Srbija je, kao i mnoge druge države, ocenjena kao zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima.
Interesantno je da sa ulaskom država regiona u Evropsku Uniju, sve veći broj žrtava potiče iz Srbije, a zabrinjava podatak da polovinu žrtava čine deca. Srpska policija ocenjuje da su ostvareni značajni rezultati u borbi protiv te vrste kriminala, ali dodaju da i dalje nisu zadovoljni.
Ako otvorite oglase, možete pronaći i one u kojima se, više ili manje eksplicitno nude seksualne usluge. Kada se kolima zasutavite na crvenom svetlu semafora neke veće raskrsnice, ili sednete u kafić u centru Beograda, velika je šansa da će vam prići dete koje prosi.
Svi oni žrtve su trgovine ljudima, organizovanog kriminala koji muči sve zemlje bivše Jugoslavije.
U Srbiji je primetno da su žrtve sve češće državljani naše zemlje. Mitar Đurašković iz Ministarstva unutrašnjih poslova, inače nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, ukazuje da je među 50 žrtava 48 srpskih državljana. Kako jedan od razloga, vidi ulazak Rumunije i Bugraske u EU.
„Mi više nismo zemlja niti tranzita, niti zemlja privremene ili trajne destinacije za žrtve iz Rumunije i Bugarske, nego na primer, državljani Rumunije idu ka EU direktno avionima, bez potrebe da pribavljaju vize... ka Italiji, Španiji, Portugaliji... Drugo, nekim zemljama smo uveli vize, tako da je to uzrokovalo mere prema licima koja su nekada angažovala strane državljanke u svojim ugostiteljskim objektima. Sve te mere su dovele do toga da mi praktično više nemamo strane državljane žrtve trgovine ljudima. Kriminalne grupe i pojedinci su se tada okrenule osobama koje su državljani Srbije,“ objašnjava Đurašković za Radio Slobodna Evropa.
Koraci napred
Problemom trgovine ljudima, bavi se i nevladin sektor. Šta podatak o sve više takozvanih “domaćih” žrtava, govori Ivani Radović iz organizacije “Astra”?
“To govori o mnogim stvarima, uključujući i činjenicu da postoji dobro razvijeno domaće tržište za usluge žrtava trgovine ljudima, koje donose dovoljnu dobru zaradu trgovcima”, smatra Radović.
Statistički, primetna je još jedna novina - svaka druga žrtva je maloletna, ističe Đurašković iz MUP-a Srbije.
„Tu je struktura zabrinjavajuća! 34 žrtve su maloletne 34 su punoletne. To su trendovi koji se beleže poslednjih godina – da je sve više žrtava maloletno, da je polovina žrtava mlađa od 18 godina...“, ukazuje Đurašković.
I Radović iz Astre” ukazuje da je taj trend primetan već nekoliko godina.
“Ono što ne možemo da znamo je da li se radi o povećanom vrbovanu dece ili su prosto službe koje su zadužene za identifikaciju sada osposobnljenije da prepoznaju trgovinu ljudima. Ali, bez obzira što je taj trend prisutan već nekoliko godina, mi još uvek nemamo specijalizovane programe za pomoć deci žrtvama”, upozorava Radović.
Iako je trgovina ljudima i dalje primetna i ministar policije Ivica Dačić i naš sagovornik koji se pri ministarstvu bavi tim problemom, smatraju da su ostvareni značajani koraci napred.
“U odnosu na neki raniji period, mi naravno da imamo uspeh, da napredujemo, ali nismo zadovoljni”, kaže Đurašković iz MUP-a.
Saradnja Vlade i nevladinig sektora
Na pitanje koji je najveći problem, on kaže:
“Nismo zadovoljni zato što i dalje ima trgovine ljudima. I dalje nije dovoljno razvijena svest javnosti o tom problemu. Nema dovoljno sredstava za programe prevencije. Nema dovoljno sredstava za programe zaštite…” dodaje nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima.
Vensan DežerStrani zvaničnici i predstavnici organizacija koje prate stanje ljudskih prava, hvale napore srpskih vlasti u borbi protiv trgovine ljudima. Tako je šef Misije OEBS u Srbiji, Dimitrios Kipreos, zadovoljan urađenim, ali je istovremeno ukazao da tu borbu treba nastaviti i ubrzati. On je naročito pohvalio saradnju vlade i nevladinog sektora.
“Saradnja Vlade i nevladinih organizacija u zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima, postavila je primer za nekoliko istočno-evropskih i drugih zemalja, da razviju sličan sistem,” kaže predstavnik OEBS-a.
Šef Kancelarije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer trgovinu ljudima označio je kao bezbednosni izazov za sve zemlje, dodavši da širom sveta svake godine novih 700 hiljada žena i dece postanu žrtve.
„Oko 44 odsto njih seksualno je eksploatisano. Samo u Evropi, oko 120.000 žena godišnje bude uvučeno u takvu eksploataciju. Delom i takozvanom „Balkanskom rutom“. Sa takvim ciframa ne moram da objašnjavam zašto je važno prvo ojačati prevenciju, a istovremno se naravno i boriti protiv trafikinga“, smatra Dežer.
Muškarci su najčešće žrtve prisilnog rada, žene prostitucije, a maloletnici prosjačenja i prodaje porodicama bez dece. Procenjuje se da je ukupna godišnja dobit od seksualnog iskorišćavanja žena viša od 12 milijardi dolara.
