Srpska policija još se nije oglasila povodom hapšenja državljanina Srbije koji je u Španiji, zajedno sa jednim Francuzom i državljaninom Crne Gore, lišen slobode zbog sumnje da je oružjem snabdevao teroristu u Parizu. Potrebna obaveštenja biće razmenjena preko Interpola, ali je indikativno da se već u nekoliko slučajeva sumnja da je oružje iz bivše Jugoslavije korišćeno u terorističkim napadima.
Darko Trifunović, profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti, kaže za RSE da u najnovijem slučaju nema dovoljno informacija za analizu, ali podseća da su krijumčari sa ovih prostora vrlo aktivni.
“Ako se utvrdi da se radi o organizovanoj džihadističkoj mreži sa Balkana, onda imamo prisutan motiv zbog čega je to oružje dobavljeno tamo. Ako nije to, onda se jednostavno radi o sprezi džihadista i organizovanog kriminala. To smo već imali prilike da vidimo, to nije ništa novo. Godinama stručnjaci za terorizam pričaju da će Balkan biti odskočna daska za džihadiste, ali i za sve one druge koji su od rata živeli. Pre svega za švercere oružja. Teroristi i organizovani kriminalci itekako sarađuju. Benefit za kriminalne grupe je jasan. A to je novac”, ocenjuje Trifunović.
Španska policija uhapsila je u utorak državljanina Francuske Antoana Deniva (27), u francusko-španskoj raciji u jednoj kući u Malagi, koji je navodno oružjem snabdeo Amedija Kulibalija koji je u januaru 2015. ubio četiri osobe u košer supermarketu u Parizu. Kulibali je napad izveo samo nekoliko dana pošto su dvojica napadača ubili 12 ljudi u napadu na satirični list "Šarli ebdo". Ministarstvo unutrašnjih poslova Španije saopštilo je da je uhapšeno još dvoje osumnjičenih koji su iz Srbije i Crne Gore, kao i da se, kako su navele španske vlasti, smatra da su oni možda oružjem i municijom snabdevali osumnjičenog Francuza Antoana Deniva.
MUP Srbije za sada nije odgovorio na pitanje RSE da li ga je španska policija kontaktirala u vezi sa hapšenjem državljanina Srbije i da li je taj čovek zvanično osumnjičen za snabdevanje terorista oružjem.
Osoba iz Crne Gore koja je uhapšena u akciji španske policije za sada se ne dovodi u vezu sa krijumčarenjem oružja iz koga je prošle godine u Parizu ubijeno više ljudi, saopštila je Uprava policije Crne Gore.
“Prema obavještenju Interpola iz Madrida, ženska osoba M.D, stara 21 godinu, za sada se ne dovodi u vezu sa nabavkom oružja za napad koji je izvršen u supermarketu u Parizu u januaru 2015. godine. Ova osoba je lišena slobode zato što je zatečena u stanu u kom se nalazio francuski državljanin koji je uhapšen, a u kom je otkrivena izvjesna količina opojnih droga. Istraga u ovom predmetu je u toku“, izjavila je Tamara Popović, portparol Uprave policije Crne Gore.
Ovo je drugi slučaj u poslednje vreme u nizu u kom se državljani zemalja regiona dovode u vezu sa sumnjama za krijumčarenje oružja.
U novembru 2015. direktor kompanije "Zastava oružje" Milojko Brzaković potvrdio je da je nekoliko komada oružja koje su koristili islamisti u terorističkim napadima na Pariz proizvedeno u toj kragujevačkoj fabrici pre raspada bivše Jugoslavije. Nakon provera utvrđeno je da je u pitanju jugoslovenska verzija sovjetske automatske puške AK-47 koju je koristila JNA, kasnije države proistekle iz Jugoslavije, a koja je inače bila izvožena širom sveta, pa i u zemlje Bliskog istoka. Navodno, napadači iz Pariza puške “kalašnjikov” su preko interneta naručili od švercera oružja iz Nemačke.
Takođe u novembru, samo nedelju dana pre terorističkog napada u Parizu, nemačka policija je u blizini Minhena zaustavila jednog crnogorskog državljanina u čijem automobilu je pronašla veću količinu oružja u nekoliko specijalno izrađenih bunkera, u kojima su bili “kalašnjikovi”, pištolji, granate i TNT eksploziv. Istragom je utvrđeno da je oružje trebalo da bude dopremljeno u Pariz, međutim nije bilo dokaza da je ta osoba bila povezana sa terorističkim napadima u tom gradu. Daljom istragom, u saradnji sa nemačkim i francuskim organima bezbednosti, crnogorska policija je uhapsila jednu osobu koja je osumnjičena da je pomenutom crnogorskom državljaninu predala veću količinu oružja koju je on trebalo da prokrijumčari preko Nemačke za Francusku. U ovim slučajevima nije utvrđeno da to oružje ima bilo kakve veze sa terorističkim akcijama.
Zbog rastuće opasnosti od organizovanog kriminala i terorizma, zemlje regiona tokom dvehiljaditih pojačale su saradnju sa najvećim svetskim obaveštajnim službama, a posebno sa bezbednosnim strukturama evropskih zemalja.
Darko Trifunović kaže da postoji potreba da zemlje bivše SFRJ pojačaju napore protiv krijumčara.
“Do sada nije postojao nijedan teroristički napad, od Londona, preko Madrida, do Pariza, da se nije sumnjalo da ima veze sa Balkanom što se tiče oružja ili stvari vezanih za operacione mogućnosti. Mi nikada na ovim prostorima nismo raskrstili sa švercom oružja. Danas ima gomila oružja zaostalog iz ratova devedesetih. Naravno, puno toga je nekontrolisano i u sivoj zoni. U trci za profitom organizovani kriminal nema milosti i tako ono završava i u rukama terorista”, konstatuje Trifunović.
Osim što su u međunarodnoj policijskoj saradnji u Španiji svojevremeno uhapšeni pripadnici najveće balkanske narko grupe, kao i zloglasnog zemunskog kriminalnog klana, u Beogradu je 2005. uhapšen Marokanac Abdelmadžid Bušar, jedna od najtraženijih osoba u to vreme, osumnjičen za učešće u terorističkim napadima u Madridu godinu dana ranije.
