Dostupni linkovi

Ahmadinedžad između dve vatre


Mahmud Ahmadinejad
Iran već dva meseca potresa politička kriza nakon spornih predsedničkih izbora nakon kojih su reformisti optuživali radikalnog Mahmuda Ahmadinedžada da je pokrao izbore.

Sada je to pitanje zasenjeno sukobom konzervativnog establišmenta i Ahmadinedžadovog tabora kolika treba da bude njegova moć u drugom mandatu.

Na papiru, Ahmadinedžad nije moćan predsednik. Njegovi tvrdolinijaški sledbenici u parlamentu su u manjini, u kojem dele vlast sa većinskim blokom konzervativaca koji se obično nazivaju „tradicionalisti“ i „pragmatisti“.

Njegova moć biće dodatno oslabljena delovanjem manjinskog bloka reformističkih i „nezavisnih“ poslanika.

Međutim, iako bi prema parlamentarnoj bazi Ahmadinedžad trebalo da bude slab predsednik, njegovo ponašanje sugeriše sasvim suprotno.

Brutalna upotreba sile protiv demonstranata koji su protestvovali zbog izborne krađe, šokirala je ne samo reformiste već i pojedine pripadnike konzervativnog establišmenta.

Ahmadinedžad je i u sukobu sa Akbarom Hašemi Rafsandžanijem, bivšim predsednikom, pragamtičnim konzervativcem koji se smatra jednim od najuticajnijih ličnosti iranskog establišmenta.

Rasprostranjeno je mišljenje da Rafsandžani finansijski potpomaže vodećeg reformistu Mir Hoseina Musavija u sukobu sa Ahmadinedžadom.

S obzirom da su pristalice reformista oterane sa ulica, sve su izraženije tenzije između predsednika Ahmadinedžada i ključnih konzervativnih ličnosti.

„Konzervativci koji gledaju pragmatično na funkcionisanje vlade i usredsređeni su na budućnost političkog sistema su glavna opozicija Ahmadinedžadu. Oni imaju dugoročne planove u kojima nema mesta za Ahmadinedžada. Stoga, oni se već pripremaju za sledeće parlamentarne i predsedničke izbore nastojeći da postave svoje članove na ključne političke pozicije“, kaže analitičar Ali Reza Haghigi sa Univerziteta Toronto u Kanadi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Nedavno je lider moćnog saveza klerika i vlasnika radnji na bazarima, uputio otvoreno pismo Ahmadinedžadu podsećajući ga da mora raditi u interesu „Islamske revolucije“.

Međutim, on nije pokazao spremnost da sluša takva upozorenja. Umesto toga, Ahmadinedžad je odbacio zahtev predsednika parlamenta Alija Laridžanija da se konsultuju o kandidatima za novu vladu pre nego što budu predloženi sledeće sedmice parlamentu na verifikaciju.

On očito nastoji da uputi izazov ostarelom establišmentu formiranjem kabineta u kome će biti „mladi ali sa iskustvom“. To bi značilo da je druga generacija revoluconara spremna, kao Jakobinci tokom Francuske revolucije, da preuzme vlast od stare generacije koja je iznedrila Islamsku revoluciju, i sledi svoju viziju budućnosti.

Smatra se, međutim, da su Ahmadinedžadove šanse limitirane da ostvari taj naum imajući u vidu ne samo moćne rivale u konzervativnom bloku, već i zato što ključnu reč u Iranu ima vrhovni verski vođa ajatolah Ali Hamnei.

Pojedini analitičari, pak, ističu da će Ahmadinedžad najverovatnije odgovoriti na izazov tako moćnih rivala tako što će iskoristiti političku krizu u cilju pridobijanja poverenja parlamenta. Istovremeno, on će se kao i dosad obraćati svojoj bazi za podršku, masi siromašnih Iranaca koji ga doživljavaju kao jednog od svojih.
XS
SM
MD
LG