Dostupni linkovi

Beogradu Moskva i Peking i dalje važniji od Vašingtona


Predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompuj i predsednik Srbije Boris Tadić, Beograd 5. jul 2010.
Ako je suditi po porukama ambasadorima Srbije, po tradiciji okupljenih u Beogradu na početku nove godine na ambasadorskoj konferenciji, srpska diplomatija ne menja prioritete, osim što naglašava važnost evropskog puta ispred Kosova, regionalne saradnje, i ekonomskih odnosa sa svetom.

Ne menja ni redosled svetskih centara moći na koje se oslanja: Brisel, Moskva, Peking i Vašington na poslednjem mestu.

Predsednik Srbije Boris Tadić i njegov šef diplomatije i gubitnik na stranačkim potpredsedničkim izborima Vuk Jeremić pojavili su se na ambasadorskoj konferenciji kao tandem, doduse jedan u kolicima, drugi sa gipsom na ruci, jedan se učesnicima obratio na domaćem, drugi na engleskom jeziku. Što se prioriteta spoljne politike tiče, nije bilo nesaglasja.
Tadić: Najvažniji spoljnopolitički prioritet Srbije je i u 2011. i u budućim godinama jeste EU.

"Najvažniji spoljnopolitički prioritet Srbije je i u 2011. i u budućim godinama jeste EU, proces evropskih integracija, sve reforme koje se odvijaju u tom kontekstu i, dozvolite mi da kažem da prioritettni cilj za 2011. godinu jeste sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Drugi cilj jeste dobijanje datuma za početak pregovora, ali je u ovom trenutku teško definisati da li je on realističan u 2011. ili 2012. godini“, kazao je predsednik Tadić.

Vuk Jeremić je nabrojao četiri prioriteta spoljne politike - „rad na evrointegracijima, nastavak mirne odbrane ustavnog poretka, konsolidovanje regionalne stabilnosti i saradnje i produbljavanje ekonomskih odnosa širom sveta.“

Najviše pažnje privukao je redosled kojim je ministar Jeremic nabrojao četiri stuba srpske spoljne politike - „Brisel, Moskva, Peking, Vašington.“

Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunaordne odnose smatra da su takva četiri stuba spoljne politike neodrživa.

„Kao pretendent na članstvo u EU mi se moramo stabilno okrenuti Evropskoj uniji. Sledeći pogled ide ka Vašingtonu i to je nezaobilazan proces, čime se ne umanjuje značaj odnosa sa Moskvom i Pekingom. Ali strateški pravac je Brisel, a on vodi i preko Vašingtona“, ocenjuje Joksimović.

Dugoročni otklon?

Sonja Biserko koja je godinama radila u Ministarstvu inostranih poslova bivše Jugoslavije takođe komentariše Jeremićeva četiri stuba spoljne politike:
Sonja Biserko, Foto: Vesna Anđić

„Mislim da je to ustupak linji koju predstavlja Vuk Jeremić, a koja zagovara neutralnu Srbiju između Istoka i Zapada, Rusije i EU i u tom kontekstu je Vašington uvek na poslednjem mestu. To je i politika Napredne stranke kao najjače opozicione stranke i naravno svih drugih desničarskih radikalnih stranaka“,
kaže Biserko.

I kao što je to slučaj u diplomatskom govoru, ni predsednik, ni ministar nisu eksplicitno pomenuli prošlogodišnji zaokret u spoljnoj politici koji je napravljen odustajanjem Srbije od svoje posebne Rezolucije o Kosovu na Generalnoj skupštini UN. Ali je zato optimizam kada su u pitanju evrointegracije Srbije u 2011. godini jasan znak da Beograd i dalje baštini ustupke koje je tada napravio u vezi sa Kosovom, a nakon odluke Međunarodnog suda pravde.

Sonja Biserko kaže da je Kosovo je glavni test za spoljnu politiku Srbije.

„Mislim da ćemo narednih meseci imati priliku da vidimo koliko je Srbija ozbiljna u tom svom zaokretu, jer Kosovo će biti i dugoročni uslov za njeno približavanje EU“, ocenila je Biserko.

Aleksandra Joksimović takođe se vraća na taj prošlogodišnji ključni događaj, ali ona taj zaokret smatra iznuđenim.

„Zato što je srpska politika došla do ćorsokaka iz koga, bez takvog zaokreta, nije mogla da izađe. I pored toga, do kraja godine su upućene pomovo neobične poruke EU, pa i celoj međunaordnoj zajednici, kroz priču o Nobelovoj nagradi i pokušaju da Srbija u tom događaju ne učestvuje zbog Kine. Pa samim tim ne iznenađuje ni današnje izlaganje ministra Jeremića kada je poređao četiri stuba politike i Vašington stavio na poslednje mesto," kazala je Joksimović.

Dakle, i pored marginalizacije ministra Jeremića, na primer u procesu resetovanja odnosa u regionu po čemu će 2010. biti zapamćena, ostaje otvoreno pitanje da li je Srbija dugoročno napravila otklon od robusne diplomatije na čijem čelu do daljeg ostaje dosadašnji ministar kome se, doduše, dogodio pad, ali - na zimskoj poledici.

Pogledajte komentare (14)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG