Još jedno istraživanje o alkoholizmu ukazalo je na alarmantno stanje u Srbiji. Ova je zemlja na četvrtom mestu u Evropi po potrošnji alkohola. Razlozi za alkoholizam su, uz socijalno beznađe, i “običajna” konzumiranja – piće je obavezno u svim prilikama, bilo da se slavi ili tuguje.
Potražnja za “unučićima” – žestokim pićima u malom pakovanju, počinje od ranog jutra, dok u kafanama prelistavanje novina često ide uz “komplet” - svaki će konobar znati - kafu i čašicu rakije.
Prema rečima radnice u jednoj od trafika u centru Beograda, po isteku zabrane prodaje alkoholnih pića, koja traje od deset uveče do šest ujutru, počinje promet koji traje tokom čitavog dana.
„Bukvalno od kada otvorim, od šest pa do deset. Prodaju se uglavnom unučići, vinjak i votka. Gomilu sam od jutros prodala. Nije bitno da li je to radnik na nekoj građevini ili maksimalno skockana žena. Posle toga, najviše se prodaje pivo i onda neko vino i slično.“
U lokalnim kafićima nisu retki gosti koji pre posla ili tokom pauze svrate na pokoji vinjak ili votku. Drugi pak navode da je takav trend uobičajen posle radnog vremena.
„Pre podne kod standardnih mušterija ide alkohol - viski, vinjak i rakija. Kreće se od ujutru zajedno sa kafom, što bi rekli – jutarnji komplet. Pije se pre posla, za vreme posla, na pauzi, pa onda ide popodnevna laganica, ljudi dolaze na pivo i uveče se uglavnom pije vino, pivo i rakija“, kaže konobar u kafiću u centru Beograda.
Drugi pak navode da je takav trend uobičajen posle radnog vremena.
Po potrošnji alkohola, Srbija je zauzela četvrto mesto u Evropi sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika. Ovaj podatak neće iznenaditi Darka Jankovića, koji je danas na čelu novosadskog Kluba lečenih alkoholičara i koordinator svih takvih klubova u Srbiji.
“Alkohol je najjeftinija droga, prvi sedativ i prvi analgetik na svetu. Drugo, kod nas postoji to običajno pijenje. Kod nas se pije i kada se neko rodi i kada neko umre, i kada se desi nešto lepo, i kada se desi nešto ružno, i tako dalje. Zatim, postoji i to menadžersko pijenje, pije se i u firmama”, navodi Janković.
Uz tzv. situaciono konzumiranje alkohola, siromaštvo, nezaposlenost i nagomilani strahovi, put do čašice čine sve kraćim. Tome doprinosi i blagonaklon stav društva, u kome još uvek nije razvijena svest o tome da je alkoholizam bolest.
Direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Aleksandar Vujošević kaže za RSE da se alkoholizam po obolevanju i smrtnosti nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. To je i dalje bolest sa najnižom stopom lečenja.
“Ono što je problem u odnosu na druge zavisnosti jeste da je to jedina ‘legalna zavisnost’. Alkohol kupujete u prodavnici, sve druge droge kupujete kod dilera. Tu je i stav prema alkoholu koji nije osuđujući, on se ne smatra kao nešto strašno i onda sve to utiče na taj broj”, kaže Vujošević.
Od ukupnog broja lečenih alkoholičara, polovinu čine mladi od 25 do 30 godina, a više od 80 odsto njih do svoje 17. godine proba alkohol.
“Mladi rano počinju jako puno da piju. Piju drugačije nego iskusni stariji ljudi, troše ogromne količine, piju na eks i dolazi do teških opijanja. Alkohol ima svoj put i teško ćete videti alkoholičara od 20 godina, ali se on kvalifikuje za zavisnika u kasnijim godinama”, rekao je Vujošević.
U novosadskom Klubu lečenih alkoholičara najmlađi član ima 20-ak godina, a najstariji 65. Iako je nakon dvadeset godina prestao da pije, Darko Janković upozorava da je, kao i kod drugih zavisnosti, ovde reč o bolesti koja se nikada ne može do kraja izlečiti.
“Dvadesettreća godina je kako se lečim. Počelo je kao kod svih u trećem, četvrtom razredu srednje škole - hajmo na po jednu, pa na po dve, tri dok čovek više ne može da kontroliše količinu i postaje zavisnik. Po zanimanju sam građevinski tehničar, radim već 45 godina. Uspeo sam da sačuvam zdravlje, koliko je to moguće posle dvadesetogodišnjeg pijenja. Ali, vidite, jednom zavisnost je zavisnost zauvek”, kaže Janković.
Istraživanje po kojem je Srbija na četvrtom mestu po potrošnji alkohola, samo je jedno u nizu koje pokazuje da društvu zvoni za uzbunu. Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Ministarstvo zdravlja Srbije tek je nedavno formiralo radno telo čiji je zadatak izrada Nacionalne strategije i Akcionog plana za smanjenje potrošnje alkohola i prevencije alkoholizma.
Potražnja za “unučićima” – žestokim pićima u malom pakovanju, počinje od ranog jutra, dok u kafanama prelistavanje novina često ide uz “komplet” - svaki će konobar znati - kafu i čašicu rakije.
Prema rečima radnice u jednoj od trafika u centru Beograda, po isteku zabrane prodaje alkoholnih pića, koja traje od deset uveče do šest ujutru, počinje promet koji traje tokom čitavog dana.
„Bukvalno od kada otvorim, od šest pa do deset. Prodaju se uglavnom unučići, vinjak i votka. Gomilu sam od jutros prodala. Nije bitno da li je to radnik na nekoj građevini ili maksimalno skockana žena. Posle toga, najviše se prodaje pivo i onda neko vino i slično.“
U lokalnim kafićima nisu retki gosti koji pre posla ili tokom pauze svrate na pokoji vinjak ili votku. Drugi pak navode da je takav trend uobičajen posle radnog vremena.
„Pre podne kod standardnih mušterija ide alkohol - viski, vinjak i rakija. Kreće se od ujutru zajedno sa kafom, što bi rekli – jutarnji komplet. Pije se pre posla, za vreme posla, na pauzi, pa onda ide popodnevna laganica, ljudi dolaze na pivo i uveče se uglavnom pije vino, pivo i rakija“, kaže konobar u kafiću u centru Beograda.
Drugi pak navode da je takav trend uobičajen posle radnog vremena.
Po potrošnji alkohola, Srbija je zauzela četvrto mesto u Evropi sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika. Ovaj podatak neće iznenaditi Darka Jankovića, koji je danas na čelu novosadskog Kluba lečenih alkoholičara i koordinator svih takvih klubova u Srbiji.
“Alkohol je najjeftinija droga, prvi sedativ i prvi analgetik na svetu. Drugo, kod nas postoji to običajno pijenje. Kod nas se pije i kada se neko rodi i kada neko umre, i kada se desi nešto lepo, i kada se desi nešto ružno, i tako dalje. Zatim, postoji i to menadžersko pijenje, pije se i u firmama”, navodi Janković.
Uz tzv. situaciono konzumiranje alkohola, siromaštvo, nezaposlenost i nagomilani strahovi, put do čašice čine sve kraćim. Tome doprinosi i blagonaklon stav društva, u kome još uvek nije razvijena svest o tome da je alkoholizam bolest.
Od ukupnog broja lečenih alkoholičara, polovinu čine mladi od 25 do 30 godina, a više od 80 odsto njih do svoje 17. godine proba alkohol.
“Ono što je problem u odnosu na druge zavisnosti jeste da je to jedina ‘legalna zavisnost’. Alkohol kupujete u prodavnici, sve druge droge kupujete kod dilera. Tu je i stav prema alkoholu koji nije osuđujući, on se ne smatra kao nešto strašno i onda sve to utiče na taj broj”, kaže Vujošević.
Od ukupnog broja lečenih alkoholičara, polovinu čine mladi od 25 do 30 godina, a više od 80 odsto njih do svoje 17. godine proba alkohol.
“Mladi rano počinju jako puno da piju. Piju drugačije nego iskusni stariji ljudi, troše ogromne količine, piju na eks i dolazi do teških opijanja. Alkohol ima svoj put i teško ćete videti alkoholičara od 20 godina, ali se on kvalifikuje za zavisnika u kasnijim godinama”, rekao je Vujošević.
U novosadskom Klubu lečenih alkoholičara najmlađi član ima 20-ak godina, a najstariji 65. Iako je nakon dvadeset godina prestao da pije, Darko Janković upozorava da je, kao i kod drugih zavisnosti, ovde reč o bolesti koja se nikada ne može do kraja izlečiti.
“Dvadesettreća godina je kako se lečim. Počelo je kao kod svih u trećem, četvrtom razredu srednje škole - hajmo na po jednu, pa na po dve, tri dok čovek više ne može da kontroliše količinu i postaje zavisnik. Po zanimanju sam građevinski tehničar, radim već 45 godina. Uspeo sam da sačuvam zdravlje, koliko je to moguće posle dvadesetogodišnjeg pijenja. Ali, vidite, jednom zavisnost je zavisnost zauvek”, kaže Janković.
Istraživanje po kojem je Srbija na četvrtom mestu po potrošnji alkohola, samo je jedno u nizu koje pokazuje da društvu zvoni za uzbunu. Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Ministarstvo zdravlja Srbije tek je nedavno formiralo radno telo čiji je zadatak izrada Nacionalne strategije i Akcionog plana za smanjenje potrošnje alkohola i prevencije alkoholizma.
