Dostupni linkovi

Vanredna vijest
Posle upozorenja Evropske komisije i Belgije da je od dolaska na beli šengen iz Srbije povećan broj zahteva za azilom, stručna javnost upozorava da bi to moglo imati ozbiljne posledice kako za Srbiju tako i za same podnosioce zahteva.

Vladimir Petronijević, programski direktor u Grupi 484, organizaciji koja pruža podršku samoorganizovanju izbegličkih porodica u razgovoru za RSE program kaže da je ovakva vest donekle mogla i da se očekuje.

Ukoliko su zahtevi za azilom ekonomski motivisani, odnosno potaknuti lošim životom u Srbiji, Petronijević ocenjuje da azil nije put da se takvi problemi reše.

“To je potpuno pogrešan put jer to što neko misli da će podnošenjem zahteva za azil dobiti bolje životne uslove je potpuno pogrešno”
, objašnjava on.

Petronijević takođe smatra da bi država morala ozbiljno i temeljno da se pozabavi ovim problemom i upozorava na podatak da je tokom cele prošle godine zahtev za azil u Belgiju zatražilo ukupno 520 državljana Srbije, dok je samo za nepuna tri meseca otkako je zemlja dospela u bezvizni režim upućeno već 320 zahteva.
Tokom cele prošle godine zahtev za azil u Belgiju zatražilo ukupno 520 državljana Srbije, dok je samo za nepuna tri meseca otkako je zemlja dospela u bezvizni režim upućeno već 320 zahteva.


“Ono što država u ovom trenutku mora da uradi je da se ovakva situacija ozbiljno analizira i shvati, ali i da se kaže ljudima šta vizna liberalizacija znači i kakvu štetu neosnovanim zahtevima mogu naneti i sebi i Srbiji u zemljama Zapadne Evrope”, kaže Petronijević i dodaje: “Situacija je potpuno nepovoljna za svakog ko neosnovano traži azil, jer će biti vraćeni u Srbiju, a mogli bi dobiti zabranu ulaska u zemlje EU, čak i do pet godina.”

Ministar pravde Ivica Dačić siguran je da bezvizni režim za građane Srbije neće biti ugrožen zbog primedbe Belgije da je u toj državi povećan broj azilanata sa juga Srbije.

On je rekao je da će svi azilanti biti vraćeni iz Belgije i najavio da će "narednih dana biti razgovora sa Evropskom komisijom i predstavnicima Belgije, kako bi se u narednom periodu zajedničkim delovanjem sprečile takve pojave".

Srpske vlasti u Srbiji saopštile su da se pomenuti sporni zahtevi za azilom najverovatnije odnose na zahteve Albanaca s juga Srbije i Makedonije.

Organizovane grupe

Petronijević ukazuje na jednu, kako je rekao, zanimljivu činjenicu da povećani zahtevi dolaze samo za Belgiju.

“Belgija je nekako zemlja u kojoj se to događa. Postoji nekoliko zemalja gde bi ti zahtevi mogli da budu upućeni, ali oni odlaze baš u Belgiju. To je interesantno. Treba ispitati da li neko mešetari i zbunjuje javnost da se u toj zemlji mogu postići određene stvari.”

Na sličan problem sugerisao je i sam ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, navodeći mogućnost postojanja organizovanog rada na rešavanju azila.

Belgijske vlasti su upozorile da stotine ljudi albanske narodnosti koji iz Makedonije, s juga Srbije i, znatno manje, s Kosova dolaze u Brisel u očekivanju da dobiju azil, smeštaj i finansijsku pomoć, iako praktično nemaju nikakvog prava na to.
Ivica Dačić

Ti ljudi koji u Belgiju dolaze s urednim biometrijskim pasošima, koje često bacaju odmah potom, biće vraćeni u zemlje porekla, na temelju sporazuma koji su Makedonija i Srbija potpisale sa članicama „Šengenskog prostora“ EU.

Belgijski premijer Iv Leterm koji će radi hitnog rešavanja tog problema otputovati 8. marta u Prištinu i Skoplje, uputio je komesaru za unutrašnje poslove EU Sesiliji Malmstrem pismo sa zahtevom da se „ograniče pogubne posledice ukidanja viza EU“ za državljane Makedonije, Srbije i Crne Gore od 19. decembra 2009. godine.

Najavljeno je da će Leterm u petak o svemu u Briselu razgovarati i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem.

Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel treba uskoro da doputuje za Beograd da bi sa vlastima Srbije razmotrio kako rešiti nastali problem koji može dovesti u pitanje nedavno ukidanje viza.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa od decembra 2014. Višestruko nagrađivan novinar.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG