Tombola, koncerti, novčani podsticaji, ublažene restriktivne mere, pa čak i besplatni kanabis neki su od benefita koje su države Zapadnog Balkana i sveta obezbedili građanima koji su odlučili da se vakcinišu protiv COVID-19. Zašto?
Ovakva politika podsticanja vakcinacije širom sveta otvara pitanje koliko su kampanje država o korisnosti vakcinacije bile efikasne i zašto zaštita zdravlja za građane nije dovoljan motiv da bi se vakcinisali protiv bolesti koja je odnela više od tri miliona života.
Od vaučera za kupovinu do novčanih podsticaja na Zapadnom Balkanu
Penzioneri u Crnoj Gori koji se u julu vakcinišu prvom dozom vakcine protiv korona virusa dobijujaju turistički vaučer u vrednosti od 50 eura.
Ovo je jedna od najnovijih mera iz jula kojom se u Crnoj Gori podstiče vakcinacija davanjem benefita građanima koji se odluče za vakcinaciju.
Turistički vaučer nije jedina “privilegija” koju u Crnoj Gori dobijaju oni koji nameravaju da se vakcinišu u julu. Merama vlade te zemlje se omogućava jedan slobodan dan nakon vakcinacije zaposlenima u državnim institucijama, a iz Ministarstva su preporučili privatnicima da slede njihov primer.
Neke od povoljnosti za vakcinaciju su i dolazak lekarske ekipe na kućnu adresu ako u porodici više od dve osobe žele da se vakcinišu, a u firmu ako bar četiri osobe planiraju vakcinaciju, saopšteno je na konferenciji za novinare Saveta za borbu protiv korona virusa Crne Gore.
Osim toga, zbog niske stope mladih koji su vakcinisani, Ministarstvo zdravlja Crne Gore planira podelu besplatnih ulaznica za muzički festival onima koji se vakcinišu. Ulazak na muzičke i filmske festivale je dozvoljen za vakcinisane bez potrebe da se testiraju.
Slične benefite prethodnih meseci obezbedila je i Srbija koja je od februara donira vakcine drugim državama u regionu, a omogućila je i vakcinaciju velikom broju stranih državljana u martu.
Stotine ljudi stajalo je 6. maja u redu u tržnom centru u Beogradu kako bi se vakcinisali protiv COVID-19, a prvih 100 je dobilo, kao nagradu, vaučer za kupovinu u vrednosti od 26 evra. Samo tog dana, prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, dato je 965 vakcina.
Vlada Srbije je u maju usvojila uredbu kojom je za vakcinisane, i one koji su do 31. maja primili bar prvu dozu vakcine, obezbeđena i novčana pomoć od 3.000 dinara (oko 25 evra).
Ovakva mera otvorila je debatu o tome da li ovakvi podsticaji predstavljaju diskriminaciju onih koji iz medicinskih razloga ne mogu da prime vakcinu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) preneo u maju, navela je da ovakva finansijska podrška nema elemenata diskriminacije.
Treći vid podsticaja koji je zaključkom Vlade Srbije iz maja obezbeđen je isplata pune zarade tokom bolovanja zaposlenima koji su zaraženi korona virusom, a vakcinisani su.
Ostali zaposleni koji se razbole od COVID-19 dobijaju naknadu zarade za vreme bolovanja od 65 odsto zarade.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je u maju najavljivao održavanje dva velika koncerta gde će besplatne karte moći da dobiju oni koji su vakcinisani, ali koncerti do sada nisu održani.
Hrvatska nije obezbedila veće privilegije za vakcinisane osim nekoliko lokalnih akcija poput koncerta koji je u junu organizovan nakon vakcinacije, a kojem su mogli da prisustvuju vakcinisani, oni koji imaju negativan test na COVID-19 i oni koji su nedavno preležali ovu bolest.
U Splitu je u junu organizovana besplatna pozorišna predstava za vakcinisane, a u junu je najavljeno deljenje besplatnih karti za kupanje u banjama.
Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija nisu obezbeđivale benefite za vakcinisane.
Tombola u Poljskoj, kanabis u Vašingtonu
Vlade zemalja u svetu bile su kreativne u davanju različitih benefita za vakcinisane.
Poljska je krajem maja najavila održavanje državne lutrije za vakcinisane na kojoj su neke od nagrada automobili i novčane nagrade do oko 230 hiljada evra.
Predviđeno je takmičenje i novčane nagrade za prvih 500 opština u toj zemlji koje dostignu stopu vakcinisanih od 75 odsto.
U prestonici Rusije, Moskvi, zbog porasta broja smrtnih slučajeva i zaraženih, lokalni kafići i barovi od 28. juna poslužuju samo goste koji su vakcinisani, imaju antitela, kao posledicu preležane bolesti, ili imaju PCR test ne stariji od 72 sata.
Osim toga, u Moskvi su, na neki način, radnici u ugostiteljstvu uslovljeni da se vakcinišu budući da, prema propisima, 60 odsto zaposlenih mora biti vakcinisano da bi objekat radio.
Možda najneobičniji podsticaj vakcinaciji najavljen je u junu u državi Vašington u Sjedinjenim Američkim Državama. Vašington omogućava odraslima besplatan džoint, odnosno cigaretu od kanabisa, nakon primanja vaccine. Akcija nosi naziv “Džointi za vakcine”.
Muzička grupa “Foo Fighters” održala je u junu u Njujorku koncert samo za potpuno vakcinisane. Koncertu je prisustvovalo više od 15.000 ljudi. Ovaj događaj pratio je i manji skup antivaksera, koji su protestovali zbog ovakvog ograničenja.
Veće slobode za vakcinisane bile su zagarantovane i zakonom koji je nemački parlament usvojio u maju. Ovim zakonom su važeće restrikcije ublažene za potpuno vakcinisane građane, a to je, između ostalog, dozvola privatnih kontakata, dozvoljena poseta frizeru i odlazak u šoping.
Da li su i zašto građanima potrebni benefiti?
Epidemiolog i rukovodilac projekta Evropske unije za reformu javnog zdravlja u Ukrajini Predrag Đurić smatra da su se mnoge države odlučile za ovu vrstu podsticaja za vakcinisane protiv COVID-19 jer postoji niska motivacija građana da se vakcinišu.
“Nažalost, sve ono što je propušteno godinama u obrazovnom sistemu, a to je obrazovanje građana da razumeju zdravstvene prioritete, da razlikuju nauku od pseudonauke, da razumeju informacije iz pouzdanih izvora, sada je teško nadoknaditi za kratko vreme”, navodi on.
Đurić smatra da su se obrazovni sistemi mnogih zemalja fokusirali na obrazovanje građana za tržište, konkretna znanja, dok su opšta znanja zapostavljena.
“Veštine kako razumeti informacije, pojave oko sebe, kako prepoznati naučni metod je nešto što deluje veoma apstraktno u uslovima odsustva epidemije. Mi sada na svakom koraku raspravljamo o vakcinama, a obrazovni sistem nas nije opskrbio potrebnim znanjima”, ističe on.
Upravo zbog tog nedostaka, kako kaže Đurić, daju se benefiti građanima koji, kako je ocenio, donose samo kratkoročne rezultate, jer sitne privilegije ne mogu da motivišu one koji su nepoverljivi prema bezbednosti i efikasnosti vakcine.
“Drugi veliki problem je narastajuće nepoverenje građana u državu kao takvu i vlast. To se manifestuje na više načina, kao nezainteresovanost građana za politiku i izbore. Sa druge strane, nastaju građanski pokreti koji teže ka alternativnom obliku društvene stvarnosti. Diskutabilno je kako možete ugasiti taj požar (nepoveranja, prim. aut.)”, kaže Đurić.
Da li su kampanje država za vakcinaciju zakazale?
Đurić smatra da benefiti koje države daju vakcinisanim građanima na neki način ukazuju i na to da države nisu uspele da ubede građane u korisnost vakcinacije kao takve. Jedan od razloga je, kako navodi, nepripremljenost zdravstvenog sistema da adekvatno komunicira sa građanima i pruži im punu informaciju o vakcinama.
“Najveći broj ljudi nisu protivnici vakcinacije. Ljudi danas smatraju da imaju pravo da dobiju punu informaciju i da na osnovu nje donesu informisanu odluku. Zbog svog radikalizma, protivnici vakcina su mnogo vidljiviji i imaju uticaj na tu veliku grupu ljudi koji se dvoume”, navodi on.
Male grupe protivnika vakcine, prema njegovim rečima, mnogo lakše nalaze put do neopredeljenih nego zdravstveni sistem, koji se sporo prilagođava novim tehnologijama i novim vidovima komuniciranja.
“U zdravstvu postoji hroničan nedostatak kadra koji je posebno u uslovima pandemije bio usmeren na zdravstvenu zaštitu, a malo je bilo prostora za komunikaciju sa građanima. U zdravstvu se i dalje neguje tradicionalan odnos lekar-pacijent u kom lekar govori, a pacijent sluša. Pacijent se u 21. veku promenio i traži više informacija, a lekar nije”, zaključuje Đurić.
