Na otvaranju puta izgrađenog do avganistanske granice s Kinom 4. oktobra, talibanski zvaničnici su se suočili s hladnim dočekom kod svog istočnog suseda.

Peking nije poslao predstavnike niti zvanično potvrdio događaj, dok je kineska militarizovana granica i dalje čvrsto zatvorena. Snimci s otvaranja pokazuju kineske bezbednosne kamere iza bodljikave žice.

Satelitski snimak napravljen 11. oktobra potvrdio je tvrdnje talibana da je novi put izgrađen na do nekoliko desetina metara od kineske granice. Žu Jongbijao, direktor Centra za avganistanske studije na kineskom Univerzitetu u Landžouu, rekao za RSE da su šanse da Peking uskoro otvori planinski prevoj "izuzetno male".

"Ekonomija Avganistana je veoma mala i njena vrednost za Kinu je zanemarljiva", rekao je Žu. "S druge strane, finansijski troškovi i bezbednosni rizici povezani s otvaranjem rute bili bi značajni". Glavni izvoz centralnoazijske zemlje u Kinu su pinjoli, suve kajsije i drago kamenje.

Žu kaže da Peking smatra da pretnja islamističkog terorizma iz Avganistana daleko nadmašuje sve potencijalne koristi od otvaranja granice. On je posebno ukazao na Islamski pokret Istočnog Turkestana (ETIM), militantnu ujgursku grupu koja želi da uspostavi islamsku državu u kineskom regionu Sinđang. Izveštaj UN iz 2026. navodi da je grupa aktivna u provinciji Badahšan, gde se nalazi novi put.

Kabul "nije uspeo da ispuni praktično nijedan od kineskih zahteva u vezi s postupanjem s ETIM-om", rekao je stručnjak za Avganistan. "Shodno tome, Kina verovatno neće napraviti dalje ustupke talibanima u bliskoj budućnosti.“

Žu veruje da je izgradnja šljunkovitog puta u Avganistanu imala za cilj da bude signal Pekingu da su talibani sposobni da razviju infrastrukturu u udaljenom regionu. Rutu su navodno izgradili avganistanski inženjeri i finansirao ju je Kabul po ceni od 5,6 miliona dolara.

Na otvaranju puta, guverner Badahšana, Rahmatulah Nadžib koga su postavili talibani, rekao je da "nema bezbednosnih problema ni u jednom delu" regiona.

Nekoliko meštana iz Vahanskog koridora u Badahšanu, gde put ide, iznelo je široko rasprostranjene nade da će vrata u drugu po veličini svetsku ekonomiju transformisati život u regionu.

"Za ljude Vahana ovaj put predstavlja više od transportnog projekta", rekao je turistički vodič Jar Mohamed za RSE. "Nudi nadu za smanjenje izolacije, poboljšane životne uslove i jaču vezu sa širim svetom".

Put koji su završili talibani je produžetak projekta kroz Vahanski koridor započetog 2019. pod tadašnjom avganistanskom vladom koju su podržavale SAD. Od projekta se odustalo posle talibanskog preuzimanja vlasti u zemlji 2021. godine, a zatim je nastavljen 2023. godine.

Mohamed kaže da put već koristi lokalnom stanovništvu regiona, ali je dodao: "Njegov stvarni uticaj će zavisiti od zvaničnog otvaranja (kineske) granice".

Izveštaj talibanske vlade u kojem se navode razlozi za želju za potencijalni granični prelaz s Kinom navodi da bi "otvaranje Vahanskog koridora jednom za svagda oslobodilo Avganistan od pritiska susednih zemalja, koje često koriste (pakistanski) Karači put, luku Gvadar i (iranski) Čabahar u političke svrhe, što svake godine nanosi značajne finansijske gubitke našim trgovcima i građanima".

Infrastruktura na kineskoj strani granice na velikim nadmorskim visinama, uključujući put na koji je talibanska nova gradnja očigledno bila usmerena, uspostavljena je pre više od decenije kao sredstvo za učvršćivanje militarizovane granice Kine s Avganistanom poboljšanjem pristupa za oružane patrole Pekinga. Kineski mediji nazivaju granicu s Avganistanom dugu oko 76 kilometara "glavnom linijom fronta za borbu protiv terorizma".

Vahanski koridor je uzak deo avganistanske teritorije prvobitno uspostavljen u devetnaestom veku kao tampon zona između ruskog i britanskog carstva u jeku geopolitičke borbe oko Centralne Azije poznate kao "Velika igra". Život u regionu obeležen je ekstremnim teškoćama i izolacijom, što podvlači stopa smrtnosti odojčadi koja je, prema izveštajima, i do 30 odsto.

Ihsanulah Omarhail, stručnjak za Kinu sa sedištem u Maleziji, složio se da je novi put u Avganistanu "više simbolično nego pravo sredstvo za povezivanje avganistanskih trgovaca s kineskim tržištima". Potencijalno otvaranje granice predstavljalo bi situaciju u kojoj "troškovi nadmašuju mogućnosti" za Peking, rekao je on za RSE.

Taj stav potkrepljuju oštro formulisane reakcije kineskih medija na izgradnju avganistanskog puta. Članak koji je komentator objavio na popularnoj platformi Sohu 10. oktobra ukazao je na kratak vremenski okvir od samo oko tri meseca leti kada bi planinski prevoj na 4.800 metara bio prohodan za vozila, kao i na pretnju od islamističkog terorizma.

"Otvoreno govoreći, ono što Kina čeka nije put, već odgovor – da li talibani zaista mogu da kontrolišu svoju teritoriju? Da li teroristički kampovi za obuku još rade? Da li je rizik od infiltracije granice kontrolisan", pitao je članak oštro, dodajući da "bodljikava žica neće biti demontirana dok se ova pitanja ne reše".

Komentator je zaključio da ako Avganistan nije u stanju da ispuni očekivanja Pekinga u vezi sa suzbijanjem militanata, "nastavljamo da čekamo".

"Kina ne žuri. Avganistan žuri".