U Srbiji nema zakona koji bi se pozabavio poreklom novca za koji se veruje da su današnji biznismeni stekli tokom mutnih devedesetih.
S vremena na vreme, država pokušava da naplati propušteno. Najpoznatiji takav slučaj bila je naplata takozvanog ekstraprofita. Tada je biznismenu Bogoljubu Kariću, taj novac naplaćen, pa posle vraćen.
Danas, predsednik Srbije Boris Tadić, tajkune poziva da društvu vrate deo svog bogatstva. To je vlasnike krupnog kapitala očigledno uznemirilo, pa tako, jedan od njih Milan Beko, poziva predsednika da svoj poziv pojasni.
Kada se u Srbiji govori o vlasnicima krupnog kapitala, takozvanim tajkunima, uz ime Miroslava Miškovića, vlasnika Delta imperije, najčešće se pominje i Beko, danas biznismen, a nekada ministar za privatizaciju u vladi Slobodana Miloševića.
Njih dvojicu i još nekoliko ljudi koji nose moćnu, ali ne i popularnu titulu tajkuna, Tadić je u više navrata pozvao da deo novca čije je poreklo sumnjivo, vrate društvu. Takav poziv uputio je još jednom.
“Gospodo, vi koji ste ovladali velikim kapitalom ’90-tih godina, bilo bi veoma dobro da sami učinite nešto da uspostavite svoj dodatni kredibilitet i pokažite odgovornost kao bogati ljudi svuda u svetu, pogotovu u kriznom periodu. Ja sam tražio od Vlade Srbije da iznađe mogućnosti kroz zakonska rešenja, kroz poreski sistem, da ljudi koji su danas najbogatiji u Srbiji, ponesu teret ove ekonomske krize i da, kroz poreski sistem, jedan deo tog bogatsva bude uključen u stvaranje novih šansi za građane – u otvaranje novih radnih mesta, za školski sistem, za zdravstveni sistem,” poručio je predsednik Tadić.
Beko međutim kaže da mu nije jasno šta takvi pozivi znače i da bi neko od bogatih ljudi iz Tadićeve, vladajuće Demokratske stranke, trebalo da napravi prvi korak.
„Da neko od uspešnih, bogatih ljudi iz DS-a, da konkretan primer, pa da vidimo kako to treba da izgleda – koliko treba da damo, na koji način treba da damo, kome treba da se u vezi sa tim obratimo. Tada bi nam bilo svima jasnije i demagogija bi bila isključena“, kaže Beko.
Tadić odgovara da ne razume na koga Beko iz njegove partije misli.
“Nisam to razumeo kao prozivku, a ne bi bilo dobro da me iko iz kruga bogataša na bilo koji način proziva, jer to ne bi bilo korisno za bogate ljude“, rekao je predsednik Srbije.
Odličan primer sprege vlasti i tajkuna
Milan Beko, u poslednje vreme se uglavnom nalazi na meti kritika zbog kupovine Luke Beograd, koja se smatra jednom od najvećih privatizacionih afera.
Verica Barać, septembar 2010.Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać tvrdi da je glavni motiv bilo gašenje uspešnog preduzeća i potom prodaja zemljišta.
I dok Beko govori da je sve učinjeno u skladu sa zakonom, Verica Barać smatra da je taj slučaj zapravo odličan primer sprege izvršne vlasti i tajkuna.
„To je jedan koncept koji je napravljen još 2001. godine i uglavnom su to ljudi iz Miloševićevog režima koji su imali mogućnost da peru novac iz tog režima, koji je očigledno još uvek skriven. Pojavljuju se sa fantomskim firmama i sa tuđim novcem i uz pomoć političke vlasti, izvršne vlasti, peru taj novac i upropašćavaju preduzeća“, kaže Verica Barać
Bekove izjave ponovo su pokrenule i pitanje potpune netransparentnosti privatizacija velikih srpskih preduzeća. Nakon višegodišnjih nagađanja, Beko je priznao da su njegove tri firme vlasnice jedne od najvećih medijskih kuća u Srbiji - „Večernjih novosti“.
Našu sagovornicu Vericu Barać, pitali smo zbog čega se imenovanje vlasnika jednog preduzeća, što bi trebalo da bude opšte poznat podatak, u Srbiji tretira kao naročito otkriće.
„Prvo zato što su vlasnici tih fantomskih firmi, iza kojih stoje ti naši tajkuni, nepoznati. Prema njima su se ovih godina prilagođavali zakoni, prilagođavao se rad institucija, tako da je to bilo sakriveno. Nije moguće saznati vlasnike, pošto su to of-šor kompanije sa raznih, egzotičnih mesta“, objašnjava predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
Tajkuni su poznati kao ljudi koji izbegavaju javnost i u susretu sa kamerama, glavu okreću na drugu stranu, tako da Bekovo priznanje predstavlja nemalo iznenađenje. Šta ga je motivisalo da ovog puta pristane da odgovara na neka sporna pitanja, pitali smo Biljanu Stepanović iz Biznis info grupe.
“To govori o tome da je očigledno došlo dotle da mora da dođe do neke, da tako nazovemo, redefinicje odnosa države i glavnih nosilaca krupnog kapitala. Meni ovaj izlazak nije iznenadan, zbog toga što je predsednik Tadić već najmanje tri puta ozbiljno prozivao tajkune da oni ovoj državni moraju nešto i da vrate. Šta će da se desi na relaciji država – krupni kapital, to naravno ne možemo sada da znamo, ali je činjenica da krupni kapital, bez makar i prećutne podrške države ne može da posluje, kao što je činjenica da ni država ne može da postoji bez krupnog kapitala”, ocenila je Biljanu Stepanović.
I dok se u Srbiji raspravlja o tajkunima i njihovom odnosu sa državnom, radnici, koji smatraju da su oštećeni u spornim privatizacijama, pravdu traže na ulici.
Ispred sedišta kompanije "Delta holding", Miroslava Miškovića, održan je protestni miting Udruženja akcionara C-marketa. Firma u kojoj su radili je, kao i mnoge druge, postala deo Miškovićeve imperije, a oni tvrde da je to učinjeno nelegalno.
S vremena na vreme, država pokušava da naplati propušteno. Najpoznatiji takav slučaj bila je naplata takozvanog ekstraprofita. Tada je biznismenu Bogoljubu Kariću, taj novac naplaćen, pa posle vraćen.
Danas, predsednik Srbije Boris Tadić, tajkune poziva da društvu vrate deo svog bogatstva. To je vlasnike krupnog kapitala očigledno uznemirilo, pa tako, jedan od njih Milan Beko, poziva predsednika da svoj poziv pojasni.
Kada se u Srbiji govori o vlasnicima krupnog kapitala, takozvanim tajkunima, uz ime Miroslava Miškovića, vlasnika Delta imperije, najčešće se pominje i Beko, danas biznismen, a nekada ministar za privatizaciju u vladi Slobodana Miloševića.
Njih dvojicu i još nekoliko ljudi koji nose moćnu, ali ne i popularnu titulu tajkuna, Tadić je u više navrata pozvao da deo novca čije je poreklo sumnjivo, vrate društvu. Takav poziv uputio je još jednom.
“Gospodo, vi koji ste ovladali velikim kapitalom ’90-tih godina, bilo bi veoma dobro da sami učinite nešto da uspostavite svoj dodatni kredibilitet i pokažite odgovornost kao bogati ljudi svuda u svetu, pogotovu u kriznom periodu. Ja sam tražio od Vlade Srbije da iznađe mogućnosti kroz zakonska rešenja, kroz poreski sistem, da ljudi koji su danas najbogatiji u Srbiji, ponesu teret ove ekonomske krize i da, kroz poreski sistem, jedan deo tog bogatsva bude uključen u stvaranje novih šansi za građane – u otvaranje novih radnih mesta, za školski sistem, za zdravstveni sistem,” poručio je predsednik Tadić.
Beko međutim kaže da mu nije jasno šta takvi pozivi znače i da bi neko od bogatih ljudi iz Tadićeve, vladajuće Demokratske stranke, trebalo da napravi prvi korak.
