Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Bašir je otišao, ali ne i vojni režim u Sudanu


Aktivistkinja Alaa Salah postala je simbol protesta protiv Bašira

Demonstranti u Sudanu uspeli su da okončaju 30-godišnju vladavinu autokratskog vođe Omara al-Bašira, mada se nastavljaju protesti u Sudanu dok vlast i dalje drže generali koji su učestvovali u brutalnom režimu i koji možda imaju podršku rivalskih regionalnih sila, pišu svetski mediji.

Posle 30 godina

Posle višemesečnih masovnih protesta usled povećanja cene hrane, visoke nezaposlenosti i sve veće represije tokom trodecenijske vladavine, u četvrtak je svrgnut Bašir koji je došao na vlast 1989. vojnim pučem, ukazuje agencija Rojters (Reuters), dodajući da demonstranti i dalje nisu zadovoljni i da traže civilnu vladu i odlazak svih bivših saveznika autokratskog lidera.

Protesti su, ističe Rojters, eskalirali prošle subote kada su hiljade demonstranata, izgleda ohrabrene promenom u Alžiru posle sličnog protesta, došle ispred Ministarstva odbrane tražeći da im se vojska prikloni. Demonstranti su od tada kampovali ispred zgrade zahtevajući predaju vlasti, a, prema policiji, najmanje 16 ljudi je poginulo dok je 20 ranjeno prošle nedelje.

Ministar odbrane Avad Ibn Auf, koji je bio Baširov zamenik, povukao se s čela tranzicionog vojnog saveta posle samo jednog dana na položaju i na njegovo mesto je došao general potpukovnik Abdel Fatah al-Buhran Abdelrahman, koji je u prvom obraćanju najavio ukidanje policijskog časa noću i naložio oslobađanje svih zatvorenika uhapšenih po zakonu o vanrednom stanju donetom pre Baširovog pada.

Dok je novi šef sudanskog vojnog saveta rekao da će civilna vlada biti obrazovana posle konsultacija s opozicijom i obećao tranzicioni period koji će trajati najviše dve godine, glavni organizator protesta, sindikat Sudanska asocijacija profesionalaca (SPA), saopštio je da odgovor prelaznog saveta nije zadovoljavajući i pozvao na nastavak protesta, prenosi Rojters, dodajući da je SPA navela da je među ključnim zahtevima restrukturiranje moćne Nacionalne obaveštajne i bezbednosne službe (NISS), raspuštanje vojnih snaga koje su radile pod Baširom i hapšenje svih "korumpiranih lidera" umešanih, kako navodi, u zločine nad civilima.

Prema sudanskim državnim medijima, u subotu je i šef NISS-a Salah Abdalah Mohamed Saleh, poznat kao Salah Goš, takođe podneo ostavku, prenosi Rojters i ukazuje da je on bio jedan od najmoćnijih ljudi posle Bašira i da ga demonstranti smatraju odgovornim za ubistva ljudi koji su tražili okončanje vojne vladavine.

Rivali u sudanskoj vojsci i regionalni rivali

Promena na čelu prelaznog saveta je poslednji znak da previranja u Sudanu nisu gotova, ocenjuje časopis Forin polisi (Foreign Policy) i ukazuje na analize da se u Sudanu za vlast bore rivalske frakcije u vojsci, ali, preko njih, i regionalne sile.

Pojedini analitičari kažu da Ibn Aufova ostavka možda sugeriše da se iza kulisa za moć nadmeću grupe unutar sudanskih bezbednosnih snaga, piše Forin polisi. U jednoj su vojni zvaničnici, uključujući Ibn Aufa i Salaha Goša, povezani s Egiptom, Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U drugoj frakciji su, dodaje američki časopis, oficiri koje izgleda podržavaju Katar i Turska, zemlje koje nastoje da ostvare veći uticaj u Sudanu u odnosu na regionalne rivale.

Vilou Beridž (Willow Berridge), istaživačica za Sudan na Univerzitetu Njukastl, rekla je za Forin polisi da je Bašir u mesecima pre svrgavanja tražio od Katara i Saudijske Arabije više ekonomske pomoći, igrajući na rivalstvo dve zalivske zemlje. Vojni zvaničnici sada na vlasti u Sudanu mogu "pokušati da igraju istu igru", dodaje ona.

