Već mesecima politička top tema u Srbiji je dokle će ona uspeti da balansira između istoka i zapada koji sve više, povodom ukrajinske krize, lice na nekadašnja dva suprotstavljena bloka. Jedna izjava američkog ambasadora u Beogradu povodom predstojeće najavljene, a još nepotvrdjene posete ruskog predsednika Srbiji na proslavu 70- te godišnjice oslobodjenja Beograda, otvorilo je opet pitanje da li Amerika očekuje distanciranje Srbije od svog istočnog partnera?
Američki ambasador Majkl Kirbi je u intervjuu Večernjim novostima, upitan kako SAD gledaju na najavljene posete ruskog predsednika Putina u oktobru i kineskog premijera u decembru, odgovorio:
“Možete imati dobre odnose i sa Rusijom i Kinom i sa SAD. Ali, naš stav o posetama kineskih i ruskih zvaničnika se razlikuje. Kinezi skoro nisu nikoga napali, a Rusi jesu. To treba imati na umu. Još nije sigurno da li će Putin doći, ali ako se to desi - zašto dolazi? Zbog proslave godišnjice oslobađanja Beograda? A Beograd je oslobodila i Treća ukrajinska armija, kao deo Crvene armije. Čak 12 zemalja je bilo u sastavu SSSR, pa samim tim i Crvene armije. Ako je već pozvan Putin, da li su pozvani i ostali koji su učestvovali u oslobađanju Beograda?”
Premijera Aleksandra Vučića novinari su odmah upitali za komentar ove izjave a on je gotovo veselo, u stilu koji neguje poslednjih nedelja kako se bliži obelodanjivanje nepopularne odluke Vlade (rezovi plata i penzija) odgovorio, hineći pokroviteljski ton, da je Kirbi dobar čovek i ambasador:
“Ja mislim da je to pitanje upućeno ruskoj strani, a ne nama. Nemojte vi da brinete, ima ko da misli o svim porukama . Ne sekirajte se, Srbija je na dobrom putu i sve će vam biti u najboljem redu.”
Američki ambasador je u medjuvremenu pojasnio šta je zapravo hteo da kaže.
"Srbija ima pravo da pozove koga hoće, kada god hoće, ja sam samo želeo da napomenem da je možda istorijski kontekst donekle iskrivljen", rekao je Kirbi novinarima u zgradi Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu.
"Ne radi se o tome da se ja ne slažem sa posetom gospodina Putina, nego o tome da, ako je smisao obeležavanje oslobodjenja Beograda, onda se treba setiti svih koji su u tome učestvovali", rekao je Kirbi.
Da li ovakva izjava američkog ambasadora koja se tiče odnosa domaćina sa trećim državama, iskače iz diplomatske etikecije? Boško Jakšić spoljnopolitički komentator smatra da se to ne dogadja prvi put, što govori o poziciji Srbije. Važniji je sadržaj poruke, šta je hteo da poruči američki ambasador, kaže dalje Jakšić.
“Prvo, Vašington potvrdjuje sebi pravo da komentariše posetu ruskog predsednika. Iako je Beograd na udaljenoj periferiji američke spoljne politike, pokazuje se da po principu spojenih sudova interes za Srbiju raste u vremenima krize i da je proporcionalan interesu koji pokazuje druga sila, Rusija. I drugo, vraćanje na istorijske podatke da je 12 nacija u okvirima SSSR-a bilo uključeno u oslobadjanje Beograda, treba čitati kao potvrdu da je izjava veoma pažljivo pripremana. I da je sasvim logično u tom kontekstu pitati zašto samo Putin. U vremenima rusko-američkog zaoštravanja oko Ukrajine jasno je da će Amerikanci Srbiji potvrditi pravo na dobre odnose sa raznim zemaljama, ali da ne žele da propuste priliku da od Srbije na putu za EU očekuju bliže svrstavanje sa Zapadom. I da podsetim da je američki potpredsednik Džo Bajden u junskoj čestitki Vučiću poručio da se uzda u Vučićevo liderstvo ‘kako bih bio siguran da će Srbija stajati uz svoje evropske partnere u podršci medjunaordnim principima.’ Dakle, Kirbijevu izjavu treba posmatrati kao znak obaveštavanja, a ne znak upozoravanja. “
Svoje diplomatske poteze prema Moskvi, kaže Jakšić, Srbija na duže staze mora balansirati sa zapadom. Hoće li uspeti, na to pitanje Jakšić , sa dozom samoironije, odgovara:
“Jedino mi ostaje da verujem premijeru koji kaže da će sve biti u redu.”
Moskva još nije zvanično potvrdila Putinov dolazak na ceremoniju obeležavanja oslobodjenja Beograda 1944. godine. Premijer Vučić je tokom svoje posete Moskvi u julu ove godine objavio da je pozvao ruskog predsednika, ne pomenuvši oktobarske svečanosti.
“Putin je prihavio moj poziv i pre kraja godine će biti u Beogradu.”
Podsetimo, ruski predsednik je poslednji put boravio u Srbiji u martu 2011. godine.
Pored razgovara sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem, Putin je posetio i Marakanu na kojoj se igrala utakmica Zenit-Crvena zvezda. Navijači su burno pozdravili ruskog predsednika i otpevali mu Kaćušu, ali i najavili političku sudbinu Borisu Tadiću:
