Dostupni linkovi

Vodeći beloruski opozicionari na suđenju iza zatvorenih vrata


Marija Kalesnikava na sudu u Minsku 4. avgusta.
Marija Kalesnikava na sudu u Minsku 4. avgusta.

Suđenje vodećim beloruskim opozicionim ličnosti počelo je u Minsku 4. avgusta iza zatvorenih vrata zbog optužbi proisteklih iz njihovih poziva na proteste zbog zvaničnih rezultata prošlogodišnjih predsedničkih izbora koji su naširoko diskreditovani, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Marija Kalesnikava i Maksim Znak optuženi su za zaveru za preuzimanje vlasti, pozivanje na akcije koji ugrožavaju nacionalnu bezbednost i ohrabrivanje akcija štetnih po nacionalnu bezbednost preko medija i interneta.

Rođaci, prijatelji i pristalice Kalesnikave i Znaka, kao i novinari sprečeni su da uđu u regionalnu sudnicu u Minsku u kojoj se vodi postupak.

Maksim Znak na sudu u Minsku 4. avgusta.
Maksim Znak na sudu u Minsku 4. avgusta.

Oboje su članovi opozicionog Koordinacionog saveta koji je osnovan posle spornih izbora s proklamovanim ciljem da se olakša miran prenos vlasti.

Oni su optužbe protiv njih odbacili kao politički motivisane.

Sjedinjene Američke Države su navele da su te optužbe "fabrikovane".

Ruska novinska agencija Sputnjik objavila je kratak video zapis iz sudnice pre početka suđenja na kojem se vidi Kalesnikava kako pleše u staklenom kavezu i rukama pokazuje znak "srca".

Dan ranije, kandidatkinja za naslednicu nemačke kancelarke Angele Merkel, Analena Berbok (Annalena Baerbock) preko Instagrama je tražila da suđenje bude otvoreno za javnost i nezavisne posmatrače "jer, prema svemu što znamo, neće biti pravičnog suđenja zasnovanog na vladavini prava".

Kalesnikavu su 7. septembra u centru Minska uhapsili maskirani ljudi i sledećeg dana zajedno s dvoje saradnika je odvedena do ukrajinske granice. Kalesnikava je odbila naređenje da pređe granicu i umesto toga pocepala svoj pasoš. Potom je vraćena u Minsk i zatvorena.

Znak, koji je takođe uhapšen u septembru, ranije je bio optužen da je javno pozivao na akcije usmerene na ugrožavanje bezbednosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, nacionalne bezbednosti i odbrane zemlje.

Masovne demonstracije zahvatile su Belorusiju pošto je Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na izborima u avgustu 2020. i osvajanje šestog uzastopnog mandata.

Opozicija tvrdi da je na izborima pobedila njena kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja, koja se kandidovala za predsednika pošto je njen muž zatvoren kada je pokušao da se kandiduje.

Tihanovskaja je ubrzo posle izbora iz bezbednosnih razloga otišla u Litvaniju.

Drugi opozicioni lideri su proterani iz Belorusije ili zatvoreni, dok su privedene hiljade Belorusa, uključujući desetine novinara koji su izveštavali s protesta, a stotine su pretučene u pritvoru i na ulici.

Nekoliko demonstranata je ubijeno u nasilju i neke organizacije za zaštitu ljudskih prava kažu da postoje verodostojni dokazi da su bezbednosni zvaničnici mučili neke zatvorenike.

Lukašenko je negirao nepravilnosti na glasanju i obećao reforme, što je opozicija nazvala taktikom odugovlačenja. On je, međutim, odbio da pregovara direktno s opozicijom u vezi s povlačenjem i održavanjem novih izbora.

Evropska unija, SAD, Kanada i druge zemlje odbile su da priznaju Lukašenka kao legitimnog lidera Belorusije i protiv njega i drugih visokih beloruskih zvaničnika uvele sankcijama kao odgovor na "falsifikovanje" glasanja i represiju posle izbora.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG