Dostupni linkovi

Zatvorenici prekinuli štrajk: Hoćemo i mi kao Ceca


Zatvor u Beogradu
Tokom štrajka glađu pritvorenici beogradskog Centralnog zatvora pretili su da će se seći noževima i na razne načine brutalno samopovređivati ukoliko im se ne ubrzaju sudski postupci i ne poboljšaju uslovi boravka.

Nakon četvorodnevne drame iza zatvorskih rešetaka štrajk 750 pritvorenika okončan je posle razgovora sa predstavnicima pravosuđa koji su ih posetili.

“Mogu da vam kažem da su posle nekoliko razgovora sa predstavnicima uprave Okružnog zatvora u Beogradu i sudijama Višeg suda pritvorenici prestali sa odbijanjem hrane koja se sprema u zatvorskoj kuhinji. I uzeli su ručak”
, rekla je za naš program Zorana Vučićević iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Srbije.

Da li su dobili bolji ručak nego prethodnih dana novinari nisu saznali, ali su do medija tokom bunta stizale reči pritvorenika:

“I mi hoćemo kao Ceca. Ako je država njoj mogla da izađe u susret, hoćemo da ispune i naše zahteve, hoćemo istu pravdu za sve”
, govorili su poredeći svoje slučajeve u kojima su neki i po godinu dana u zatvoru bez prvostepene presude, lišeni slobode kretanja, dnevnog svetla i posete bračnih drugova, sa nagodbom tužilaštva sa folk pevačicom Svetlanom Ražnatović po kojoj će platiti milion i po evra i uz elektronski nadzor osam meseci provesti u kućnom pritvoru zbog nezakonite zarade od četiri miliona nemačkih maraka i više od tri miliona dolara.

Pritvorenicima je obećano da će se naročito hitno postupati u predmetima u kojima pritvori dugo traju, a u prilog tome mogla bi da ide obaveza reforme pravosuđa u kojoj je nedavno iz Beograda na analizu Savetu Evrope poslat Nacrt novog zakonika o krivičnom postupku.

Jedan od njegovih tvoraca, profesor beogradskog fakulteta Goran Ilić, za naš program kaže da će taj zakonski akt doneti mnoge promene na bolje.

“Trebalo bi da doprinese da se reši gorući problem pravosuđa u Srbiji. Da se postupci vode mnogo brže i da se efikasnije završavaju. i da se ispoštuje zahtev koji se postavlja pred svaku državu, a to je da se suđenja završavaju u razumnom roku”
, navodi Ilić.

Opasnost zloupotrebe


Ključne izmene koje se uvode su tužilačka istraga, ali i institut nagodbe za učinioce svih krivičnih dela, kojim se predviđa da će zaključenje sporazuma o priznanju krivice biti moguće i za najteža krivična dela, uključujući i ona iz oblasti organizovanog kriminala, a ne kao do sada za dela za koje je propisana kazna do 12 godina zatvora.

Božo Prelević
Pravnik Božo Prelević, bivši koministar policije Srbije, uz veliku primedbu da o novim rešenjima nije bilo javne rasprave, kaže da je institut nagodbe u principu dobar, ali da uvek postoji opasnost od zloupotrebe.

“Sva negativna reakcija vezana za to je zbog slučaja pevačice Svetlane Ražnatović Cece. Ako institut sporazumnog priznanja krivice, kao što je to sada slučaj, bude mogućnost samo za odabrane, a posebno ako narukvica za elektronski nadzor bude samo za odabrane, onda je jasno da se radi o zloupotrebi nagodbe”, ocenjuje Prelević.

Ključ primedbi većeg dela javnosti kada se radi o sporazumnom priznanju krivice, kao što je u slučaju Ceca, je da nagodbom okrivljeni može da kupi slobodu, odnosno da prvo kriminalom stekne novac pa da se nagodi. Goran Ilić kaže da nema bojazni da zakon neće biti primenjivan onako kako je u interesu pravde.

“Nijedan tužilac koji ima dokaze nema razloga da ide na sporazum. On će ga primeniti samo ako ima jako komplikovanu situaciju, na primer ako je osnovno delo koje je optuženom stavljeno na teret uvezano sa još četiri ili pet krivičnih dela. Već se do sada pokazalo da je takav postupak nemoguće završiti ne za jednu, nego za deset godina. A pravda koja se čeka deset godina, da li je to pravda ili prestaje da to bude?”
, kaže Ilić.
“Ako postoje korumpirane sudije i tužioci, njima ne treba nagodba. Oni jednostavno kriminalca neće optužiti kako treba ili će dovesti do zastare predmeta”, ocenjuje Božo Prelević.


Rešenja koja će se primenjivati u Srbiji odavno se poznata u Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnoj Evropi. Omer Hadžiomerović, iz Društva sudija Srbije, veruje da će institut nagodbe biti od koristi i domaćem pravosuđu.

“Najčešće su dugi i komplikovani postupci za najteža krivična dela. Na primer, u Americi se upravo oko takvih dela i sklapaju sporazumi. Neko to uvek može da stavi pod sumnju, ali zato i postoji sudska kontrola koja će reći da li sporazum može da bude primenjen. Dakle, nije sam tužilac taj koji ga zaključuje”
, navodi Hadžiomerović.

Božo Prelević zaključuje da se ipak, obzirom da iskustva u poslednje dve decenije, mora biti na oprezu.

“Ako postoje korumpirane sudije i tužioci, njima ne treba nagodba. Oni jednostavno kriminalca neće optužiti kako treba ili će dovesti do zastare predmeta. Država treba da otvori četvore oči kada gleda koga bira za sudije i tužioce”
, kaže Prelević.

Nacrt novog Zakonika o krivičnom postupku na glasanju u Skupštini Srbije mogao bi da se nađe polovinom godine, nakon što se u njega ugrade izmene na osnovu sugestija evropskih eksperata koje će stići do maja.
XS
SM
MD
LG