Uprkos obećanjima Vlade s početka godine o novom ekonomskom programu, ona do dana današnjeg nije učinila ništa. Javnu potrošnju ne smanjuje jer njome kupuje glasove. U toj situaciji Centralna banka je izabrala precenjeni dinar, kao jedino sredstvo borbe protiv inflacije. To je rđavo sredstvo, ali drugog nema, kaže ugledni ekonomista Vladimir Gligorov i objašnjava da je razlog da se pribegne ovom sredstvu i činjenica da je Centralna banka na početku Jelašićevog mandata, dozvolila značajno ubrzanje inflacije. On podseća da je inflacija 2004. i 2005. bila 17-18 odsto, a da je početkom 2006. dostigla nivo od 20 odsto. Dakle, Centralna banka je zbog toga što je bila pod pritiskom Ministarstva finansija da štampa pare, dozvolila da se inflacija izmakne kontroli:
“Od maja 2006. godine imate pokušaje da se ta inflacija svede na kakvu takvu razumnu meru i to se nekim jednostavnim sredstvima monetarne politike, znači intervencijom na tržištu novca, ne može tako brzo uraditi. Možda bi, čak, zahtevalo i jako velike kamate pa bi to imalo negativne posledice na privrednu aktivnost – prema tome ostaje samo kurs. Činjenica da ostaje samo to sredstvo posledica je prethodne raskalašnosti Centralne banke. Cena toga je rast spoljno trgovinskog deficita, odnosno podstiče se uvoz a nedovoljno se stimuliše izvoz pa to može biti problematično i na srednji rok. U nekom trenutku će morati da se koriguje kurs ili nešto drugo da bi se izravnao taj spoljno trgovinski deficit.”
I ove godine se nastavlja pogubna politika raskoraka fiskalne i monetarne politike, kaže za Radio Slobodna Evropa ekonomista Miodrag Zec. Laički rečeno, s jedne strane imamo emisiju prava na potrošnju, koja delom proističe iz fiskalne politike – rast plata, i pre svega rast državne potrošnje - a s druge strane, imamo želju da se zadrži stabilnost cena i to se radi preko aprecijacije dinara.
“Mislim da je to pogrešna politika iz više razloga. Prvo je da proizvodi određene troškove kod Narodne banke, s druge strane ta operacija vuče ka ogromnom deficitu platnog bilansa i u takvoj situaciji proizvodnja više neće biti isplativa. Mi se vrlo brzo možemo naći u problemu i ove, a posebno naredne godine, jer će izlaz novca posle otplate kredita biti veliki a ulaz, na osnovu investicija i privatizacije, verovatno manji. Ovde je skupa proizvodnja i možemo se naći ponovo u velikoj krizi zbog dugova. Mislim da fiskalna i monetarna politika moraju naći neku ravnotežu jer se ovako ne može dalje. Iz jednog bloka se pali vatra a iz drugog, Narodne banke, se gasi - to košta i to nije dobra politika.”
I ekonomista Miroslav Prokopijević ukazuje na to da se rastom vrednosti dinara kratkoročno sprečava infacija, ali da će cenu za to platiti ekonomska supstanca zemlje.
“Kad bi uz ovu potrošnju dinara išao i pad dinara, u odnosu na euro i druge veće valute, onda bi se inflacija ubrzavala i bila bi znatno veća. Ovako se rastom vrednosti dinara to sprečava ali se zato i privreda i stanovništvo stavljaju u makaze. S jedne strane dinara je više zbog državne potrošnje, a s druge strane njegova vrednost prema euru raste što znači da euro ovde u Srbiji devalvira nerealno mnogo.”
RSE: Koliko bi dinar, da je na svetskom valutnom tržištu, po Vašoj slobodnoj proceni on zaista vredeo u odnosu na euro?
“To može da se utvrdi samo kada sa dinarom počne da se trguje širom sveta. Pretpostavlja se da bi pad vrednosti dinara bio drastičan. Narodna banka Srbije će učiniti sve da ova iluzija što duže traje. Mnogo bolje bi bilo da država smanjuje potrošnju, da se sa te strane, na glavnom izvoru, suzbija inflacija a da kurs dinara bude što je moguće više tržišan.”
I vrapcima na grani je jasno da je glavni generator inflacije država, odnosno, državna potrošnja. Monetarna politike sama dugoročno ne može zauzdati inflaciju, posebno ako stoji naspram populističke ekonomske politike. Miodrag Zec:
“Kod nas država podrazumeva kao sticanje prava na javni novac i sve vlade, ne ova ili prethodna već sve od 70-ih godina, raspravljaju o balansu između bruto društvenog proizvoda i javne potrošnje ali to očigledno ne može da se reši. Imamo državu koja stalno raste umesto da opada, počevši od broja poslanika, broja ministarstava.. Zar je normalno da imamo više poslanika nego što ima Amerika u savezu države?! Mi imamo apsolutno više ministarstava i ministara. Zašto srpska vlada ima najviše ministara na Balkanu?! Ima više od ruske, više od američke, više od hrvatske. Imamo situaciju da je najrentabilnije raditi u državi i s obzirom na takvo stanje teško možemo zauzdati javnu potrošnju – to je problem.”
Međunarodni monetarni fond i Svetska banka već duže vreme upozoravaju Srbiju da ima preveliku javnu potrošnju, ali takav trend se ne samo nastavlja nego i pogoršava. Za 12 meseci, do sredine ove godine, prosečna plata u Srbiji porasla je za 30 odsto, uprkos umerenom rastu produktivnosti od 6-7 procenata, upozorio je Harald Hischhofer, predstavnika MMF-a za Srbiju.
Ne manje fatalna posledica preskupog dinara je i spoljnotrgovinski deficit koji je već dostigao 5,5 milijardi dolara, a koji preti da dostigne brojku od 9,9 milijardi dolara do kraja godine.
