Homofobija prilikom izveštavanja o majmunskim boginjama šteti ne samo LGBTQ+ zajednici, nego i celom društvu, poručili su iz Udruženja građana "Da se zna!" nakon što su se u medijima pojavili natpisi koji širenje ovog oboljenja povezuju sa LGBT+ populacijom.
"Podsećamo medije na njihovu ulogu i odgovornost prema društvu, u ovom slučaju važno je zaštititi javno zdravlje i bezbednost građana i građanki, a stigmatizacija jedne društvene grupe i stvaranje zablude o načinima prenošenja bolesti doprinose sasvim suprotnom efektu", navodi se u objavi inicijative na Tviteru od 25. maja.
Ovim povodom se oglasila i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Brankica Janković.
Janković je osudila dovođenje u vezu širenja nove zarazne bolesti majmunskih boginja sa LGBT+ populacijom, na način na koji to čine pojedini mediji i portali, objavljeno je 24. maja na sajtu poverenice.
Naglasila je da je targetiranje bilo koje grupe ljudi na osnovu bilo kog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva, pa tako i na osnovu seksualne orijentacije, diskriminatorno i zakonom zabranjeno.
Govoreći o majmunskim boginjama, epidemiolog Predrag Kon je 25. maja za televiziju Pink rekao kako se one prenose u bliskom kontaktu "koža na kožu", ali da mogu da se prenesu i kapljično.
Dodao je kako da su male epidemije majmunskih boginja bile zabeležene i sedamdesetih godina prošlog veka, ali da se, istorijski posmatrano, ta bolest po prvi put ovako brzo širi među ljudima.
"U trenutnom preseku (obolelih) dominiraju muškarci, i to koji imaju odnose sa muškarcima. Bolest jako liči na velike boginje, sa daleko manjim smrtnim ishodom. U Evropi nikada nije bilo smrtnog ishoda", rekao je Kon.
Od početka maja, zabeleženo je manje od 200 potvrđenih i sumnjivih slučajeva u Australiji, Evropi i Severnoj Americi, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), što je izazvalo strahove od širenja bolesti.
Iako su majmunske boginje poznate već 40 godina, SZO je saopštila da je to prvi put da je bilo nekoliko slučajeva istovremeno u mnogim zemljama i među ljudima koji nisu putovali u endemske regije Afrike.
Bolest se smatra endemskom u 11 afričkih nacija. Lečenje ne postoji, ali simptomi obično nestaju nakon dve do četiri sedmice.
