Arifa Kazimova, Turxan Karimov i Deana Kjuka (priredio Mihailo Rakić)
Često kritikovan zbog lošeg tretmana novinara i gušenja slobode medija, Azerbejdžan je smislio način kako bi se ''odužio'' novinarima – useliti njih 155-oro u jedan stambeni blok.
Azerbejdžanski predsednik Iliam Alijev svečano je 22. jula, na dan obeležavanja Nacionalnog dan štampe, otvorio zgradu sa stanovima, što verno podseća na sovjetsku praksu dodele stanova zaslužnim piscima i drugim stvaraocima koji su nagrađivani zbog svog doprinosa kulturi.
Alijev je za slobodu medija u zemlji, koja se po listi slobode medija od 179 zemalja Reportera bez granica nalazi tek na 156. poziciji, imao samo reči hvale.
Natpis na zgradi, koja se nalazi u naselju Bibihejbat, nosi Alijev citat: ''Velika je čast biti prijatelj novinara.''
Alijev u svom govoru ističe da ovakav vid dodele stanova pokazuje kako ne postoji bilo kakav oblik diskriminacije u Azerbejdžanu.
''Internet novinarstvo se u Azerbejdžanu razvija paralelno sa onim u ostatku sveta. Država sprovodi programe koji podstiču razvoj interneta. Zato se može reći da sloboda govora ničim nije ugrožena'', kaže Alijev.
Šta je sloboda medija?
Mnogi nezavisni novinari, međutim, baš i ne veruju da im je Alijev prijatelj. Komitet za zaštitu novinara je ranije ove godine pozvao da se zaustavi gušenje medija u Azerbejdžanu.
Prema organizaciji za zaštitu novinara, novinari poput urednika Hilala Mamedova, izdržavaju zatvorsku kaznu zbog političkih optužbi.
Baš prošlog meseca azerbejdžanski predsednik potpisao je zakon kojim se kažnjava kleveta na internetu. Ovaj potez naišao je na kritike organizacija za slobodu medija koje strahuju da bi zakon mogao da bude zloupotrebljen uoči predstojećih predsedničkih izbora u oktobru.
Vukuar Safarli, predstavnik Fonda za razvoj masovnih medija, koji je osmislio projekat dodele stanova, primećuje da su nezavisnim novinarima takođe za nagradu dodeljivani stanovi.
Nezavisni novinari su često šikanirani i napadani zbog onoga što rade u Azerbejdžanu. Većina njih se pita da li je darovanje besplatnih stanova vladin pokušaj da podmiti novinare.
''Šta je sloboda medija?''
''Slobodni mediji moraju biti nezavisni od svih organizacija o kojima izveštavaju, uključujući i vladu,'' kazao je Kuulu Maharamli, medijski ekspert i profesor odseka za novinarstvo na državnom univerzitetu u Bakuu, za azerbejdžanski servis Radija Slobodna Evropa. ''Cilj novinara je da narodu olakša uvid u greške koje vlada pravi. Kako neko može da kritikuje vladu ako prihvata da mu ona poklanja stan? Zbog toga mislim da je bolje dati otkaz, nego tražiti opravdanja za to što prihvataju da im vlada pokloni stan.''
Potrebno je više transparentnosti
Kao dodatak, nisu svi novinari bili zadovoljni kriterijumima po kojima su stanovi dodeljeni.
Roja Rafijeva, novinarka opozicijskog lista ''Jeni Musavat'', izjavila je za azerbejdžanski servis Radija Slobodna Evropa da je vlada tražila od urednika tih novina da im se dostavi spisak onih novinara kojima je stan potreban.
Rafijeva objašnjava kako joj je ukazano na to da, zbog kratkog perioda (četiri godine) koji je provela u toj novinskoj kući, to nije dovoljno kako bi se našla na tom spisku. Na njemu se mogu naći samo oni čije je radno iskustvo bar deset godina. Ona je apelovala da ovakve stvari u budućnosti trebaju biti transparentnije, stavljajući naglasak na činjenicu da su nekima, koji već imaju svoje stanove, dodeljeni novi.
Često kritikovan zbog lošeg tretmana novinara i gušenja slobode medija, Azerbejdžan je smislio način kako bi se ''odužio'' novinarima – useliti njih 155-oro u jedan stambeni blok.
Azerbejdžanski predsednik Iliam Alijev svečano je 22. jula, na dan obeležavanja Nacionalnog dan štampe, otvorio zgradu sa stanovima, što verno podseća na sovjetsku praksu dodele stanova zaslužnim piscima i drugim stvaraocima koji su nagrađivani zbog svog doprinosa kulturi.
Alijev je za slobodu medija u zemlji, koja se po listi slobode medija od 179 zemalja Reportera bez granica nalazi tek na 156. poziciji, imao samo reči hvale.
Natpis na zgradi, koja se nalazi u naselju Bibihejbat, nosi Alijev citat: ''Velika je čast biti prijatelj novinara.''
Alijev u svom govoru ističe da ovakav vid dodele stanova pokazuje kako ne postoji bilo kakav oblik diskriminacije u Azerbejdžanu.
''Internet novinarstvo se u Azerbejdžanu razvija paralelno sa onim u ostatku sveta. Država sprovodi programe koji podstiču razvoj interneta. Zato se može reći da sloboda govora ničim nije ugrožena'', kaže Alijev.
Šta je sloboda medija?
Mnogi nezavisni novinari, međutim, baš i ne veruju da im je Alijev prijatelj. Komitet za zaštitu novinara je ranije ove godine pozvao da se zaustavi gušenje medija u Azerbejdžanu.
Prema organizaciji za zaštitu novinara, novinari poput urednika Hilala Mamedova, izdržavaju zatvorsku kaznu zbog političkih optužbi.
Baš prošlog meseca azerbejdžanski predsednik potpisao je zakon kojim se kažnjava kleveta na internetu. Ovaj potez naišao je na kritike organizacija za slobodu medija koje strahuju da bi zakon mogao da bude zloupotrebljen uoči predstojećih predsedničkih izbora u oktobru.
Vukuar Safarli, predstavnik Fonda za razvoj masovnih medija, koji je osmislio projekat dodele stanova, primećuje da su nezavisnim novinarima takođe za nagradu dodeljivani stanovi.
Nezavisni novinari su često šikanirani i napadani zbog onoga što rade u Azerbejdžanu. Većina njih se pita da li je darovanje besplatnih stanova vladin pokušaj da podmiti novinare.
''Šta je sloboda medija?''
''Slobodni mediji moraju biti nezavisni od svih organizacija o kojima izveštavaju, uključujući i vladu,'' kazao je Kuulu Maharamli, medijski ekspert i profesor odseka za novinarstvo na državnom univerzitetu u Bakuu, za azerbejdžanski servis Radija Slobodna Evropa. ''Cilj novinara je da narodu olakša uvid u greške koje vlada pravi. Kako neko može da kritikuje vladu ako prihvata da mu ona poklanja stan? Zbog toga mislim da je bolje dati otkaz, nego tražiti opravdanja za to što prihvataju da im vlada pokloni stan.''
Potrebno je više transparentnosti
Kao dodatak, nisu svi novinari bili zadovoljni kriterijumima po kojima su stanovi dodeljeni.
Roja Rafijeva, novinarka opozicijskog lista ''Jeni Musavat'', izjavila je za azerbejdžanski servis Radija Slobodna Evropa da je vlada tražila od urednika tih novina da im se dostavi spisak onih novinara kojima je stan potreban.
Rafijeva objašnjava kako joj je ukazano na to da, zbog kratkog perioda (četiri godine) koji je provela u toj novinskoj kući, to nije dovoljno kako bi se našla na tom spisku. Na njemu se mogu naći samo oni čije je radno iskustvo bar deset godina. Ona je apelovala da ovakve stvari u budućnosti trebaju biti transparentnije, stavljajući naglasak na činjenicu da su nekima, koji već imaju svoje stanove, dodeljeni novi.