„Da neko od uspešnih, bogatih ljudi iz DS-a, da konkretan primer, pa da vidimo kako to treba da izgleda – koliko treba da damo, na koji način treba da damo, kome treba da se u vezi sa tim obratimo. Tada bi nam bilo svima jasnije i demagogija bi bila isključena“, kaže Beko.
Tadić odgovara da ne razume na koga Beko iz njegove partije misli.
“Nisam to razumeo kao prozivku, a ne bi bilo dobro da me iko iz kruga bogataša na bilo koji način proziva, jer to ne bi bilo korisno za bogate ljude“, rekao je predsednik Srbije.
Odličan primer sprege vlasti i tajkuna
Milan Beko, u poslednje vreme se uglavnom nalazi na meti kritika zbog kupovine Luke Beograd, koja se smatra jednom od najvećih privatizacionih afera.
I dok Beko govori da je sve učinjeno u skladu sa zakonom, Verica Barać smatra da je taj slučaj zapravo odličan primer sprege izvršne vlasti i tajkuna.
„To je jedan koncept koji je napravljen još 2001. godine i uglavnom su to ljudi iz Miloševićevog režima koji su imali mogućnost da peru novac iz tog režima, koji je očigledno još uvek skriven. Pojavljuju se sa fantomskim firmama i sa tuđim novcem i uz pomoć političke vlasti, izvršne vlasti, peru taj novac i upropašćavaju preduzeća“, kaže Verica Barać
Bekove izjave ponovo su pokrenule i pitanje potpune netransparentnosti privatizacija velikih srpskih preduzeća. Nakon višegodišnjih nagađanja, Beko je priznao da su njegove tri firme vlasnice jedne od najvećih medijskih kuća u Srbiji - „Večernjih novosti“.
Našu sagovornicu Vericu Barać, pitali smo zbog čega se imenovanje vlasnika jednog preduzeća, što bi trebalo da bude opšte poznat podatak, u Srbiji tretira kao naročito otkriće.
„Prvo zato što su vlasnici tih fantomskih firmi, iza kojih stoje ti naši tajkuni, nepoznati. Prema njima su se ovih godina prilagođavali zakoni, prilagođavao se rad institucija, tako da je to bilo sakriveno. Nije moguće saznati vlasnike, pošto su to of-šor kompanije sa raznih, egzotičnih mesta“, objašnjava predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
Tajkuni su poznati kao ljudi koji izbegavaju javnost i u susretu sa kamerama, glavu okreću na drugu stranu, tako da Bekovo priznanje predstavlja nemalo iznenađenje. Šta ga je motivisalo da ovog puta pristane da odgovara na neka sporna pitanja, pitali smo Biljanu Stepanović iz Biznis info grupe.
Činjenica je da krupni kapital, bez makar i prećutne podrške države ne može da posluje, kao što je činjenica da ni država ne može da postoji bez krupnog kapitala, kaže Biljana Stepanović.
“To govori o tome da je očigledno došlo dotle da mora da dođe do neke, da tako nazovemo, redefinicje odnosa države i glavnih nosilaca krupnog kapitala. Meni ovaj izlazak nije iznenadan, zbog toga što je predsednik Tadić već najmanje tri puta ozbiljno prozivao tajkune da oni ovoj državni moraju nešto i da vrate. Šta će da se desi na relaciji država – krupni kapital, to naravno ne možemo sada da znamo, ali je činjenica da krupni kapital, bez makar i prećutne podrške države ne može da posluje, kao što je činjenica da ni država ne može da postoji bez krupnog kapitala”, ocenila je Biljanu Stepanović.
I dok se u Srbiji raspravlja o tajkunima i njihovom odnosu sa državnom, radnici, koji smatraju da su oštećeni u spornim privatizacijama, pravdu traže na ulici.
Ispred sedišta kompanije "Delta holding", Miroslava Miškovića, održan je protestni miting Udruženja akcionara C-marketa. Firma u kojoj su radili je, kao i mnoge druge, postala deo Miškovićeve imperije, a oni tvrde da je to učinjeno nelegalno.
