U prisustvu ministara u Vladi Srbije još jedan marš "Besmrtni puk" održan je u Beogradu, na Dan pobede nad fašizmom, 9. maja.
Marš "Besmrtni puk" prvi put je održan u Rusiji 2011. godine, kao sećanje na borce Crvene armije koji su poginuli u Drugom svetskom ratu.
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski je sa događaja poručila da bez obzira na "složen politički kontekst srpsko-rusko prijateljstvo i savezništvo niko ne može da ugasi i prekine".
"Srbija nije želela da izloži sankcijama Rusku Federaciju, Republika Srbija je odolela različitim spoljnopolitičkim izazovima i sasvim sigurno će ostati na tom principijelnom putu", kazala je.
Na čelu kolone, koja je prošetala od spomenika Vuku Karadžiću do spomenika Oslobodiocima Beograda, bio je ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović, koji je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog veza s Rusijom.
Vence na spomenik položli su i ministri Nikola Selaković, Nemanja Starović, te potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, koji je takođe na crnoj listi SAD.
Prisutni su bili i ambasadori Rusije, Belorusije, Azerbejdžana i Kazahstana.
Tokom šetnje istaknut je veliki transparent "Besmrtni puk Srbija", kao i ruske, beloruske i srpske zastave.
Pojedini su nosili i simbole podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Učesnici marša imali su i okačenu Georgijevsku lentu na odeći.
Lentu čine tri crne i dve narandžaste pruge i deo je visokih vojnih odlikovanja iz perioda ruskog carstva.
Osim službene upotrebe, Georgijevska lenta počela je da se koristi u Rusiji i kao patriotski simbol koji podrazumijeva podršku vladi i Vladimiru Putinu, posebno od 2022. godine i početka invazije na Ukrajinu.
Prvi put marš se održava i u drugim gradovima Srbije – Kragujevcu i Nišu.
Od Srbije se, kao države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, očekuje da se postepeno uskladi sa spoljnom politikom EU.
Uprkos tome, zvanični Beograd održava čvrste odnose sa Moskvom. Srbija je među retkim evropskim državama koje nisu uvele sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu.
Šetnja "Besmrtni puk" održava se i u glavnom gradu Rusije, uz već tradicionalnu vojnu paradu koju ruska država organizuje tim povodom. Slična šetnja organizuje se i u Banja Luci, u bh. entitetu Republika Srpska.
Istorija 'Besmrtnog puka'
Udruženje "Besmrtni puk" iz Rusije organizuje svake godine 9. maja šetnje "Besmrtni puk" u okviru koje marširaju potomci boraca antifašista, a ova manifestacija kojom se obeležava pobeda Sovjetskog saveza nad nacističkom Nemačkom svake godine je sve masovnija.
Na ideju o pokretanju ove manifestacije došla su trojica potomaka sovjetskih boraca u sibirskom gradu Tomsku 2011. godine.
Ideja je zaživela naredne godine, kada se oko 6.000 ljudi pojavilo na Dan pobede sa fotografijama svojih predaka. Tokom narednih godina pokret "Besmrtni puk" raširio se na druge gradove u Rusiji kao autentičan izvorni pokret.
Godine 2013. šetnja "Besmrtnog puka" prvi put je održana u Moskvi. Jedan od lokalnih organizatora Nikolaj Zemcov registrovao je novu organizaciju pod imenom "Besmrtni puk – Moskva".
Naredne godine, stigla je naredba tadašnjeg šefa kabineta u Kremlju Sergeja Ivanova svim lokalnim zvaničnicima širom zemlje da podrže Zemcov pokret.
Dve godine kasnije, Zemcova grupa preimenovana je u "Besmrtni puk – Rusija".
Od 2015. godine najviši državni zvaničnici, uključujući i predsednika Rusije Vladimira Putina takođe su bili među učesnicima manifestacije.
Fondacija "Besmrtni puk" registrovana je i u Srbiji, a prvi put je ova manifestacija održana 2016. u Beogradu.
"Besmrtni puk" je bio na meti kritika mnogih koji kažu da ljudi u šetnji učestvuju ne znajući njeno pravo značenje noseći fotografije nepoznatih ljudi koje su im organizatori dali neposredno pred početak manifestacije.
