Dostupni linkovi

Odgođen susret sa realnošću


Beograd - ovo je bila prva sednica novoizabranog srpskog parlamenta
Pa tako ni izbor sudija Ustavnog suda, ni Zakon o ovom sudu, iako Ustavni sud ne funkcioniše već godinu. Poslanici će se, međutim, baviti sušom u Africi, zaštiti Karpata pa čak i izolacijom Kube. Ovakvo kreativno tumačenje zakona od samog zakonodavca za pravne eksperte je pokazatelj pravno neodgovorne vlasti.
Interesantno je da su se među 30-ak tačaka dnevnog reda novog skupštinskog zasedanja našla samo dva zakonska predloga i to o državnom pečatu. Ali su se zato pred poslanicima našle i Konvencija UN o borbi dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom posebno u Africi, Konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata, o očuvanju evropske divlje flore i faune, ali i predlog radikala i Deklaracija o osudi izolacije Kube. Na propise i odluke čije je donošenje predviđeno Ustavnim zakonom, kao što je npr. ustanovljenje Ustavnog suda čime su poslanici trebali da se bave još na prvoj sednici nakon formiranja Vlade, još nije došao red. No, ministar pravde Dušan Petrović sada najavljuje da bi Vlada u četvrtak trebalo da utvrdi Predlog zakona o Ustavnom sudu i da ga uputi u dalju proceduru parlamentu:

“Isto tako očekujem da je moguće napraviti, u relativno kratkom vremenu, dogovor oko toga koji će biti predlozi Skupštine Srbije za sudije Ustavnog suda kako bi parlament mogao da donese odluku o tome kojih će pet osoba, od deset koje je predložio predsednik Republike, postati sudije Ustavnog suda. Kada bude izabrano deset sudija imaćemo Ustavni sud.”

Neizvesno je, međutim, kada če se ostali zakonski predlozi naći u skupštinskoj proceduri. A već nedeljama traju polemike oko toga da li treba raspisati izbore po rokovima iz ustavnog zakona ili ne, a u međuvremenu se ne donose ni zakoni neophodni za održavanje tih izbora. Za direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju Marka Blagojevića ponašanje parlamenta je po narodnoj poslovici: “selo gori a baba se češlja”:

“Skupština se bavi vrlo živopisnim stvarima u trenutku kada bi trebalo da joj gori pod nogama. Čeka je niz zakona koji moraju da budu usvojeni, da ne govorim o sudovima i zakonima koji moraju da do kraja godine budu usvojeni da bi mogli da budu raspisani lokalni, pokrajinski i predsednički izbori. Dakle, radi se o nekih desetak vrlo važnih zakona o kojima trenutno nema ni govora – ne da ne znamo kada će oni biti usvojeni nego ne znamo ni da li će Skupština uopšte stići da ih usvoji. Skupština i politički akteri sami sebe dovode u jedan cajtnot i stvarno ne znam da li će znati da se iščupaju.”

Za to vreme predstavnici vladajuće koalicije, međutim, imali su objašnjenje u stilu bolje da skupština išta radi nego ništa. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Demokratske stranke:

“Izvesno kašnjenje je bilo neminovno zbog same činjenice da smo tek na kraju prvog redovnog zasedanja formirali Vladu. Bili smo pred dilemom da li da strogo poštujemo Ustavni zakon i da ništa ne stavljamo na Skupštinu dok ne dobijemo sve iz Ustavnog zakona, što bi značilo da bi Skupština radila vrlo malo ili veći deo vremena ne bi radila.”

Opozicija je, pak, imala drugačije objašnjenje. Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radiklane stranke i Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije;

“Ja ne razumem šta oni rade, ali je očigledno da nemaju saglasnost ni o jednom ključnom političkom pitanju.”

“Koštunica ne želi konstituisanje onih institucija koje bi limitirale njegovo samovlašće. U ovom trenutku je Ustavni sud žrtva njegove potrebe da Srbijom vlada mimo zakona i kroz kršenje Ustava.”

Ministar pravde Dušan Petrović je međutim, objasnio novinarima da Ustavni zakon nije do kraja jasan u kojem roku

treba da se usvoje zakoni potrebni za sprovođenje Ustava.

"Bitno je da imamo sve činjenice utvrđene, da se ne bismo suočili sa lošim zakonima koji će napraviti velike probleme i zato ćemo raditi onoliko brzo koliko je to moguće", rekao je Petrović.

U situaciji kada imate Ustavni zakon koji na jasan način određuje obaveze najviših organa javne vlasti i kada oni ne postupaju po tom zakonu onda se može govoriti o pravno neodgovornoj vlasti, kaže za naš program Saša Gajin, iz Centra za unapređivanje pravnih studija:

“Čini se kao da sve pravne norme ovde jesu podložne, ukoliko postoji ta politička potreba, tumačenju i to na način koji nema mnogo veze sa pravom. U sferi neodgovorne politike, kakva je naša, čini se da ta pravna norma postaje, na neki način, žvaka koju svako može da tegli u skladu sa svojim političkim potrebama. Pravna država kod nas zaista još nije izgrađena, odnosno nije izgrađena u meri u kojoj bi mogla da zadovolji te uobičajene standarde, predstave o državi u kojoj vlada pravo.”

XS
SM
MD
LG