Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Balkanska međa' za rasprave i svađe


Glumac i koproducent, Miloš Biković i glumac Aleksandar Radojičić

Pišu: Julija Petrovskaja i Sonja Gočanin

Rusko-srpski film "Balkanska međa", koji prikazuje akciju ruskih specijalaca na kosovskom aerodromu "Slatina" 1999. godine, poslednjih dana je privukao pažnju medija, ali i korisnika društvenih mreža zbog kontroverzi i dramatično suprotnih stavova u javnosti. Premijera filma održana je u martu, na 20. godinu od bombardovanja SR Jugoslavije i dolaska ruskih vojnika na prištinski aerodrom.

Iako distributeri tvrde da "Balkanska međa" šalje poruku o neophodnosti negovanja mira i razumevanja između Srba i Albanaca, dva puta je došlo do otkazivanja projekcija filma u Bujanovcu, mestu na jugu Srbije. Ovaj potez izazvao je reakciju i Ministarstva kulture Srbije, koje je prošle godine izdvojilo oko 200 hiljada evra za snimanje ovog filma, čiji je ukupni budžet procenjen na više od tri miliona evra.

"Takav čin neprikladan je, neobjašnjiv i politički provokativan u mesecima kada čitava Srbija obeležava 20-godišnjicu tragičnih zbivanja koja su našla izraz u ovom zapaženom filmskom ostvarenju", stoji u zvaničnom saopštenju Ministarstva.

Međutim, ovaj film naišao је i na kritike ne samo u Srbiji, već i u Rusiji, koja je izdvojila najveći deo novca za snimanje. Štaviše, oštra izjava na račun "Balkanske međe" koštala je Antona Doljina, čuvenog filmskog kritičara, radnog mesta u najvećem državnom medijskom holdingu, VGTRK.

Doljin je poslednjih deset godina radio kao voditelj na radio stanicama "Majak" i "Vesti FM", u sklopu ovog holdinga. Podneo je ostavku zbog "lažnog", kako je rekao, izveštaja o njegovoj porodici koji je bio prikazan na TV "Rusija 24" (takođe je u sastavu VGTRK).

Komentar Doljina na FB stranici
Komentar Doljina na FB stranici

Taj "medijski sukob" počeo je nakon što je Doljin, na svojoj Fejsbuk stranici, napisao da je tokom gledanja filma imao osećaj da njemu "u mozak ubrizgavaju neki otrov".

"Balkansku među" Doljin je nazvao "kandidatom za najgori film 2019. godine", dok sažetak filma opisao je na sledeći način. “NATO je najgore zlo na planeti. Na drugom su mestu muslimani, koji bez NATO-a ništa ne bi uspeli. Ali svet neće propasti, jer su se NATO-u suprotstavili Sloveni. Među njima su najjači Rusi, bez njih bi nestali svi ostali. A među Rusima najbolji je odred sa tajnom misijom i bez epoleta".

Ovaj komentar bio je nemenjen prijateljima Doljina na Fejsbuku, ali brzo nakon toga "Rusija 24" objavila je izveštaj u kome se govori o sukobu interesa unutar njegove porodice. U ovom televizijskom izveštaju je, između ostalog, rečeno da se "herojska operacija ruskih vojnika gadi ljudima sa prekrasnim licama". Kritički stav Doljina, kako je tvrdilo u reportaži, povezan sa njegovim pokušajem da podrži jedan drugi film, u promociji kompanije gde navodno radi njegova supruga. Ove tvrdnje Doljin je nazvao "lažnim i idiotskim" te napustio VGTRK.

Ovaj slučaj je izazvao reakcije na društvenim mrežama. Neki od čitaoca su čak uporedili situaciju sa periodom vladavine Staljina, kada su se mnogi našli na meti mržnje i represije zbog svojih stavova.

Miloš Biković tumači lik srpskog policajca Vuka Petrovića
Miloš Biković tumači lik srpskog policajca Vuka Petrovića

Anton Doljin rekao za Balkanski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) da sebe ne smatra žrtvom progona, mada su autori i nalogodavci izveštaja o njemu imali za cilj podrivanje njegovog profesionalnog ugleda. "Nisam gledao film do kraja, ali ono što sam vidio učinilo mi se politički pristrasnim i umetnički neuverljivim", kaže ovaj kritičar.

"Nakon dve ili tri godine, niko se neće ni setiti da je jedan takav film postojao, i to nema nikakve veze sa rusofobijom ili rusofilijom", smatra Doljin.

Međutim, na ruskoj televiziji, "Balkanska međa" ima isključivo pozitivne ocene. Glavna je poruka tih reportaža da je "podvig ruskih vojnika sprečio velike žrtave". U promociji priče učestvuje lično ministar kulture Vladimir Medinski koji je u Rusiji dobro poznat po čestim pokušajima prilagođavanja istorije trenutnim političkim potrebama.

Uprkos nerealnim i predimenzioniranim momentima Medinski predstavlja ovaj film gotovo kao dokumentarni.

"Konačno smo počeli da pravimo filmove koji promovišu naše vrednosti, istinu i drugačiji pogled na međunarodne odnose", naveo je ruski ministar u jednom od intervjuja.

Plakat filma Balkanska međa
Plakat filma Balkanska međa

Promociji filma, i to na zaraćenom istoku Ukrajine, poslednjih dana se priključio idol miliona sovjetskih dečaka, najpoznatiji "Indijanac" Gojko Mitić. On je doputovao u Donjeck kako bi predstavio lokalnoj javnosti "Balkansku među" i posetio kulturne objekte.

Inače je Mitić (kao što su i drugi srpski glumci iz "Balkanske međe") na spisku ukrajinskog sajta "Mirotvorec" zbog "svesnog kršenja državne granice Ukrajine, poricanja ruske agresije, te učešća u propagandnim aktivnostima na teritoriji Krima okupiranog od strane Rusije". Ovaj sajt objavljuje lične podatke ljudi, koje smatra učesnicima rata protiv Ukrajine ili "agentima Kremlja".

Za posmatrače u Moskvi, snimanje i promacija filmova poput “Balkanske međe” ima pre svega političku svrhu.

Pavel Luzin, moskovski vojni analitičar, smatra da je slika hrabrih i pravičnih ruskih vojnika, koji su se suprotstavili celom NATO paktu ima isključivo propagandnu vrednost.

"Ako bi snimili film koji prati realne događaje, neminovno bi se postavilo pitanje – u redu, ali šta je Rusija na kraju dobila tom akcijom u Prištini? Ništa. Rusija nije mogla to da pretvori u nekakav dugoročni politički kapital", podseća Luzin za RSE Balkanski servis. Ruska vojska se 2003. godine, četiri godine nakon ulaska na aerodrom "Slatina", povukla iz mirovne misije na Kosovu.

I stav filmske kritičarke iz Moskve Ekaterine Barabaš je, kako je u izjavi za RSE navela prošle 2018. godine, da se film "Balkanska međa" snimao iz propagandnih razloga.

"Mislim da je sasvim prirodno da ruske filmadžije sa srpskim prave filmove o ovom događaju jer kad pogledamo Rusija gotovo da i nema prijatelja u Evropi, u svetu. Srbija je jedna od prijatelja. Ima nekih zemalja u Aziji, ali to je gotovo potpuna izolacija za Rusiju. Mislim da ruska moć traži da se osnaži to prijateljstvo. Mi treba da pokažemo našim prijateljima da smo zajedno", navodi Barabaš.

Filmski kritičar iz Beograda Aleksandar S. Janković je pak stava da je "Balkanska međa" komercijalan film i da se ne može smatrati da je film istina.

"Za mene je ovaj film na nivou klasičnog američkog propagandnog filma, kao što su 'Alfa tim', 'Rambo 3', 'Zelene beretke' Džona Vejna. Uzeli ste stereotipne junake, medicinske sestre iz Srbije, tipičnog policajca sa druge strane, albanskog teroristu i naravno ruske vojnike. To je šema na kojoj funkcionišu svi slični propagandni filmovi. Ovaj film je samo nama (u Srbiji) važan iz emotivnih razloga", kaže Janković.

Ipak, Janković podseća da je javnost u Srbiji reagovala burno na nedavno objavljenu negativnu kritiku ovog filma u britanskom listu Tajms u kojoj se navodi da film svojim prikazom nedavne balkanske istorije potkopava regionalni mir, kao i da je reč o proizvodu ruske propagande.

"Ova kontroverza (u vezi sa kritikom u Tajmsu, prim. aut.) koja se desila je prema mom mišljenju promašila temu. Mišljenje jednog britanskog, meni lično nepoznatog, kritičara ovde (u Srbiji) naišlo je na tabloidne tirade o licemernim Britancima koji se usuđuju da govore o tome. Mislim da se tolika prašina koja se digla u vezi sa tim filmom potpuno nema osnova", rekao je on.

Film "Balkanska međa", inače, nije jedini film ruske produkcije o događajima na aerodromu "Slatina" 1999. godine. U Rusiji je u toku snimanje filma "Bataljon" na zahtev ruske televizije NTV. U izjavi za RSE 2018. godine reditelj "Bataljona" Aleksej Bistritski rekao je da je to film o jedinstvenoj vojnoj akciji i istovremeno ljubavna priča.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG