Dostupni linkovi

Amnesti: Vlast ograničava slobodu medija


Mediji, ilustrativna fotografija

Organizacija Amnesti internešenel (AI) je ocenila da Srbija izbeglicama nije obezbedila odgovarajući pristup međunarodnoj zaštiti, da vlasti ograničavaju slobodu medija, da se Sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sporo primenjuje, kao i da je sporo procesuiranje ratnih zločina.

"Uprkos nekim poboljšanjima u primeni Zakona o azilu, vlasti nisu uspele da obezbede izbeglicama efikasan pristup međunarodnoj zaštiti", ocenjuje AI u Izveštaju o stanju ljudskih prava 2015. godine.

Organizacija navodi da je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 izbeglica i migranata, a da je od nešto više od 485.000 registrovanih samo 656 osoba podnelo zahtev za azil.

Do kraja novembra je intervjuisana 81 izbeglica, a od tog broja 16 je dobilo izbeglički status, a 14 subsidijarnu zaštitu (međunarodna zaštita bez izbegličkog statusa).

Podsetivši da je u julu otvoren registracioni centar u Preševu, AI ocenjuje da su "uslovi za prijem bili neodgovarajući" za hiljade izbeglica koje su dnevno ulazile u Srbiju, kao i da je "nedovoljna nega bila obezbeđena za ranjive pojedince".

Lena Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže za RSE da ta zamerka ne stoji jer je 98 od 100 ljudi samo u tranzitu kroz Srbiju.

"Jako je mali broj onih koji ovde žele i da ostanu, to se može, doduše, objasniti i time što ne postoji nikakav plan integracija izbeglica u Srbiji, niti su predviđena bilo kakva trajnija rešenja za izbeglice”, kaže Lena Petrović.

U izveštaju AI se dalje konstatuje da je "policija nastavila da loše postupa prema izbeglicama i migrantima i da ih finansijski eksploatiše.”

Migranti u Preševu, 2016.
Migranti u Preševu, 2016.

Lena Petrović kaže, međutim, da je jako mali broj ljudi upućivao zamerke na rad policije u Srbiji.

“Najčešće su imali zamerke što dugo čekaju u registracionom centru u Preševu ili zato što im se u Beogradu ne izdaje blagovremeno potvrda o izraženoj nameri za traženje azila”, pojašnjava Lena Petrović.

Na pitanje da li misli da je realna ocena u delu Izveštaja o izbeglicama, Lena Petrović odgovara:

”Ne bih tako ocenila stanje, pre bih naglasila da je Srbija na balkanskoj ruti i da je izbeglička politika Srbije u velikoj meri pod uticajem migracione politike susednih država i EU.”

Spora primena Sporazuma sa Kosovom

U izveštaju AI se dalje konstatuje da je otvaranje prvih poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom odlagano zbog spore primene Sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, "iako Evropska komisija za članstvo u EU od Srbije ne zahteva eksplicitno formalno priznanje Kosova".

U delu o slobodi izražavanja AI ocenjuje da vlada utiče na medije i podseća da je 34 nezavisnih novinara napadnuto ili su primali pretnje i da ti slučajevi nisu efikasno istraženi.

"Vlada se mešala u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje. U novembru je premijer optužio tri istraživačka medija da rade za strane vlade u cilju destabilizacije zemlje", kaže se u Izveštaju.

Ljubiša Diković
Ljubiša Diković

AI podseća i da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković tužio bivšu direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić za klevetu zbog objavljivanja navodnih dokaza da je počinio ratni zločin.

AI podseća da je u decembru Apelaciono veće Haškog tribunala poništilo prvostepenu presudu kojom su bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije, Jovica Stanišić, i njegov pomoćnik, Franko Simatović, bili oslobođeni i naložilo da im se ponovo sudi.

Takođe, navodi se da je Specijali sud za ratne zločine u Beogradu posle žalbi oslobodio sedam optuženih za silovanje u Biljeljini i Skočiću, u BiH.

Tužilaštvo za ratne zločine je prošle godine podiglo samo tri optužnice, podsećajući da je optuženo osam bivših pripadnika policije Republike Srpske zbog ubistva više od 1.000 Bošnjaka u Kravici, kod Srebrenice, u julu 1995.

AI podseća da slučaj nestanka braće Bitići još nije rešen, ali i da je u martu pet osoba optuženo za otmicu 20 putnika iz voza na stanici u Štrpcima 1993.

Podsećajući da su Romi, koji su prisilno iseljeni iz neformalnih nasilja, smešteni u nove stanove u januaru, julu i septembru, AI ocenjuje da i dalje postoji zabrinutost zbog pristupa zaposlenju, kao i da još nije rešeno pitanje smeštaja za 51 porodicu.

AI se osvrnuo i na Paradu ponosa, koja je u septembru "održana bez incidenata", kao i na paradu transseksualnih osoba koja je održana istog dana, ali dodaje da se zločini iz mrženje protiv pripadnika LGPT populacije retko efikasno istražuju.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG