Međunarodna agencija za nuklearnu energiju, koja je sa Vladom Srbije sklopila ugovor vredan 8,6 miliona dolara, namenjen zatvaranju nuklearnog reaktora u Vinči, upozorila je da bi curenje nuklearnog goriva u skladištima instituta moglo u dogledno vreme da predstavlja opasnost. S druge strane, državni sekretar u Ministarstvu nauke Uranija Kozmidis Luburić u izjavi za naš program kaže da građani nemaju razloga za brigu , ali da je potrebno sistemski rešiti pitanje skladištenja nuklearnog otpada. Ona objašnjava da nuklearno gorivo već godinama curi iz svojih obloga koje se nalaze u bazenu koji je takođe sastavni deo spremišta za otpad i da nema mesta dramatičnim tonovima:
"Nema mesta panici, još uvek je sve u svojim okvirima tamo gde se gorivo čuva, ali se ono mora prebaciti u neko privremeno odlagalište pre transporta u Rusiju. Ono što se ne transportuje u Rusiju bi trebalo transportovati u trajno odlagalište, koje se u međuvremenu mora napraviti - prvo bi trebalo naći lokaciju, a onda ga napraviti po zaista svetskim standardima."
I generalni direktor Instituta Vinča Jovan Nedeljković u izjavi za naš program uverava da nema opasnosti po zdravlje građana. On napominje da država jako dugo ništa nije radila po pitanju otpremanja isluženog nuklearnog goriva, ali i ističe da su bazeni u koje gorivio curi bezbedni:
"To su bazeni koji su apsolutno u reaktorskoj zgradi, bazeni koji imaju betonske zidove, od 80 cm, presvučene čeličnim oblogama. Nema nikakvog ispuštanja radioaktivnosti u okolnu sredinu, nigde u okolini nema povećanog nivoa radioaktivnosti. Dakle, radioaktivnost koja se ovde meri je praktično na prirodnom nivou."
Nuklearno gorivo ističe u bazene praktično od 1990. godine i to nije nikakva novost kaže predsednica sindikata u Institutu Vinča Želmira Ilić. Ona dodaje da je započeta i gradnja takozvanog Hangara 3 za smeštaj radioaktivnog otpada, a da je čitava priča o Vinči pokrenuta u jeku predizborne kampanje u političke svrhe:
"Lekar sam koji radi ovde. Lečim ljude iz Vinče, i one koji rade na reaktoru i one koji rade neposredno na odlaganju, a vodim i grupu za dekontaminaciju unutar projekta zaštite. Nema nikakvih vanrednih situacija i akcidenata, nema povećanih radioaktivnih doza – nema nikoga na dekontaminaciji i ništa vanredno se ne događa. Ta tema je aktuelizovana sada pred izbore verovatno iz političkih, ili nekih drugih, razloga."
Direktor Instituta u Vinči Jovan Nedeljković ističe da se stanje u instituciji, koja je nekada važila za nuklearnog giganta, polako popravlja, ali da problemi koji se povremeno pojavljuju predstavljaju zaostavštinu perioda u kome je država potpuno digla ruke od Vinče:
"Morate shvatiti da smo prošli kroz jedan period, od '90-ih, u kojem država, u jednom periodu čak uopšte, nije odvajala nikakva sredstva za ljude koji rade na reaktoru. Vinča je radila tako što su laboratorije pokrivale troškove."
Kada je reč o aktuelnoj situaciji i oticanju nuklearnog goriva, državni sekretar u Ministarstvu nauke Uranija Kozmidis Luburić kaže da još nema ekološkog zagađenja, ali i dodaje da se u budućnosti ne može garantovati potpuna bezbednost ukoliko problem skladištenja nukleranog goriva ne bude trajno eliminisan:
"Nigde nije otišlo, ni u atmosferu ni u zemljište. Dakle, još nigde nema ekološkog zagađenja, ali je to, naravno, potrebno sanirati. Ovo je onaj prvi alarm i sada treba naći neki bezbedniji smeštaj kako se u sledećih 20 godina ne bi nešto desilo."
