U Knez Mihajlovoj ulici, samom centru Beograda, u satima pred doček Nove godine atmosfera je već praznična. Uz muziku trubača, Beograđani i gosti grada obilaze drvene tezge na kojima se prodaju licidarska srca i kuvano vino. Neki od njih, slikaju se ispod jelke visoke 15 metara. Par desetina metara dalje, na centralnom gradskom Trgu republike, majstori završavaju montažu jedne od tri bine, na kojima će večeras nastupati pop, rok i folk zvezde. Koncerti počinju u 20 časova i trajaće do tri sata ujutru.
Malo dalje, dok ulični svirač, dečak od nekih desetak godina smrznutim prstima namešta violinu, veću pažnju prolaznika privlače natpisi „Sniženje“ na okolnim buticima.
U Beogradu se večeras i narednih dana očekuje oko 100.000 domaćih i stranih turista. U šetnji gradom već je veliki broj gostiju iz inostranstva i regiona.
Iz Knez Mihajlove, spuštamo se u Skadarliju, boemsku četvrt, omiljenu kako među turistima, tako i među Beograđanima. Gotovo sve kafane su pune i rezervacije se više ne primaju. U jednoj od njih, zatičemo dvoje gostiju koji sa menadžerom pokušavaju da nađu slobodan sto. Sve je međutim već rezervisano.
„Mi smo popunjeni 100 odsto. Možemo da primimo još par stolova i to nešto što je ostalo u zinmskoj bašti, uz pristanak gostiju koji dođu da vide stolove. Greje se i toplo je, nema nikakvih problema“
Gužva je i na pijaci. Mnogi Beograđani obavljaju poslednje kupovine, uglavnom hrane i ukrasa. Utisak da se mnogo prodaje međutim vara, uverava nas prodavac na čijoj su tezgi lampice, ukrasne trake i kugle za jelku.
„Pravo da ti kažem, ove godine sve slabo ide... Spuštamo cene, robu dajemo maltene po nabavnoj ceni samo da bi nešto uradili, da izvučemo ono što smo uložili. Kupovna moć propala je odavno“
I dok se Beograd na različite načine sprema za doček, skriven od svetlosti novogodišnjih ukrasa i svega nekoliko stotina metara od trubača i gužvi na poslednjim rasprodajama, postoji još jedan red. Ovde nema smeha i muzike. Narodna kuhinja, jedna od nekoliko beogradskih, za mnoge je Beograđane mesto na kome dobiju jedini obrok u toku dana.
„Ljudi imaju jedan, jedini obrok... kakav takav ali mnogima pomaže da preguraju dan“, kaže nam stariji čovek.
„Mi smo beskućnici, mi nemamo posao, nemamo ništa. Taj obrok koji nam daju je sve“, dodaje drugi dok izlazi iz kuhinje sa parčetom hleba u ruci.
RSE: Gde spavate sada kada su temperature ovako niske?
„Spavamo u skloništima, napuštenim kućama, u vrećama za spavanje, u prolazima...“
Na ovom mestu, 31. decembar je dan kao i svaki drugi, a želje su u dvorištu Narodne kuhinje drugačije nego u ulici iz koje se u njega ulazi.
„Ne želim ništa... samo iz ove muke da se izađe, ali teško“
„Mi želimo normalan život, želimo zaposlenje i platu, nešto što ima normalan čovek“