SAD se zasad, prema navodima Stejt departmenta, uzdržavaju da preuzmu vodeću ulogu u posredovanju u krizi, dodaje Forin polisi i prenosi ocenu bivšeg američkog diplomate koji je radio u Sudanu Pejtona Nofa (Pazton Knopf) da SAD treba da osiguraju da se regionalna rivalstva ne izvoze u Sudan. On je ocenio i da SAD ne mogu same rešiti situaciju u Sudanu, ali da mogu predovoditi međunarodni konsenzus o civilnoj tranziciji vlasti.

Gde je Bašir?

Odluka novog vojnog rukovodstva da ne izručuje Bašira Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, gde je optužen zbog genocida u regionu Darfur, naišla je na široke osude međunarodnih boraca za ljudska prava, piše Njujork tajms (The New York Times), koji takođe ocenjuje da ostavka Ibn Aufa može ukazivati na podele unutar bezbednosnih snaga.

Bašir, koji je kod kuće privlačio popularnost narodskim imidžom, dok je u inostranstvu viđen kao zlikovac, tri decenije je držao vlast praveći rivalske, ali njemu odane, paravojne snage, ukazuje njujorški list, ističući da je preostalo jedno važno pitanje - gde je svrgnuti predsednik.

Vojni savet je u petak saopštio da bi bio "ružan znak za Sudan" ako bi svrgnuti lider bio poslat u inostranstvo na suđenje zbog genocida u Darfuru koji je počeo 2003. godine, traživši da mu se sudi kod kuće, dok, piše Njujork tajms, aktivisti traže suđenja odgovornima za smrt desetina demonstranata od prvih protesta koji su izbili u decembru zbog cene hleba.

Na dan svrgavanja, tadašnji šef vojnog saveta je rekao da je Bašir na "sigurnom mestu", dok je jedan zvaničnik rekao da je pod stražom u svojoj rezidenciji u vojnom štabu u Kartumu. Malo njih u Sudanu, dodaje list, očekuje da će Bašir uskoro završiti na međunarodnom sudu - sudanski analitičar Magdei el-Gizuli iz Instituta za mir UN kaže da saveznici koji nisu potpisnici sporazuma o Međunarodnom krivičnom sudu, poput Saudijske Arabije, mogu ponuditi izlaz Baširu.

S druge strane, pitanje je da li je Bašir uopšte u pritvoru, piše list, prenoseći ocenu zamenika projektnog direktora u Međunarodnoj kriznoj grupi u Keniji Muriti Mutige da se u Sudanu u osnovi dogodio "tobožnji puč". Njujork tajms dodaje da u samoj Baširovoj prošlost postoji slična smicalica - kada je došao na vlast 1989. on je tvrdio da je pritvorio Hasana al-Turabija, islamističkog lidera koji je smatran jednim od organizatora puča, navodno pokušavajući da zamaskira islamistički karakter prevrata. Al-Turabi je brzo pušten i posle je postao jedna od najmoćnijih ličnosti u Sudanu, kojeg su mnogi smatrali pravim moćnikom iza Bašira.

Lekcije Arapskog proleća

Demonstranti u Sudanu i Alžiru su naučili lekciju iz prošlosit, iz svog iskustva i iz obližnjih zemalja, ocenjuje novinar Islmail Kuškuš u časopisu Atlantik (The Atlantic), ističući da su, mada je još rano i da se mnogo toga može promeniti, njihovi napori doneli rezultate - alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika je podneo ostavku, dok je Bašira smenila vojska.

U te dve zemlje su i tokom Arapskog proleća ljudi izašli na ulice, ali su te demonstracije bile ograničene. U odnosu na 2011. godinu, piše u tekstu, sada postoji više razlika. U Sudanu su tada proteste vodili mladi aktivisti i studenti. Protesti su kratko trajali, posle čega su demonstranti uhapšeni, mučeni i proterani, dok je ove godine glavni organizator nezavisni sindikat koji je kao neideološko telo uspeo da mobilizuje veliki broj ljudi.

Takođe ove godine su, dodaje se u tekstu, mlade Sudanke imale ključnu ulogu i označene su "kandakas", što je bila titula kraljica u drevnom Sudanu - na neki način, njihovo učešće odražava promenu demografije, ali i napor da se odbaci potčinjena uloga žene u sudanskom društvu, pa je slika aktivistkinje Alae Salah postala simbol protesta.

