O privatnim agencijama za obezbeđenje u Srbiji, u kojima je angažovano više desetina hiljada ljudi, ne postoje ni osnovni podaci - koliko ih tačno ima i kako su naoružani oni koji u njima rade.
Njihovi zaposleni, od kojih su mnogi prošli brojna ratišta na prostoru bivše Jugoslavije, često su akteri ozbiljnih incidenata. Srbija bi zato, posle mnogo godina čekanja, uskoro trebalo da dobije Zakon koji bi regulisao rad agencija za privatno obezbeđenje i uredio tu oblast, koja je trenutno, najblaže rečeno haotična.
“Ova šuma onoga što se dešava u ovoj oblasti je konačno zaslužila da se prokrči," kaže Meho Omerović, član Odbora za bezbednost srpske Skupštine o trenutnom stanju u oblasti privatnog obezbeđenja.
O tim agencijama, iako se bave delatnošću koja, ukoliko je bez kontrole može biti opasna, ne zna se gotovo ništa.
Zvanični i tačni podaci ne postoje, a jedini stižu iz povremenih istraživanja. Rezultati nedavnog, koje je prezentovao potpredsednik Privredne komore Srbije Slobodan Samardžić, pokazuju:
“Broj zaposlenih – nekoliko desetina hiljada. Količina oružja u sektoru privatnog obezbeđenja, takođe se meri sa nekoliko desetina hiljada. Vrednost tržišta usluga privatnog obezbeđenja, iz 2008. godine je oko 150 miliona evra. Broj registrovanih firmi – preko 3.000”, naveo je Samardžić.
Tim problemom, poslednjih godina više se bavio nevladin sektor od onih od kojih se to očekivalo. Podaci Centra za civilno-vojne odnose ukazuju da privatne agencije za obezbeđenje zapošljavaju između 30 i 60 hiljada ljudi, naoružanih sa oko 47 hiljada komada različitog oružja.
Poređenja radi - vojska Srbije broji oko 30 hiljada pripadnika. Tajna je i ko iza tih agencija stoji, pa su tako mediji, pre nekoliko godina, agenciju za obezbeđenje osoba i objekata „Lupus“, dovodili u vezu sa suprugom Milorada Ulemeka, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića. Omerović se nada da će Zakon, kada jednom bude donet, u tu oblast po prvi put uvesti red.
“U najgorem slučaju imaćemo barem jasnu situaciju ko može, na koji način i pod kojim zakonskim uslovima, pre svega da dobije licencu. Ko može i na koji način da radi posao, ko će ga kontrolisati, imaćemo i Agenciju. I to će konačno biti put da mi ovu veoma osetljivu oblast uredimo u skladu sa našim zakonima i u skladu sa standardima koji proizilaze iz našeg Ustava”, kaže Omerović, član skupštinskog Odbora za bezbednost.
Ozbiljne kritike
A koliko je trenutno uopšte teško osnovati agenciju za obezbeđivanje? Pitali smo Predraga Petrovića iz Beogradskog centra za bezbednost i politiku.
“Veoma je lako osnovati. Potreban vam je neki osnivački kapital koji je izuzetno mali, kancelarija, telefonska linija i to je sve što vam je potrebno.”
RSE: A oružje?
Petrović: Oružje se izdaje prema Zakonu o oružju i municiji. Ovde je problem što ne postoji kontrola nad tim firmama, pa se onda se dešava da lica koja su povezana sa kriminalnim grupama osnivaju firme za obezbeđenje, da bi na legalan način posedovale oružje i onda, samim tim, mogu da obezbeđuju praktično kriminalne poslove na legalan način.
Na taj problem ukazuje i Dušan Đukić, vlasnik “Dobergarda”, jedne od agencija koje podržavaju donošenje Zakona, iako, kako kaže, ima i zamerke na trenutni Predlog.
“Problem su one druge strukture koje se kriju iza paravana privatne bezbednosti za nelegalne aktivnosti na tržištu. I to je ono što bi ovaj Zakon trebalo da reguliše. Međutim, sa ovakvim uslovima koje zakon postavlja, taj deo neće biti regulisan”, objašnjava Đukić
Na račun agencija često stižu veoma ozbiljne kritike. Jednu od njih je, uz zahtev za donošenje Zakona koji bi tu oblast regulisao, u aprilu ove godine izneo lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak, koji je bio svedok incidenta u kojem su pripadnici obezbeđenja jednog novosadskog noćnog kluba, prebili košarkaša Partizana Strahinju Miloševića.
“Vi imate u Novom Sadu, a i u drugim gradovima Vojvodine direktna reketiranja ljudi, iznude, prebijanja ljudi na javnom mestu…”, rekao je Nenad Čanak 6. aprila 2010.
Zakonom bi, na primer, trebalo da se odredi kakvu će uniformu i opremu imati radnik privatnog obezbeđenja i kolika su njegova ovlašćenja. Dušan Đukić iz agencije “Dobergard” se nada da će im ovlašćenja biti povećana, ali se slaže da su neophodne ozbiljnije provere onih koji u toj oblasti rade:
“Do sada, ona su bila gotovo nikakva.”
RSE: Šta vaš čovek može da uradi, a šta ne sme?
Đukić: Ovaj Zakon treba da reši i taj problem. Ovaj Zakon treba da donese veća ovlašćenja radnicima obezbeđenja. U tom smislu, apsolutno ste u pravu kada pitate i za proveru ljudi koji rade u ovom poslu. Jer, ako mu date ovlašćenja, onda i on mora da ima čistu prošlost i odgovarajuće obuke. U tom delu je Zakon dobar.
O Nacrtu Zakona, održana je finalna javna rasprava. Sada je na redu Vlada Srbije, koja bi trebalo da predloži Zakon. Omerović se nada da će se to dogoditi do kraja godine, da bi se potom, u prva tri meseca 2011., o njemu izjasnio i Parlament.
Njihovi zaposleni, od kojih su mnogi prošli brojna ratišta na prostoru bivše Jugoslavije, često su akteri ozbiljnih incidenata. Srbija bi zato, posle mnogo godina čekanja, uskoro trebalo da dobije Zakon koji bi regulisao rad agencija za privatno obezbeđenje i uredio tu oblast, koja je trenutno, najblaže rečeno haotična.
“Ova šuma onoga što se dešava u ovoj oblasti je konačno zaslužila da se prokrči," kaže Meho Omerović, član Odbora za bezbednost srpske Skupštine o trenutnom stanju u oblasti privatnog obezbeđenja.
O tim agencijama, iako se bave delatnošću koja, ukoliko je bez kontrole može biti opasna, ne zna se gotovo ništa.
Zvanični i tačni podaci ne postoje, a jedini stižu iz povremenih istraživanja. Rezultati nedavnog, koje je prezentovao potpredsednik Privredne komore Srbije Slobodan Samardžić, pokazuju:
Slobodan Samardžić: Broj zaposlenih – nekoliko desetina hiljada. Količina oružja u sektoru privatnog obezbeđenja, takođe se meri sa nekoliko desetina hiljada
“Broj zaposlenih – nekoliko desetina hiljada. Količina oružja u sektoru privatnog obezbeđenja, takođe se meri sa nekoliko desetina hiljada. Vrednost tržišta usluga privatnog obezbeđenja, iz 2008. godine je oko 150 miliona evra. Broj registrovanih firmi – preko 3.000”, naveo je Samardžić.
Tim problemom, poslednjih godina više se bavio nevladin sektor od onih od kojih se to očekivalo. Podaci Centra za civilno-vojne odnose ukazuju da privatne agencije za obezbeđenje zapošljavaju između 30 i 60 hiljada ljudi, naoružanih sa oko 47 hiljada komada različitog oružja.
Poređenja radi - vojska Srbije broji oko 30 hiljada pripadnika. Tajna je i ko iza tih agencija stoji, pa su tako mediji, pre nekoliko godina, agenciju za obezbeđenje osoba i objekata „Lupus“, dovodili u vezu sa suprugom Milorada Ulemeka, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića. Omerović se nada da će Zakon, kada jednom bude donet, u tu oblast po prvi put uvesti red.
“U najgorem slučaju imaćemo barem jasnu situaciju ko može, na koji način i pod kojim zakonskim uslovima, pre svega da dobije licencu. Ko može i na koji način da radi posao, ko će ga kontrolisati, imaćemo i Agenciju. I to će konačno biti put da mi ovu veoma osetljivu oblast uredimo u skladu sa našim zakonima i u skladu sa standardima koji proizilaze iz našeg Ustava”, kaže Omerović, član skupštinskog Odbora za bezbednost.
Ozbiljne kritike
A koliko je trenutno uopšte teško osnovati agenciju za obezbeđivanje? Pitali smo Predraga Petrovića iz Beogradskog centra za bezbednost i politiku.
“Veoma je lako osnovati. Potreban vam je neki osnivački kapital koji je izuzetno mali, kancelarija, telefonska linija i to je sve što vam je potrebno.”
RSE: A oružje?
Predrag Petrović: Potreban vam je neki osnivački kapital koji je izuzetno mali, kancelarija, telefonska linija i to je sve što vam je potrebno
Petrović: Oružje se izdaje prema Zakonu o oružju i municiji. Ovde je problem što ne postoji kontrola nad tim firmama, pa se onda se dešava da lica koja su povezana sa kriminalnim grupama osnivaju firme za obezbeđenje, da bi na legalan način posedovale oružje i onda, samim tim, mogu da obezbeđuju praktično kriminalne poslove na legalan način.
Na taj problem ukazuje i Dušan Đukić, vlasnik “Dobergarda”, jedne od agencija koje podržavaju donošenje Zakona, iako, kako kaže, ima i zamerke na trenutni Predlog.
“Problem su one druge strukture koje se kriju iza paravana privatne bezbednosti za nelegalne aktivnosti na tržištu. I to je ono što bi ovaj Zakon trebalo da reguliše. Međutim, sa ovakvim uslovima koje zakon postavlja, taj deo neće biti regulisan”, objašnjava Đukić
Na račun agencija često stižu veoma ozbiljne kritike. Jednu od njih je, uz zahtev za donošenje Zakona koji bi tu oblast regulisao, u aprilu ove godine izneo lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak, koji je bio svedok incidenta u kojem su pripadnici obezbeđenja jednog novosadskog noćnog kluba, prebili košarkaša Partizana Strahinju Miloševića.
“Vi imate u Novom Sadu, a i u drugim gradovima Vojvodine direktna reketiranja ljudi, iznude, prebijanja ljudi na javnom mestu…”, rekao je Nenad Čanak 6. aprila 2010.
Zakonom bi, na primer, trebalo da se odredi kakvu će uniformu i opremu imati radnik privatnog obezbeđenja i kolika su njegova ovlašćenja. Dušan Đukić iz agencije “Dobergard” se nada da će im ovlašćenja biti povećana, ali se slaže da su neophodne ozbiljnije provere onih koji u toj oblasti rade:
“Do sada, ona su bila gotovo nikakva.”
RSE: Šta vaš čovek može da uradi, a šta ne sme?
Đukić: Ovaj Zakon treba da reši i taj problem. Ovaj Zakon treba da donese veća ovlašćenja radnicima obezbeđenja. U tom smislu, apsolutno ste u pravu kada pitate i za proveru ljudi koji rade u ovom poslu. Jer, ako mu date ovlašćenja, onda i on mora da ima čistu prošlost i odgovarajuće obuke. U tom delu je Zakon dobar.
O Nacrtu Zakona, održana je finalna javna rasprava. Sada je na redu Vlada Srbije, koja bi trebalo da predloži Zakon. Omerović se nada da će se to dogoditi do kraja godine, da bi se potom, u prva tri meseca 2011., o njemu izjasnio i Parlament.
