Aktivistikinja Aida Ćorović kažnjena zbog gađanja jajima grafita Ratka Mladića
Aktivistikinja Aida Ćorović kažnjena zbog gađanja jajima grafita Ratka Mladića
Aida Ćorović lepi plakate sa natpisom "Ratko Mladić ratni zločinac" na protestu u centru Beograda, novembar 2021. godine.
Aktivistkinja Aida Ćorović objavila je 3. oktobra da je dobila presudu Prekršajnog suda da je kriva zbog toga što je remetila javni red i mir, kada je u novembru 2021. gađala jajima grafit osuđenika za ratne zločine Ratka Mladića.
Kako je objavila na svom Fejsbuk profilu, trebalo bi da plati kaznu od 100.000 dinara.
"Ja sam svoj put odavno trasirala, nisam znala koliko će me koštati, ali da mogu da se vratim unazad uvek bih izabrala isti scenario", napisala je Ćorović na svom profilu.
Ona je pred početak ročišta 22. marta 2022. novinarima rekla da se ne oseća krivom i da se u obrazloženju poziva na sud navodi da je "gađala zgradu i psovala policajce".
"Ja sam zajedno sa Jelenom (aktivistkinjom Jelenom Jaćimović) napravila jedan simbolički gest vezano za osuđenog ratnog zločinca i država treba da sudi onima koji to rade (crtaju murale), a ne meni koja ukazujem na takav problem u ovoj zemlji", rekla je tada Ćorović.
'Ovo je mural': Umetnici protiv promovisanja Ratka Mladića
1/10"Omaž K. Maleviču i antimizerbalističkom avant-art intervencionizmu" delo je koje potpisuju autori Rena Redle i Vladan Jeremić.
Ovaj "omaž" nastao je kao odgovor na to što, kako se objašnjavaju, "državni i paradržavni aparati Srbije čuvaju lik Ratka Mladića od ikonoklazma i restauriraju spomen-crtež" koji mu je posvećen.
Samo delo reprodukuje delimično i izgled murala Ratku Mladuću, oslikanom 2021. godine na jednoj od zgrada u Beogradu.
2/10"Pomoć u ishrani vojske", crtež Vladimira Miladinovića koji se bavi arhivskom građom vezanom za ratove u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina. U radu se fokusira na zapise koji su se povukli iz sećanja ili su aktivno isključeni iz dominantnih narativa.
Crtež je detaljna reprodukcija arhivskog artefakta u tuš-ispiranju. Predstavlja pismo tada generala-pukovnika Ratka Mladića upućenog tadašnjem Slobodanu Miloševiću predsedniku Srbije 17. decembra 1992. godine.
Miladinović je autor izložbe predstavljene u Beogradu 2020, koja se sastoji od 400 crteža baziranih na ratnom dnevniku haškog osuđenika Ratka Mladića, odnosno dokumentu iz sudskog procesa koji je protiv njega vođen pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu.
5/10"Minimalni konsenzus" je rad Darije S. Radaković koji govori o društvenom problemu prihvatanja odgovornosti za rat.
"On direktno kritikuje i poziva na odgovornost srpsku stranu – što se odnosi kako na kritiku državne politike posle rata, tako i na društveno izbegavanje odgovornosti", kaže Radaković, o svom radu, a stoji brošuri povodom izložbe.
Ovaj njen rad je bio i deo izložbe "Umetnost anti-rata" u Historijskom muzeju BiH 2021. godine. Međutim, sa istoimene izložbe u Beogradu 2022. je izostavljen, pa ga publika u Srbiji može videti tek sada u CZKD-u.
9/10Rad Marka Brogana "Brda u mraku izgledaju ravno" koji se odnosi na događaje od 10. do 14. jula 1995. godine u Srebrenici. Tada je 10.000 muškaraca i dečaka Bošnjaka pobeglo pešice u Tuzlu kroz šumu da se skloni od nadolazećih srpskih snaga. Oni koji su zarobljeni su ubijeni.
10/10"Na ovoj slici ukazujem na činjenicu da masovne grobnice često mogu biti mesta ležerne šetnje tokom koje nismo svesni šta se nalazi ispod naših nogu", kaže umetnik Marko Brogan, navodi se u brošuri objavljenoj povodom izložbe.
Aida Ćorović je 9. novembra 2021, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, u znak protesta bacila nekoliko jaja na mural Ratku Mladiću, zbog čega je privedena.
Prethodno je policija zabranila akciju uklanjanja murala koju su najavili nevladini aktivisti, uz obrazloženje da postoji opasnost od fizičkog sukoba pristalica i protivnika najavljenog skupa.
Aida Ćorović je nakon protesta nevladinih organizacija i građana iste večeri puštena na slobodu
Mural sa likom Ratka Mladića u centru Beograda osvanuo je tokom leta 2021, mesec dana nakon što je Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina i genocida u Bosni i Hercegovini.
