Dostupni linkovi

Bez iznenađenja i novih rešenja


Njujork, zgrada UN-a

Nakon što je sednica Saveta bezbednosti ponovo potvrdila podeljenost među članicama tog tela kada je reč o statusu Kosova, pitanje je da li je zalaganje Srbije i Rusije protiv nezavisnosti dalo neke rezultate i kakvi će biti njihovi dalji potezi.

Vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, zakazana na zahtev Srbije, a uz podršku Rusije, okončana je bez iznenađenja i bez novih rešenja. Strane su ostale na svojim pozicijama, te je jasno da jedinstva oko rešenja za problem Kosova nema, kao što nema ni jedinstvenog stava šta raditi ukoliko Priština jednostrano proglasi nezavisnost. Glavni akteri sednice različito ocenjuju njenu uspešnost. Tako je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić u sedištu svetske organizacije u Njujorku izjavio da je većina zemalja članica Saveta bezbednosti za nastavak pregovora o budućnosti Kosova:

"Mislim da je sada možda jasnije i to što su neke zemlje, koje su ostale u manjini u ovoj diskusiji u Savetu bezbednosti, a inače su vrlo uticajne i imaju pravo veta, insistirale da se sednica zatvori. Da je sednica bila otvorena, na čemu je Srbija insistirala, bilo bi više nego jasno celom svetu da se većina zemalja članica pripadnica Saveta bezbednosti, danas ih je bilo osam a ukupno ih ima petnaest, zalaže za nastavak pregovora."

SAD i Velika Britanija, svakako, nisu među tim članicama. Za njih su pregovori okončani, a Savet bezbednosti "blokiran" i "podeljen" po pitanju Kosova. Zamenik američkog ambasadora Alehandro Volf:

"Pozicija SAD je jasna, saopštili smo je ranije. Verujemo da je plan Marti Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti najbolje rešenje koje je dostupno za budućnost i Albanaca i Srba i koje nastoji da i Kosovo i Srbija budu na putu evroatlantskih integracija."
Sa druge strane, kao i Jeremić i ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin poručuje da se pregovori moraju nastaviti, te da UN treba da ponište jednostrano proglašenje nezavisnosti:

"Članice Saveta bezbednosti, osim onih koje su čvrsto opredeljene za politiku podrške unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova, osećaju duboku nelagodu i nisu spremne da daju bilo kakav vid podrške takvoj politici. Većina njih govori o neophodnosti nastavka pregovora kako bi se rešenje našlo kroz razgovore na temeljima međunarodnog prava i uz poštovanje Rezolucije 1244. Mislim da je tio bila veoma jaka poruka."

Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose, medjutim, ocenjuje da u situaciji kada Priština za koji dan jednostrano proglašava nezavisnost ovakve poruke nemaju efekta:

"Oni će proglasiti nezavisnost, ta nezavisnost je pod kontrolom. Srpski živalj na Kosovu će reći kako je to nelegalno, kako to ne prihvataju, a kako će na to reagovati misija EU i KFOR ne možemo predvideti. Mislim da ta izjava može eventualno imati efekta na buduću situaciju, a da se sve vrati nazad je neizvodljivo."

Iako je predsedavajući Savetu bezbednosti Rikardo Arijas izjavio da to telo neće imati novu raspravu o Kosmetu, stručnjak za međunarodno pravo Vladimir Đerić smatra da će se Savet bezbednosti još baviti ovim pitanjem:

"Da li će to biti neposredno posle događaja na Kosovu ili kasnije videćemo. Mislim da će Rusija, a verovatno i Srbija, na to da se ovo pitanje opet stavi na dnevni red."

Ipak, imajući u vidu izjavu američkog predstavnika Volfa, koji je, izražavajući spremnost da učestvuje na sednici u slučaju da ona bude zakazana ako Kosovo proglasi nezavisnost, ukazao da ne očekuje ništa novo, profesor Pobulić vidi jedan moguć scenario:
"Postoji jedna stvar koja je sigurna, u vazduhu je, a to je da bi se preko SB moglo ići na međunarodni sud pravde u Hagu - da se ide u spor. To je, po meni, najpribližnije nekoj produktivnoj logici da se nešto uradi."
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG