Dostupni linkovi

Unutar tajne škole za devojčice u Kabulu


"Cilj osnivanja ove škole je da pomogne devojčicama da nastave učenje pošto je njihovo obrazovanje zaustavljeno nakon što su (talibani) uzeli vlast", rekla je za Mursal Radio Azadi RSE-a.
"Cilj osnivanja ove škole je da pomogne devojčicama da nastave učenje pošto je njihovo obrazovanje zaustavljeno nakon što su (talibani) uzeli vlast", rekla je za Mursal Radio Azadi RSE-a.

Piše: Radio Azadi RSE-a i Abubakar Sidik

Desetine avganistanskih devojčica govore prigušenim glasovima u jednoj kući u glavnom gradu Avganistana, Kabulu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Mesecima kuća služi kao tajna škola, s oko 50 devojčica koje pohađaju časove nauke, matematike i književnosti.

One su među milionima devojčica kojima je uskraćeno obrazovanje otkako su talibani u avgustu nasilno preuzeli kontrolu nad Avganistanom.

Od tada militantna islamistička grupa dozvoljava samo devojčicama od prvog do šestog razreda da pohađaju školu, dok je srednjoškolsko obrazovanje za devojčice ograničeno na samo nekoliko od 34 provincije u zemlji.

Prkoseći zabrani u Kabulu, Mursal, koja ima fakultetsku diplomu, otvorila je svoj dom za desetine učenica koje su mesecima uglavnom bile zatvorene u svojim kućama.

"Cilj osnivanja ove škole je da pomogne devojčicama da nastave učenje pošto je njihovo obrazovanje zaustavljeno nakon što su (talibani) uzeli vlast", rekla je za RSE Mursal, koja je tražila da se njeno pravo ime ne koristi iz straha za svoju bezbednost.

Mursal, koja je u 20-im godinama, vodi školu o svom trošku, obezbeđujući školski pribor za svoje učenice.

Suraja, jedna od učenica Mursal, kaže da povratak talibanske vladavine izgleda kao kazna doživotnog zatvora.

"Mnoge devojčice su bile bez nade i patile od depresije i stresa", kaže Suraja. "Ova škola nam je puno pomogla".

"Moj zahtev talibanima je da ponovo otvore škole kako devojčice ne bi ostale nepismene i bez budućnosti", kaže Gul Mina, učenica 11. razreda koja pohađa tajnu školu.

"Sticanje obrazovanja je obavezno za sve muslimane, i muškarce i žene", dodaje ona, pozivajući se na islamske principe prema kojima se obrazovanje smatra verskom obavezom i za muškarce i za žene.

'Ne žele da devojčice idu u školu'

Talibani tvrde da je njihova zabrana srednjoškolskog obrazovanja za devojčice privremena, dok novi režim obezbeđuje "bezbedno okruženje" za sve devojčice da mogu da idu u školu.

Kritičari ukazuju da su militanti davali slična obećanja tokom svoje prve vlasti od 1996. do 2001. Ipak, zabranjivali su školovanje devojčica tokom svih šest godina njihove tadašnje vladavine.

Milioni devojčica, posebno u urbanim sredinama, vratile su se u škole posle invazije koju su predvodile SAD 2001. godine koja je oborila talibanski režim.

Portparol talibanskog ministarstva obrazovanja Nazar Mohamad Irfan rekao je za Radio Azadi da se ta grupa ne protivi privatnim ili neformalnim školama za devojčice.

"Posvećeni smo saradnji s njima što je više moguće kako bismo mogli da podignemo nivo pismenosti i obrazovanja širom zemlje i da prevaziđemo naše nedostatke", rekao je Irfan.

Mnogi, međutim, nisu ubeđeni u to.

"Mislim da je veoma jasno da su svi razlozi koje smišljaju samo način da pokušaju da prikriju činjenicu da, u suštini, ne žele da devojčice idu u školu", rekla je za RSE Heder Bar (Heather Barr), pomoćnica direktora odeljenje za ženska prava u Hjuman rajts voču (Human Rights Watch).

Ona kaže da je pravi cilj talibanskog odugovlačenja izgleda rodna segregacija, u šta su talibani uložili mnogo truda na univerzitetima i vladinim kancelarijama.

"U državnim srednjim školama već je postojala segregacija po rodu, tako da je veoma teško videti šta žele da urade", dodaje ona.

Bar kaže da su neke škole ponovo otvorene u osam od 34 avganistanske provincije. U mnogim slučajevima, škole su ponovo otvorene posle pregovora lokalnih nastavnika i lokalnih talibanskih zvaničnika.

Protest žena u privatnoj kući u oktobru protiv talibanske vladavine, u okviru kampanje aktivistkinja za pritisak na talibane da omoguće ženama pravo na rad, obrazovanje i punopravno učešće u vladi i društvu.
Protest žena u privatnoj kući u oktobru protiv talibanske vladavine, u okviru kampanje aktivistkinja za pritisak na talibane da omoguće ženama pravo na rad, obrazovanje i punopravno učešće u vladi i društvu.

Privatne škole, koje često vode nevladine organizacije, u teoriji mogu da rade. Međutim, mnoge od njih su zatvorene usred razorne ekonomske i humanitarne krize u zemlji.

"Mere koju su talibani već uspostavili, a koje su toliko štetna po žene i devojčice, mogle bi zapravo postati još gore i strože s nasilnijim sprovođenjem", upozorava Bar.

Potpuno muška vlada

Od povratka na vlast, talibani su ponovo nametnuli neke od represivnih zakona i retrogradnih politika koje su definisale njihovu bivšu brutalnu vladavinu, kada su zabranili devojčicama da pohađaju škole, a ženama da rade van svojih domova.

U septembru su talibani formirali vladu potpuno mušku vladu u kojoj su isključivo višerangirani militanti. Militanti su takođe ukinuli Ministarstvo za ženska pitanja i ponovo uspostavili zloglasno Ministarstvo za promociju vrline i sprečavanje poroka.

Talibani su savetovali ženama da uglavnom ostanu u kućama radi sopstvene bezbednosti. Militanti su takođe naredili desetinama hiljada žena koje su radile za vladine službe da se ne vraćaju na posao iako su njihove muške kolege ponovo počele da rade.

Neda, jedna od učenica Mursal u tajnoj školi, kaže da mnogo razmišlja o budućnost devojčica i žena pod talibanima.

"Kako će izgledati naša budućnost", pita ona.

UPITNIK: Kako da poboljšamo Dnevno@RSE?

Više od dve godine šaljemo Dnevno@RSE za medije i novinare širom Zapadnog Balkana kako bi sa vama podelili sadržaje koje možete besplatno da objavite na svojim platformama.

Ako ste novinar ili medijski radnik koji koristi ovu uslugu, želimo da čujemo od vas kako je možemo unaprediti.

Molimo vas da popunite kratki upitnik koji možete naći na ovom linku: UPITNIK

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG