Na videosnimku mogu se videti dva policajca s pendrecima i demonstrant na zemlji dok prolaznici glasno traže da ga puste.
Kada se jedan od policajaca okrene ka kameri, ispod fantomke se vide samo njegove oči. Tada se kadar zaustavlja i pojavljuje se poruka: "Obrada segmentacije lica...".
Za nekoliko sekundi kompjuter daje fotografiju i lične podatke muškarca koji je identifikovan kao 29-godišnjak iz Minska. Kursor klikne na tab s oznakom "Rekonstrukcija" i čovekovo lice se postavlja na policajca prikazanog na snimku, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Video, koji ima više od pola miliona pregleda, na Jutjub (YouTube) je 24. septembra postavio Andrej Maksimov, 30-godišnji digitalni umetnik koji je rođen u Minsku a živi u SAD.
Snimak pokazuje kako se veštačka inteligencija može koristiti za raskrinkavanje pripadnika bezbednosnih snaga koji su umešani u nasilno suzbijanje demonstracija posle sporne pobede Aleksandra Lukašenka na izborima 9. avgusta, pošto je bio na čelu Belorusije od 1994. godine.
Maksimov, koji je emigrirao sa 22 godine, a sada živi u Los Anđelesu u Kaliforniji, rekao je da je cilj pokazati policajcima da ne treba da misle da mogu proći nekažnjeno zbog svojih postupaka.
Svrha je bila "pokazati ljudima da oni, umesto što čuvaju zakon u Belorusiji, svakodnevno ga krše, da postoje svakakve tehnološke mogućnosti da se stave njihovih lica na foto i video dokaze njihovih prekršaja", rekao je on za RSE.
"Iako se u čitavom beloruskom društvu odvijaju vrlo aktivne inicijative za 'deanonimizaciju', verujemo da bi povećanje njihove vidljivosti, vraćanjem lica na 'mesto zločina', da tako kažem, trebalo da ima izraženiji efekat", rekao je on.
Maksimov je rekao da je "bio na prvim linijama protesta" protiv ponovnog izbora Lukašenka 2010. godine, a ove godine, kako je rekao, osećao da nema "moralno pravo da ćuti".
Novi tehnološki alati
Tehnologija koju promoviše deo je šire inicijative usmerene na otkrivanje identiteta policajca koji su tukli aktiviste, delujući nekažnjeno čak i dok raste pritisak na Lukašenka da odstupi.
Lukašenkov režim, koji se oslanjao na tajnovitost i poricanje, takođe je suočen sa smelim nasrtajima iz mase koju pokušava da kontroliše. Demonstranti u zemlji, u kojoj postoji strah od bezbednosnih službi, sve su odvažniji u skidanju maski policajcima pod kacigama i fantomkama koji se na brojnim snimcima na internetu mogu videti kako beže.
Još jedan tehnološki alat je šifrovana aplikacija Telegram za razmenu poruka, koja služi kao glavni kanal za vesti, informacije i taktike opozicije. U aplikaciji, koja je izbegla cenzuru interneta koju je nametnuo Lukašenkov režim, opozicioni kanal NEKSTA (NEXTA) ima više od dva miliona pratilaca.
NEKSTA često deli postove s drugog kanala Crna knjiga Belorusije, koji svakodnevno objavljuje imena, adrese i druge lične podatke zvaničnika u Lukašenkovoj orbiti i pripadnika bezbednosnih službi koji mu pomažu da ostane na vlasti.
Pored razotkrivanja pripadnika bezbednosnih službi, opoziciona digitalna kampanja takođe koristi alate usmerene i na druge aspekte Lukašenkovog režima.
Jedan je bar-kod skener za pametne telefone koji identifikuje proizvode povezane s kompanijama koje su stale na stranu Lukašenka ili u kojima ima udeo, kaže Sjarhej Kastrama, advokat koji živi u Pragu koji je učestvovao u izradi skenera.
"Napravio sam bazu podataka i moj prijatelj programer razvio je aplikaciju", rekao je u intervjuu za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).
Beloruska prestonica dugo se već diči živim i inovativnim IT sektorom koji je uspeo da procveta pod autoritarnim političkim sistemom. Posle izbora 9. avgusta, međutim, mnogi programeri otišli su iz Minska u obližnje zemalja poput Letonije i Poljske. Takođe sve više programera nudi pomoć opozicionom pokretu.
Međutim, alati i platforme koje opozicija koristi, posebno za objavljivanje ličnih podataka pripadnika specijalne policije, podstiču neke ljude na odmazde.
Sprejem ispisane reči "fašista" i "ubica" pojavile su se 25. septembra na zidu ispred ulaza u stambenu zgradu u Minsku, gde navodno živi šef jedince specijalne policije Dzmitri Balaba.
"Nema gde da pobegneš, pacove", glasi poruka. Balabinu navodnu adresu objavila je Crna knjiga Belorusije.
Takođe je nejasno koliko su pouzdane inicijative poput Beloruske crne knjige i čini se da postoji malo nezavisnog nadzora nad postovima koje objavljuje. Mnogi uključuju, kako se navodi, "moguće adrese" ljudi koje raskrinkaju i druge pretpostavljene, neproverene detalje.
Opasnost leži u tome što pogrešni navodi takvih platformi mogu dovesti do odmazde protiv ljudi koji nemaju veze sa zločinima s kojima su povezani na internetu, upozorili su pojedini aktivisti.
U videosnimku na Jutjubu datiranom na 24. septembar, Maksimov kaže da se nada da će primena veštačke inteligencije pomoći naporima da se razotkriju ljudi koji vode rat beloruske vlade protiv protivnika. On je takođe upozorio belorusku policiju.
"Vaša deca će gledati vaša lica dok činite najpodlija dela u svom životu i čini se da ne shvatate u potpunosti stvarnu neugodnost svoje situacije", kaže on, dok se otkrivaju imena i fotografije drugih ljudi za koje se navodi da su policaji. "Nemate maske".
U izjavi za RSE, Maksimov je priznao da njegova tehnologija nije savršena i da će "nažalost biti grešaka".
On je ipak rekao da je svaka moguća šteta od pogrešne identifikacije nadmašena ukupnom koristi od toga da nekih počinioci odgovaraju.
"Zabrinutost zbog privatnosti u vezi sa svakim sistemom ove vrste za nas je važna i mnogo bismo više voleli da je uopšte nema", rekao je. "Ali u neravnopravnim uslovima, gde su stotine ljudi svakodnevno nezakonito povređene, ako ima šanse da se smanji nasilje, onda moramo da pokušamo."