih i jevrejskih specijalizovanih mesara, „niko drugi“ u Holadniji ne kolje životinje pre nego što ih ošamuti.
Thieme naglašava da pitanje dobrobiti životinja „sve veći broj ljudi uzima ozbiljno u obzir“.
Prema istraživanju javnog mnjenja, većina Holanđana podržava zabranu. Ritualno, versko klanje životinja je zasada zabranjeno u Luksemburgu, Novom Zelandu, Norveškoj, Švedskoj i Švajcarskoj. Turska je prva muslimanska zemlja u kojoj se razgovaralo u političkim krugovima o uvođenju ove zabrane.
