Dostupni linkovi

Alarmantno i nekontrolisano širenje korona virusa u Jemenu


Pripadnik bezbedosnih snaga na ulici tokom 24-časovnog policijskog časa uvedenog zbog korona virusa, 6. maj 2020.

Ratom razoreni Jemen, koji je i pre pandemije COVID-19 bio zahvaćen najgorom humanitarnom krizom na svetu, suočava se s brzim i nekontrolisanim širenjem korona virusa bez dovoljno zaštitne opreme, medicinskih stručnjaka i sredstava, dok sukobljene strane u građanskom ratu prijavljuju znatno manji broj obolelih i umrlih od realnog, pišu svetski mediji.

Poziv za pomoć

Humanitarne organizacije uputile su urgentan poziv za finansiranje kako bi se pomogao njihov rad u Jemenu, pošto su već primorane da zbog manjka sredstava obustave deo svojih operacija, navodi Asošiejtid pres (Associated Press), ukazujući da je oko 75 odsto programa Ujedinjenih nacija (UN) u Jemenu moralo da bude ugašeno ili da smanji nivo operacije.

Smanjenje sredstava je posledica nekoliko činilaca, mada je jedan od glavnih razloga, kako navodi AP, opstrukcija Huti pobunjenika koji kontrolišu prestonicu Sanu i druge teritorije. SAD, koje su jedan od najvećih donatora, smanjile su pomoć Jemenu ranije ove godine, navodeći mešanja pobunjenika.

Dok izveštaji ukazuju da se korona virus širi alarmantnom brzinom u Jemenu, među smanjenim programima je finansijska podrška hiljadama zdravstvenih radnika koji nisu dobili plate od vlade skoro tri godine, ukazuje AP. Predstavnici UN kažu da su humanitarne agencije prestale da plaćaju zdravstvene radnike nedelju dana pre nego što je zabeleže prvi slučaj korona virusa u Jemenu.

Mada tek treba videti da li će Huti dozvoliti kontrolu nad dobijenim sredstvima ili omogućiti rad agencijama UN, za utorak, 2. jun, zakazana je međunarodna donatorska konferencija UN na kojoj se traži 2,41 milijarde dolara za pokrivanje osnovnih aktivnosti od juna do decembra. UN su 2019. u međunarodnim donacijama dobile oko 3,6 milijarde dolara, dok je cilj bio 4,2 milijarde dolara. Za planove za 2020. dosad su dobile tek 15 odsto od neophodnih 3,5 milijardi dolara.

Na konferenciji će prvi put jedan od organizatora biti Saudijska Arabija, koja ima značajnu ulogu u jemenskom građanskom ratu od kada je pokrenula kampanju bombardovanje 2015. s ciljem da se potisnu Huti koji su uz podršku Irana zauzeli severni deo zemlje. Međutim, ukazuje AP, kritičari dovode u pitanje istaknutu ulogu Saudijaca u prikupljanju humanitarne podrške dok nastavljaju da, kao i Huti, vode rat koji je izazvao najgoru humanitarnu krizu na svetu.

Jemen je u razornom ratu otkada su 2014. Huti pobunjenici izašli iz svoje enklave na severu i zauzeli Sanu, primoravajući na beg međunarodno priznatog predsednika. U proleće 2015. koalicija zalivskih zemlja predvođena Saudijskom Arabijom i uz podršku SAD, počela je destruktivnu vazdušnu kampanju protiv Hutija, dok je uvela kopneni, morski i vazdušni embargo, ističe AP.

U bombardovanju i kopnenim borbama je ubijeno više od 100.000 ljudi, zatvoreno ili uništeno oko polovina zdravstvenih centara, dok je četiri miliona ljudi primorano da napusti svoje kuće, a epidemija kolere i velika neuhranjenost među decom doveli su do smrti hiljada.

Na ivici sloma

Agencija UN za izbeglice saopštila je prošle nedelje da je njen rad blizu tačke pucanja dok se korona virus širi zemljom koja već ima jedan od najlošijih nivoa imuniteta na zaraze u svetu, navodi Rojters (Reuters).

Oko 80 odsto od 30 miliona stanovnika Jemena zavisi od humanitarne pomoći, čime je tu zemlju i pre korona virusa pogodila najveća humanitarna kriza na svetu.

UN su prošlog meseca saopštile da je njen zdravstveni sistem u Jemenu "praktično kolapsirao" dok se korona virus širi zemljom, dok je, ukazuje Rojters, portparol UNHCR-a prošle nedelje rekao da se programi te agencije približavaju tački pucanja ako brzo ne dobije sredstva, pošto će morati da budu obustavljeni mnogi programi, posebno novčana pomoć interno raseljenim.

UNHCR obezbeđuje novčanu pomoć za oko milion interno raseljenih koji se oslanjanu na taj novac za hranu, lekove i stanovanje, rekao je portparol agencije UN za izbeglice i dodao da je već primećeno kako sve više porodica pribegava prosjačenju, dečjem radu i venčavanu dece.

Protiv korone virusa bez opreme, stručnjaka i vlasti

Korona virus je izgleda teško pogodio Jemen koji posrće pod petogodišnjim ratom s rivalskim centrima moći, zdravstvenim sistemom u ruinama, raširenom glađu i izbijanjem kolere i drugih zaraznih bolesti, piše Njujork tajms (The New York Times) i ističe da se zemlja suočava s pandemijom bez opreme, ekspertize i vlasti.

Na severu Jemena se više ljudi razboljeva i umire posle pojave probleme s disanjem, ukazuje list. Ipak, Huti koji kontrolišu tu oblasti, priznaju tek nekoliko smrtnih slučajeva korona virusa. Na jugu Jemena, gde su se dve grupe koje su se zajedno borile protiv Hutija okrenula jedne protiv druge, stopa smrtnosti je tri puta veća nego prošle godine.

Negiranje širenje korona virusa na severu pod kontrolom Hutija i nepostojanje jasne vlasti na podeljenom jugu, kao i presušivanje međunarodne pomoći sputalo je svaku nadu za ograničenje širenja virusa, ostavljajući zdravstvene radnike i bolnice bez opreme da se bore s COVID-19, dok je javnost zbunjena i sumnjičava prema naporima u borbi protiv bolesti.

Mada je teško izmeriti pravi obim zareze u Jemenu, brojke, tamo gde su poznate, ukazuju na groznu situaciju, piše list. Prošle nedelje testovi su potvrdili više od 500 zaraženih samo u Sani pod kontrolom Hutija, rekao je jedan lekar. Među 80 umrlih je i bivši predsednik univerziteta u Sani. Ipak Huti priznaju samo četiri slučaja na svojoj teritoriji. Ministarstvo zdravlja u Sani navelo je da su odluke drugih zemalja da objave prave podatke stvorile strah koji je smrtonosniji od same bolesti i optužilo Svetsko zdravstvenu organizaciju i međunarodne humanitarne grupe da su "lenje" i da nisu uspele da izađu na kraj s pandemijom.

Korona virus se širi i s druge strane fronta, gde je takođe prijavljen sumnjivo mali brojevi zaraženih i umrlih. Ipak, tamo glavni problem nije negiranje, već krah vlade i zdravstvenog sistema, ističe Njujork tajms. U Adenu, koji je bio privremeno sedište međunarodno priznate vlade dok ga separatistička grupa nije zauzela prošlog meseca, podaci o sahranama pokazuju da je 950 ljudi umrlo u prvih 17 dana maja, što je preko tri puta više od broja umrlih u celom maju 2019. Rast broja umrlih, kako navodi list, sugeriše da zvanični podaci znatno potcenjuju broj umrlih od COVID-19.

"Vrh ledenog brega"

Dok Jemen zvanično ima jedan od najmanjih brojeva obolelih od COVID-19 na Bliskom istoku, korona virus se u stvarnosti širi neopaženo i nekontrolisano, piše časopis Tajm (Time) i ističe da je prema zvaničnim podacima, do 1. juna bilo oko 320 zaraženih i 80 umrlih od COVID-19. U susednom Omanu sa šest puta manje stanovnika, vlasti su potvrdile preko 11.000 zaraženih.

Jemen ima toliko malo prijavljenih slučajeva usled skoro nepostojećeg testiranja – vlasti su sprovele manje od 1.000 testova ili 31 na milion stanovnika.

Lekari bez granice (MSF) koji vode jedinu specijalizovanu COVID-19 ustanovu na jugu Jemena kažu da je osoblje u bolnici pod stalnim stresom i nedovoljno obučeno, a da su lekari primorani da odrede kriterijume za prijem u bolnicu na osnovu starosti i šanse pacijenta za preživljavanje. Ipak, predstavnici Lekara bez granice kažu da, pored strašnih uslova u bolnici, veruju da vide "samo vrh ledenog brega".

Lekari kažu da je procenat umrlih od te bolesti u bolnici preko 40 odsto, ukazuje američki časopis. Uznemirujuća stopa smrtnosti je delimice posledica dolaska pacijenata u odmakloj fazi bolesti, ali je upadljivo što je većina umrlih imala između 40 i 60 godina, značajno manje nego u evropskim bolnicama. Iako je moguće da je usled rata stanovništvo u Jemenu ranjivije na COVID-19, lekari sumnjaju da visoka stopa smrtnosti znači da mnogi, posebno stariji, umiru u kućama bez traženja lečenja.

Ali, nisu samo zaraženi pogođeni pandemijom, pošto je širenje bolesti doprinelo rastu cena osnovnih namirnica i padu doznaka od radnika u inostranstvu, što je jedan od najvažnijih izvora prihoda u zemlji. To je, ističe Tajm, pretnja po život u zemlji u kojoj je pre pandemije samo 15 odsto dece unosilo minimalnu količinu hrane za preživljavanje, rast i razvoj. Lekari strahuju da COVID-19 može omesti borbu s drugim zdravstvenim krizama. Nedavne poplave su dovele do malarije, denge i drugih bolesti. Iako ove godine nije bilo veće zaraze kolerom, kao prošle, ona ostaje rizik u zemlji gde više od 80 odsto stanovništva nema pristup čistoj vodi za piće.

XS
SM
MD
LG