Za mnoge Beloruse koji žive na teritoriji zagađenoj posledicama nesreće u Černobilju, uticaj te nuklearne katastrofe iz 1986. prestaće 1. januara 2027. godine – bar na papiru.

Prema nedavnoj najavi, 177 gradova i sela izgubiće oznaku kontaminirane oblasti početkom 2027, što će uticati na oko 566.400 ljudi. Ukupno 930.600 Belorusa trenutno živi na teritoriji koja je zagađena radioaktivnim česticama koje je vetar doneo posle nuklearne nesreće u susednoj sovjetskoj republici Ukrajini.

Belorusija je u avgustu navela da su istraživanja sprovedena između 2021. i 2025. pokazala "značajno poboljšanje uslova u određenim naseljima koja se nalaze u zonama zagađenim radionuklidima". Odluka o promeni statusa zemljišta usledila je pošto je autoritarni lider Belorusije Aleksandar Lukašenko kritikovao postojeću klasifikaciju tokom sastanka u aprilu 2025.

"Šta smo radili poslednjih 30 godina ako nam 900.000 ljudi živi u kontaminiranim oblastima", rekao je on, dodajući: "Statistiku treba ažurirati".

Belorusi koji danas žive na kontaminiranoj teritoriji imaju pravo na značajne državne beneficije, uključujući besplatne obroke za učenike, godišnje odlaske dece u banje i isplate u visini od 150 odsto standardnog državnog dodatka za negu deteta za pojedine nove roditelje.

Samo u istočnom regionu Gomelja, oko 88.000 dece koja žive ili se školuju na kontaminiranom zemljištu svake godine dobija obroke koje finansira država. Prema izveštajima, učenici koji ispunjavaju uslove nastaviće da dobijaju besplatne obroke sve do juna 2027.

Sjarhej Besarab, beloruski stručnjak za radijacionu bezbednost koji sada živi u inostranstvu, oštro je kritikovao odluku o promeni klasifikacije zemljišta, navodeći da će biti potrebno još oko 260 godina da se nivoi zračenja vrate na one pre 1986.

Besarab ukazuje na složene posledice černobiljske katastrofe pri kojoj se plutonijum-241, koji se nataložio u životnoj sredini, tokom raspadanja pretvara u izuzetno radiotoksični americijum-241 – proces koji će, prema njegovim rečima, dostići vrhunac krajem pedesetih godina ovog veka.

"Ukidanje regulacija na ovom zemljištu pre sekundarnog talasa ekstremne alfa radioaktivnosti katastrofalan propust u prospektivne bezbednosne analize", rekao je on za RSE. Pored toga, rekao je on, u nekim oblastima unutar kontaminiranog zemljišta postoje lokalizovana žarišta koje "zastarele sovjetske metode makroprocene", koje koristi Belorusija, ne uzimaju u obzir.

Ipak, ne slažu se svi stručnjaci oko nivoa preostalih rizika od zračenja.

Džim Smit (Jim Smith) proučava posledice radioaktivnih padavina iz Černobilja već 35 godina i vodeći je autor knjige o toj nuklearnoj katastrofi. Ovaj britanski stručnjak za životnu sredinu izjavio je da je u većini oblasti Belorusije i Ukrajine rizik od zračenja danas uglavnom ograničen na ljude koji sakupljaju šumske plodove i pecaju.

"Glavni način na koji ljudi unose radioaktivnost u organizam je putem divljih plodova – odlaskom u šumu i konzumiranjem pečurki, šumskog voća ili ribe koju ulove", rekao je on za RSE.

Lokalne vlasti u Belorusiji nude besplatno testiranje radioaktivnosti divljih plodova i ljudi se upozoravaju da ne kupuju pečurke i šumsko voće na tezgama pored puta.

U većini urbanih sredina, kako navodi Smit, radioaktivne čestice iz Černobilja su se uglavnom razišle usled dejstva kiše i vetra, kao i zbog kratkog vremena poluraspada mnogih izotopa oslobođenih tokom katastrofe. Stručnjak za radijaciju ukazuje na cezijum-134, za koji kaže da je "manje-više nestao u prvih 10 godina posle nesreće" usled svog dvogodišnjeg poluraspada. Veći deo preostalog radioaktivnog materijala u Belorusiji danas čini dugovečniji cezijum-137.

Što se tiče područja izvan visoko radioaktivne zone isključenja na granici Belorusije i Ukrajine, gde je ljudima zabranjeno da žive, Smit kaže da ne vidi značajan rizik od radijacije na većini kontaminiranih teritorija.

U Ukrajini se svake godine troše desetine miliona dolara na nadoknade za osobe zahvaćene černobiljskom katastrofom, ali Smit predviđa da je malo verovatno da će Kijev uskoro slediti primer Minska u pogledu prekategorizacije kontaminiranog zemljišta.

"(Beloruska) vlada je mnogo više diktatorska, kao što možete i da pretpostavite, uz stav: 'Pa, mi ćemo ovo uraditi bez obzira na sve'", kaže on i dodaje da su nasuprot tome Ukrajinci koji žive u područjima pogođenim Černobiljem "glasali za političare koji ne žele da menjaju status kvo".

To mišljenje deli i Andrej, Belorus rođen na jugoistoku zemlje, koji boluje od hronične bolesti za koju veruje da je povezana s Černobiljem. "Beloruskim vlastima nije stalo do toga šta narod misli", rekao je za Beloruski servis RSE četrdesetsedmogodišnji muškarac čije je prezime izostavljeno iz bezbednosnih razloga.

"Nema izbora, režim se nikada ne menja, tako da ne brinu o tome kako ih birači doživljavaju", rekao je on. "Te beneficije su za ljude često bile čisto simbolične – njima ne možete kupiti automobil niti sagraditi kuću. Ali, ipak, to je bila nekakva pomoć".

Smit je rekao da se pitanje beneficija za ljude pogođene posledicama Černobilja pokazalo kao složeno i, u nekim slučajevima, kontraproduktivno.

"Bilo je prilično lako dobiti status žrtve Černobilja, čak i kada je bilo teško dokazati posledice po zdravlje", rekao je ovaj stručnjak za životnu sredinu. "Osim ako niste bili vatrogasac u elektrani u noći (nesreće), za ogromnu većinu od tih miliona ljudi koji su bili zahvaćeni bila je veoma mala verovatnoća da su imali posledice po zdravlje, ali su ipak svrstani u kategoriju žrtava Černobilja".

Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj iz 2002. godine o posledicama katastrofe ukazao je na sistem beneficija koji je podsticao "potencijalno štetno ili rasipničko ponašanje". U izveštaju se navode primeri ljudi koji se vraćaju da žive na kontaminiranom zemljištu "kako bi mogli da ostvare pravo na veći nivo beneficija", kao i drugih koji odbijaju da pokrenu sopstveni posao "iz straha da će izgubiti prava koja im pripadaju zbog Černobilja".

Međutim, lokalno stanovništvo u Belorusiji kaže da su male šanse za masovno protivljenje predstojećoj zakonskoj izmeni koja će značajno uticati na mnoge u ovoj autoritarnoj zemlji.

"U današnjoj Belorusiji opasno je javno izražavati nezadovoljstvo bilo čim", rekao je za Beloruski servis RSE Viktor, rođen u naselju koje se sada nalazi u zoni isključenja. Ovaj četrdesettrogodišnjak, koji sada živi u Grodnjenskoj oblasti, dodao je da "ljudi jednostavno gledaju svoja posla i žive svoje živote".