Postoji li u današnjoj Srbiji prostor za delovanje novih stranaka i na koji način bi neke sveže opcije mogle da unesu dinamiku u ovdašnju učmalu političku scenu – neke su od tema o kojima se u četvrtak razgovaralo u Centru za kulturnu dekontaminaciju, na tribini „Nova politička alternativa” koju je organizovala kulturna grupa “Beton”.
U poslednjih nekoliko meseci, ulazak u političku arenu najavilo je nekoliko stranaka koje su trenutno u procesu nastajanja. Nova stranka i Liberalni pokret Srbije već su se predstavili javnosti, a odnedavno se oglasio i Građanski savez, oko kojeg su se okupili neki od bivših članova već nekoliko godina ugašenog Građanskog saveza Srbije. Predstavnici ovih triju grupa – Vesna Rakić Vodinelić, Čedomir Petrović i Aleksandar Kraus – govorili su o svojim osnovnim programskim načelima, a svoje poglede izneo je i politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Nijedna Vlada koja je Srbiju vodila od 2003. godine do danas nije imala politički legitimitet za upravljanje državom, ističe profesorka Vesna Rakić Vodinelić, objašnjavajući motive za svoj politički angažman u Novoj stranci Zorana Živkovića. Prema njenim rečima, neke od ključnih tačaka tog izgubljenog legitimiteta ubistvo premijera Đinđića, prihvatanje parole „I Kosovo i Evropa“, te usvajanje Ustava 2006. godine.
Kao jedan od mogućih načina delovanja, Vodinelićeva navodi građanske predloge izmena postojećih zakona.
„Da li kad gledate, ako uopšte imate toliko živaca, prenose Skupštine, da li vam je većina tih lica poznata? Pa naravno, uzmite našeg šefa države. On čovek ima 60 godina. Od tih 60 godina, on je 21 godinu bio profesionalni član parlamenta. On je, dakle, živeo od tog parlamenta. Zašto ne bismo mogli da probamo da broj mandata ograničimo na jedan ili najviše dva za vreme nečijeg života. To, koliko znam, baš u ustavima ne možemo da nađemo, ali ja ne vidim nikakvu smetnju, ni pravnu ni političku, za tako nešto“, objašnjava Vesna Rakić Vodinelić.
Jedna od političkih opcija koja pretenduje da zauzme upražnjen prostor na levom spektru je Građanski savez. Aleksandar Kraus, jedan od osnivača ove stranke, kaže da će GS svoju ekonomsku politiku orijentisati ka socijalizmu sa tržišnim zakonitostima.
„Mi nismo za to da se samo 24 privatizacije propituju, već je potrebno preispitati sve privatizacije, jer je tu izvedena pljačka. Potpuno je jasno da su i rat i nacionalizam nekome jako dobro došli, da je to nekome trebalo – bilo to u Srbiji, Hrvatskoj ili Bosni, potpuno je svejedno. Mi se zalažemo za reintegraciju bivšeg jugoslovenskog prostora na ekonomskom i kulturnom nivou“, rekao je Kraus.
Čedomir Petrović iz Liberalnog pokreta Srbije najveći problem vidi u nedostatku stručnih kadrova na političkim pozicijama. Rešenje nalazi u postavljanju stručnjaka bez obzira na to iz koje stranke dolaze.
„Mi ćemo gledati da to budu ljudi koji su kvalitetni, koji imaju ideje, kreativnost. A, da li će oni pripadati fašističkoj stranci ili ne, mene to ne zanima. On odradi svoj posao od sedam do dva najbolje što može, a šta će posle toga da radi to je njegov problem.“
Pojava novih stranaka posledica je nezadovoljstva nastalog tokom tranzicionog perioda, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković. On dodaje da će se svaka nova stranka susresti sa monopolizovanim medijskim prostorom, ali i velikim nepoverenjem koje građani imaju prema partijama.
„Danas imate stanje ideološkog vakuuma. Jako je teško pronaći formulu koja bi bila inovativna i privlačna. Ako govorimo o novim političkim alternativama, čini mi se da bi veće šanse da na političkoj sceni pokaže delatnu energiju imao neki nekonvencionalni politički pristup van stranaka. Dakle, neki pokret nalik onom koji vodi Bepe Grilo u Italiji. Dakle, neko ko će bespoštedno moralno kritikovati privilegije političke klase, neko ko će kritikovati neodgovornu politiku koja se pre svega vodi u domenu ekonomije i neko ko će pronaći sistem komunikacije koji će motivisati ljude“, zaključuje ovaj politički analitičar.
Koliko su ove nove stranke za sada u tome uspele, možda dovoljno govori detalj da je dobar deo ne tako brojne publike otišao davno pre završetka tribine.
U poslednjih nekoliko meseci, ulazak u političku arenu najavilo je nekoliko stranaka koje su trenutno u procesu nastajanja. Nova stranka i Liberalni pokret Srbije već su se predstavili javnosti, a odnedavno se oglasio i Građanski savez, oko kojeg su se okupili neki od bivših članova već nekoliko godina ugašenog Građanskog saveza Srbije. Predstavnici ovih triju grupa – Vesna Rakić Vodinelić, Čedomir Petrović i Aleksandar Kraus – govorili su o svojim osnovnim programskim načelima, a svoje poglede izneo je i politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Nijedna Vlada koja je Srbiju vodila od 2003. godine do danas nije imala politički legitimitet za upravljanje državom, ističe profesorka Vesna Rakić Vodinelić, objašnjavajući motive za svoj politički angažman u Novoj stranci Zorana Živkovića. Prema njenim rečima, neke od ključnih tačaka tog izgubljenog legitimiteta ubistvo premijera Đinđića, prihvatanje parole „I Kosovo i Evropa“, te usvajanje Ustava 2006. godine.
Kao jedan od mogućih načina delovanja, Vodinelićeva navodi građanske predloge izmena postojećih zakona.
„Da li kad gledate, ako uopšte imate toliko živaca, prenose Skupštine, da li vam je većina tih lica poznata? Pa naravno, uzmite našeg šefa države. On čovek ima 60 godina. Od tih 60 godina, on je 21 godinu bio profesionalni član parlamenta. On je, dakle, živeo od tog parlamenta. Zašto ne bismo mogli da probamo da broj mandata ograničimo na jedan ili najviše dva za vreme nečijeg života. To, koliko znam, baš u ustavima ne možemo da nađemo, ali ja ne vidim nikakvu smetnju, ni pravnu ni političku, za tako nešto“, objašnjava Vesna Rakić Vodinelić.
Jedna od političkih opcija koja pretenduje da zauzme upražnjen prostor na levom spektru je Građanski savez. Aleksandar Kraus, jedan od osnivača ove stranke, kaže da će GS svoju ekonomsku politiku orijentisati ka socijalizmu sa tržišnim zakonitostima.
„Mi nismo za to da se samo 24 privatizacije propituju, već je potrebno preispitati sve privatizacije, jer je tu izvedena pljačka. Potpuno je jasno da su i rat i nacionalizam nekome jako dobro došli, da je to nekome trebalo – bilo to u Srbiji, Hrvatskoj ili Bosni, potpuno je svejedno. Mi se zalažemo za reintegraciju bivšeg jugoslovenskog prostora na ekonomskom i kulturnom nivou“, rekao je Kraus.
Čedomir Petrović iz Liberalnog pokreta Srbije najveći problem vidi u nedostatku stručnih kadrova na političkim pozicijama. Rešenje nalazi u postavljanju stručnjaka bez obzira na to iz koje stranke dolaze.
„Mi ćemo gledati da to budu ljudi koji su kvalitetni, koji imaju ideje, kreativnost. A, da li će oni pripadati fašističkoj stranci ili ne, mene to ne zanima. On odradi svoj posao od sedam do dva najbolje što može, a šta će posle toga da radi to je njegov problem.“
Pojava novih stranaka posledica je nezadovoljstva nastalog tokom tranzicionog perioda, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković. On dodaje da će se svaka nova stranka susresti sa monopolizovanim medijskim prostorom, ali i velikim nepoverenjem koje građani imaju prema partijama.
„Danas imate stanje ideološkog vakuuma. Jako je teško pronaći formulu koja bi bila inovativna i privlačna. Ako govorimo o novim političkim alternativama, čini mi se da bi veće šanse da na političkoj sceni pokaže delatnu energiju imao neki nekonvencionalni politički pristup van stranaka. Dakle, neki pokret nalik onom koji vodi Bepe Grilo u Italiji. Dakle, neko ko će bespoštedno moralno kritikovati privilegije političke klase, neko ko će kritikovati neodgovornu politiku koja se pre svega vodi u domenu ekonomije i neko ko će pronaći sistem komunikacije koji će motivisati ljude“, zaključuje ovaj politički analitičar.
Koliko su ove nove stranke za sada u tome uspele, možda dovoljno govori detalj da je dobar deo ne tako brojne publike otišao davno pre završetka tribine.
