Nije čudno što su novog predsednika Srbije bivšeg radikala Tomislava Nikolića, susedi u regionu dočekali sa nepoverenjem. Njegova politička pa i ratna biografija iz 90-ih izazvala je sumnju – kako će se sada ponašati bivši Šešeljev čovek od poverenja u regionu u kome je krhki proces normalizacije tek praktično započeo.
Neke izjave nepoverenja prema novom kolegi u susedstvu od strane hrvatskog predsednika Ive Josipovića u tom smislu su bile sasvim direktne, pa su u Nikolićevom kabinetu dočekane kao uvredljive i nimalo diplomatski odmerene. Ipak, poslednjih dana stižu signali sa obe strane da bi prvi srpsko hrvatski susret na vrhu nakon smene vlasti u Beogradu, mogao biti dogovoren. Bilo je nagađanja da bi se to moglo dogoditi na godišnjem skupu biznismena.
Oni koji su se nadali da će Samit 100 biznis lidera jugoistočne Evrope u Aranđelovcu početkom oktobra na koji su pozvani predsednici regiona, biti prilika i za prvi zvanični susret predsednika Srbije Tomislava Nikolića i Hrvatske Ive Josipovića, ostaće razočarani. Predsednik Josipović ne dolazi na taj skup, potvrdila nam je Maja Piščević izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera koji organizuje taj skup na kome su se prošle godine okupili i predsednici država u regionu.
„Imamo informaciju da predsednik Hrvatske Josipović ne dolazi na ovogodišnji Samit. Uz nagoveštaj da će nam se, verovatno, na samitu pridružiti neki od visokih članova hrvatske Vlade“, kazala je Piščević.
Susret u aranžmanu balkanskih menadžera bio bi previše jednostavno rešenje trenutno zategnutih odnosa na relaciji Pantovčak - Andrićev venac. U kabinetu predsednika Srbije, kako saznaje RSE, očekuju inicijativu iz Zagreba. U Nikolićevom okruženju ne zaboravljaju prve izjave predsednika Hrvatske o tome da novoizabrani prvi čovek Srbije treba da dokaže svoje namere, da na Dubrovački samit nije pozvan novi, već bivši predsednik... Nade se polažu u konstruktivnu ulogu Brisela.
Ipak, kontakti dva kabineta postoje i očekuje se posle oktobarske posete ministra inostranih poslova Srbije Zagrebu, konkretniji dogovor o susretu na najvišem nivou.
Član Međunarodnog foruma Simeon Pobulić veruje da srpskohrvatski odnosi neće biti na silaznoj već, na uzlaznoj liniji i pored opterećenja koje, pokazalo se u prvim danima Nikolićevog predsednikovanja, postoje na relaciji postizborni Beograd i Zagreb. Da li onda očekuje uskoro srpsko hrvatski susret na vrhu?
„Ja ne bih rekao vrlo uskoro, ako mislite na nekoliko nedelja... može da se dogodi, a i ne mora. Ali ove jeseni će se sigurno dogoditi. Kome će dopasti uloga da povuče prvi korak, čak i nije važno. Ali je činjenica da se o tome razgovara između nas i njih, kao što je činjenica da se o tome razgovara i između nas i Brisela“, kaže Pobulić.
Postavljanje novih mostova
Nije bilo davno kada je predsednikovanje Ive Josipovića počelo toplim susretima sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem najpre u Opatiji, vožnjom brodićem i ručkom u lokalnom kultnom ribljem restoranu, da bi se koji mesec kasnije nastavio šetnjom beogradskom Knez Mihajlovom i razmenom knjiga u kultnoj knjižari Plato. Iako su se dva predsednika našla i na i za jednu i za drugu stranu bolnom mestu velikih zločina početkom devedestih, u Vukovaru, ipak im je zamerano da srdačni susreti nisu praćeni i ozbiljnim pomacima u rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje čije tužbe i protivtužbe za genocid čekaju u Međunarodnom sudu pravde.
Tomislav Nikolić
Posle Borisa Tadića, čija biografija opozicionara ratničkom režimu Slobodana Miloševića koji nije obukao uniformu u vreme ratova 90-ih nije bila nimalo sporna za regionalne partnere, na čelo Srbije dolazi čovek iz redova bivših Šešeljevih radikala, koji su posejali zločine diljem bivše zajedničke domovine u pokušaju da stvore Veliku Srbiju u novim granicama duboko u hrvatskoj teritoriji. Susedi su zatečeni, obazrivi kada je u pitanju novi, evropski imidž naprednjaka Nikolića.
„Hrvatska javnost, jednostavno, ne može da zaboravi prošlost Nikolića. Ne može da zaboravi šta je on nekad govorio o odnosima Srbije i Hrvatske i uopšte tog našeg nesretnog sukoba. Ali, sa druge strane, ne možete izdvojiti ni Josipovića iz hrvatske sredine i dati mu neku vrlo visoku avangardnu ulogu razvoja naših odnosa. To je jednostavno, ako smo imalo realni, nemoguće. U svakom slučaju, i Nikolić mora mnogo šta da uradi, ali mora i Josipović da savlada sva ta loša raspoloženja koja postoje u Hrvatskoj“, ističe Simeon Pobulić.
Nedavno je bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić propratio dolazak Tomislava Nikolića na čelo Srbije savetom da mu treba ostaviti razuman "prelazni rok".
"U tom periodu će se utvrditi imamo li posla s Nikolićem, četničkim vojvodom, ili s redizajniranim Nikolićem, svesnim realnosti u kojoj živi i, još više, potreba zemlje kojoj je stao na čelo.“
Mesić, koji je još jednom prilikom rekao da nema političara bez mrlje na biografiji, nije precizirao šta je to razuman rok, ali sudeći po koracima koji se pripremaju, on polako ističe. Novi predsednik Srbije šalje poruku da želi da gradi dobre odnose sa svim regionalnim liderima, pošto je u Beogradu prepoznat pomirljiviji ton u poslednjim Josipovićevim izjavama. Primećuje li to i naš sagovornik Simeon Pobulić?
„Da, da, vidim, on pokušava polako da postavlja nove mostove. Očekujem adekvatan odgovor iz Beograda. Na to se ne može ostati gluv“, smatra on.