Ove godine je zabeleženo veće jedinstvo. Kada su protesti prvi put izbili krajem prošle godine sudanska vlada je prvo optužila studente iz Darfura da podstiču nasilje, povezavši ih s pobunjeničkim grupama s vezama s Izraelom, ali su demonstranti to odbacili kao skretanje pažnje sa stvarnih problema, piše novinar Kuškuš, dodajući da je parola postala "Arogantni rasisti, svi smo mi Darfur", upravo u Kartumu, čiji su stanovnici dugo s visine gledali ljude iz tog regiona.

Da bi izbegli egipatski scenario, demonstranti u Alžiru i Sudanu su podozrivi prema obećanjima vojske i protesti u Alžiru su nastavljeni posle odlaska Buteflike, kao i u Sudanu posle svrgavanja Bašira. Organizatori protesta u Sudanu odbacuju i zabrinost oko izbijanja sukoba u Sudanu - štoje legitimna briga imajući u vidu veličinu zemlje, položaj i mnoštvo pobunjeničkih grupa - i insistiraju da neće biti uvučeni u sukob s vojskom kao u Siriji, zaključuje se u tekstu u Atlantiku.

Nova vizija posle tri decenije brutalnosti

Posle 30 godina Baširove brutalne vladavine, od kojih nijedna nije bila mirna, Sudanu je potrebna nova vizija, ocenjuje kolumnistkinja britanskog Gardijana (The Guardian) Nesrine Malik.

Opisujući život pod Baširovom vladavinom, ona je napisala da je vojni režim vladao ogoljenom silom i taktikom spaljene zemlje na svako drugačije mišljenje; u većim gradovima je rastureno civilno društvo i uvedena policijska država; u Darfuru i drugim regionima, Baširove snage su podsticale etničke sukobe; uspostavljen je proizvoljni šerijatski pravni sistem koji je korišćen za proganjanje neprijatelja i postavljanje "svirepog, sterilnog poretka".

Trideset godina je to funkcionisalo, ali, ukazuje Malik, "dođe vreme kada u vlasti svakog diktatora magična kombinacija podmićivanja, brutalnosti, ubistva, mučenja i pritvaranja prestane da funkcioniše". Ona dodaje da je ključni trenutak bio kada vlada nije uspela da obezbedi osnovne stvari pa se zemlja strmoglavila u ekonomsku krizu s rekordnom inflacijom i nestašicama goriva i novca u bankama.

Kada su u prošlosti siromašni ustali, srednja klasa se nije pridruživala, ali su posledice siromaštva sada počele da se javljaju i u bogatijim domaćinstvima i pogodba s Baširom se više nije isplatila, ocenjuje kolumnistkinja Gardijana, uz konstataciju da je gnev zbog krize izražen u različitim oblicima - kao zahtev za ukidanje višedecenijskog tlačenja i za neku vrstu nacionalnog pomirenja.

Ponovo su se čule stare pesme i parole iz vremena pre Bašira, dok su žene, koje su nosile najveći teret eksperimentisanja sa šerijatskim sistemom, izlazile u tradicionalnoj odeći, vraćajući se starim navikama, ističe Malik.

Ali uprkos prebezima vojske, najava Baširovog sklanjanja je došla iz vojske koja namerava da preuzme kontrolu, što je loša vest za Sudan, pošto nijedan od generala nije neukaljan Baširovim sistemom, ocenjuje Malik i upozorava da Sudan ima nasleđe etničkih i plemenskih tenzija koje nije izmislio Bašir, kao i da bez saučešća bogatih ne bi opstao toliko dugo. Pored toga, dodaje ona, uprkos ikonografiji žena na frontu pobune, viktimizacija žena je potpomognuta društvom zagrizlom u mizoginiju.

Ipak, zemlja u ovakvim trenucima treba da projektuje viziju, idealizovanu verziju sebe, nečemu čemu bi mogla da teži, zaključuje Malik, naglašavajući da je sudanski narod uspeo da uradi nešto što čitava međunarodna industrije ljudskih prava nije uspela - da svrgne Omara al-Bašira.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG