Dostupni linkovi

Čija je nafta na Arktiku


Međunarodni Forum o Arktiku posvećen problemima u tom regionu, Moskva - Univerzitet Lomonosov, 22. septembar 2010.
Rusija, SAD, Kanada, Danska i Norveška, nastavljaju spor ko ima pravo da kontroliše i eksploatiše Arktik, čija bogata nalazišta nafte i gasa postaju sve zanimljivija sa smanjivanjem ledenog omotača. O tome će biti reči na dvodnevnom forumu arktičkih i okolnih zemalja koji u sredu počinje u Moskvi.

Više od 300 učesnika – političara, naučnika i biznismena – razmatraće na skupu koji je nazvan „Arktik – teritorija dijaloga“ – klimatske promene, eksploataciju prirodnih resursa i mogućnosti za održivi razvoj ove regije.

Predsednik ruskog geografskog društva, inače organizator skupa, Sergej Šojgu, koji je istovremeno i ministar za vanredne situacije – ističe da će ideja o Arktiku kao „zoni mira i saradnje“ figurisati kao jedna od najvažnijih na ovom forumu.

„Međunarodni arktički forum okuplja poznate naučnike iz celog sveta, koji će moći ne samo da razmene gledišta i iskustva već i da počnu sveobuhvatnu saradnju o pitanjima koja se tiču ove regije“, ističe Šojgu.

Arktičke zemlje – Rusija, Norveška, Kanada, Danska i SAD – polažu pravo na delove Arktika, ali Vašington ne učestvuje u aktivnostima razgraničenja, jer nije ratifikovao Konvenciju UN-a iz 1982. godine.
Rusija će potrošiti 64 miliona dolara na istraživanja Arktika u naredne tri godine - kaže Jurij Trutnev

Sporenja su intenzivirana jer je olakšan pristup bogatim rezervama gasa i nafte u ovoj oblasti zbog smanjenja ledenog omotača usled klimatskih promena.

Prema procenama u zoni severno od arktičkog kruga nalazi se četvrtina svetskih rezervni prirodnog gasa i nafte. Rusija, Kanada i Danska planiraju da podnesu pojedinačne zahteve Ujedinjenim nacijama tvrdeći da im pripada podvodni planinski lanac – takozvani greben Lomonosov. Naime, svaka od njih tvrdi da je pomenuto područje produžetak njihove suverene teritorije.

Rusija namerava da dokaže da je podvodni greben Lomonosov, otkriven 1948. u Severnom ledenom okeanu, strukturni nastavak Sibirske kontinentalne platforme i da nije izolovan od ruske visoravni. Time bi stekla osnovu za proširenje teritorije za 1,2 miliona kvadratnih kilometara Moskva je podnela takav zahtev svetskoj organizaciji još 2001. godine, ali joj je vraćen sa obrazloženjem da nedostaju dokazi.

Polarna oblast strateški izvor sirovina

Ruski ministar za prirodne resurse i ekologiju Jurij Trutnev je izjavio uoči današnjeg foruma da će njegova zemlja potrošiti dve milijarde rublji (64 miliona dolara) na istraživanja u naredne tri godine da bi dokazala svoje tvrdnje.

Očekuje se da će i Kanada podneti zahtev 2013. godine.

Artur Čilingarov
, glavna ličnost Kremlja za Arktik, kazao je da će sledećeg meseca predvoditi ekspediciju koja će postaviti nekoliko pokretnih istraživačkih stanica koje će prikupljati naučne podatke koji bi trebalo da potkrepe ruske zahteve.

Čilingarov je predovodio ekspediciju i 2007, tokom koje je mini podmornica spustila kanister u kome je bila ruska zastava na dno Severnog pola, kao simbolički gest ambicija Moskve.
Artur Čilingarov, glavna ličnost Kremlja za Arktik

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je 2008. godine dokument o Arktiku u kome se ističe da polarna oblast mora da postane „glavni strateški izvor sirovina“ za njegovu zemlju do 2020. U izveštaju Univerziteta u Koloradu objavljenom ovog meseca, predviđa se da će se led na Arktiku istopiti do 2030. godine ukoliko se nastavi sadašnji trend.

Strahuje se da bi to moglo da izazove regionalne tenzije. Ministar inostranih poslova Kanade Lorens Kenon (Lawrence Canon) boravio je prošle sedmice u Moskvi sa ciljem da objasni novu politiku njegove zemlje prema Arktiku, uključujući veće vojno prisustvo u tom regionu.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen kazao je da bi trebalo koristiti ovaj savez kao forum na kome bi se razmatrali izazovi u oblasti Arktika.
Međutim, Medvedev je kazao da je Arktik zona „mirnodopske ekonomske saradnje“ i da bi „vojni faktor izazavao dodatne probleme“.

On je to izjavio nakon što je 15. septembra potpisao sa norveškom vladom sporazum kojim je označena pomorska granica dve zemlje između Barencovog mora i Arktičkog okeana čime su otklonjeni mogući nesporazumi oko korišćenja izvora fosilnih tečnih goriva.
XS
SM
MD
LG