Evropska komisija je 2007. 18. oktobar proglasila Evropskim danom borbe protiv trgovine ljudima, oblikom kriminala, koji predstavlja jedan od najtežih kršenja ljudskih prava.
Interesantno je da sa ulaskom država regiona u Evropsku Uniju, sve veći broj žrtava potiče iz Srbije, a zabrinjava podatak da polovinu žrtava čine deca. Srpska policija ocenjuje da su ostvareni značajni rezultati u borbi protiv te vrste kriminala, ali dodaju da i dalje nisu zadovoljni.
Ako otvorite oglase, možete pronaći i one u kojima se, više ili manje eksplicitno nude seksualne usluge. Kada se kolima zasutavite na crvenom svetlu semafora neke veće raskrsnice, ili sednete u kafić u centru Beograda, velika je šansa da će vam prići dete koje prosi.
Svi oni žrtve su trgovine ljudima, organizovanog kriminala koji muči sve zemlje bivše Jugoslavije.
Mitar Đurašković: Kriminalne grupe i pojedinci su se tada okrenule osobama koje su državljani Srbije
U Srbiji je primetno da su žrtve sve češće državljani naše zemlje. Mitar Đurašković iz Ministarstva unutrašnjih poslova, inače nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, ukazuje da je među 50 žrtava 48 srpskih državljana. Kako jedan od razloga, vidi ulazak Rumunije i Bugraske u EU.
„Mi više nismo zemlja niti tranzita, niti zemlja privremene ili trajne destinacije za žrtve iz Rumunije i Bugarske, nego na primer, državljani Rumunije idu ka EU direktno avionima, bez potrebe da pribavljaju vize... ka Italiji, Španiji, Portugaliji... Drugo, nekim zemljama smo uveli vize, tako da je to uzrokovalo mere prema licima koja su nekada angažovala strane državljanke u svojim ugostiteljskim objektima. Sve te mere su dovele do toga da mi praktično više nemamo strane državljane žrtve trgovine ljudima. Kriminalne grupe i pojedinci su se tada okrenule osobama koje su državljani Srbije,“ objašnjava Đurašković za Radio Slobodna Evropa.
Koraci napred
Problemom trgovine ljudima, bavi se i nevladin sektor. Šta podatak o sve više takozvanih “domaćih” žrtava, govori Ivani Radović iz organizacije “Astra”?
“To govori o mnogim stvarima, uključujući i činjenicu da postoji dobro razvijeno domaće tržište za usluge žrtava trgovine ljudima, koje donose dovoljnu dobru zaradu trgovcima”, smatra Radović.
Statistički, primetna je još jedna novina - svaka druga žrtva je maloletna, ističe Đurašković iz MUP-a Srbije.
Đurašković: Trendovi koji se beleže poslednjih godina – da je sve više žrtava maloletno, da je polovina žrtava mlađa od 18 godina
„Tu je struktura zabrinjavajuća! 34 žrtve su maloletne 34 su punoletne. To su trendovi koji se beleže poslednjih godina – da je sve više žrtava maloletno, da je polovina žrtava mlađa od 18 godina...“, ukazuje Đurašković.
I Radović iz Astre” ukazuje da je taj trend primetan već nekoliko godina.
“Ono što ne možemo da znamo je da li se radi o povećanom vrbovanu dece ili su prosto službe koje su zadužene za identifikaciju sada osposobnljenije da prepoznaju trgovinu ljudima. Ali, bez obzira što je taj trend prisutan već nekoliko godina, mi još uvek nemamo specijalizovane programe za pomoć deci žrtvama”, upozorava Radović.
Iako je trgovina ljudima i dalje primetna i ministar policije Ivica Dačić i naš sagovornik koji se pri ministarstvu bavi tim problemom, smatraju da su ostvareni značajani koraci napred.
“U odnosu na neki raniji period, mi naravno da imamo uspeh, da napredujemo, ali nismo zadovoljni”, kaže Đurašković iz MUP-a.
Saradnja Vlade i nevladinig sektora
Na pitanje koji je najveći problem, on kaže:
“Nismo zadovoljni zato što i dalje ima trgovine ljudima. I dalje nije dovoljno razvijena svest javnosti o tom problemu. Nema dovoljno sredstava za programe prevencije. Nema dovoljno sredstava za programe zaštite…” dodaje nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima.
“Saradnja Vlade i nevladinih organizacija u zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima, postavila je primer za nekoliko istočno-evropskih i drugih zemalja, da razviju sličan sistem,” kaže predstavnik OEBS-a.
Šef Kancelarije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer trgovinu ljudima označio je kao bezbednosni izazov za sve zemlje, dodavši da širom sveta svake godine novih 700 hiljada žena i dece postanu žrtve.
„Oko 44 odsto njih seksualno je eksploatisano. Samo u Evropi, oko 120.000 žena godišnje bude uvučeno u takvu eksploataciju. Delom i takozvanom „Balkanskom rutom“. Sa takvim ciframa ne moram da objašnjavam zašto je važno prvo ojačati prevenciju, a istovremno se naravno i boriti protiv trafikinga“, smatra Dežer.
Muškarci su najčešće žrtve prisilnog rada, žene prostitucije, a maloletnici prosjačenja i prodaje porodicama bez dece. Procenjuje se da je ukupna godišnja dobit od seksualnog iskorišćavanja žena viša od 12 milijardi dolara.
Evropska komisija je 2007. 18. oktobar proglasila Evropskim danom borbe protiv trgovine ljudima, oblikom kriminala, koji predstavlja jedan od najtežih kršenja ljudskih prava.
