Ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović u pismu predsedavajućem Saveta bezbednosti zatražio je da to telo razmotri, kako je naveo, "ekstremno opasnu situaciju u srpskoj pokrajini Kosovo gde su u toku završne pripreme za jednostrano proglašenje nezavisnosti". Rusija je podržala ovaj zahtev, na koji zvaničan odgovor još nije stigao, a Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova, izjavio je da putuje u Njujork kako bi zastupao stavove Vlade Srbije:
"Na toj sednici ću izneti čvrst stav da Srbija apsolutno ne prihvata bilo kakav nelegalan akt secesionizma i još jednom upozoriti da bi bilo kakvo kršenje međunarodnog prava i Rezolucije 1244, kao i Ustava Srbije, za svoju posledicu imalo tešku destabilizaciju regiona. Tražiću od Saveta bezbednosti da učini sve da jednu takvu odluku spreči i nadam se da ćemo za takav stav imati podršku značajnog broja zemalja na Savetu bezbednosti."
Oglasio se i srpski premijer Vojislav Koštunica rekavši da je danas najvažniji stav zajedničke državne i nacionalne politike:
"Niko osim Srbije ne može polagati pravo na teritoriju Kosova i Metohije. To pravo Srbiji ne može oduzeti nikakva politika sile, niti Srbija može biti primorana da se pod pretnjama i ucenama odrekne tog svog prava i Kosova i Metohije."
Koštunica je poslao i poruku kosovskim Srbima:
"Naš narod na Kosovu i Metohiji treba da ostane da živi u svojim kućama, u svojoj pokrajini i u svojoj Srbiji. Za Vladu Srbije je svaki naš čovek ravnopravan i punopravan građanin Srbije i naša obaveza je da učinimo apsolutno sve da obezbedimo normalne uslove života za naš narod u pokrajini."
Iako se sve ove političke aktivnosti odvijaju samo nekoliko dana uoči najavljenog proglašenja nezavisnosti Kosova, analitičari procenjuju da one neće imati veliki uticaj na sled događaja. Dragan Vukšić, bivši diplomata i član za Foruma za međunarodne odnose, rekao je za naš program da ovo obraćanje Ujedinjenim nacijama ne obećava:
"Mislim da je to još jedan očajnički pokušaj da se skrene pažnja na to pitanje i da se zahteva od Saveta bezbednosti da nešto preduzme. Međutim, ja ne mislim da je to moguće, i kada bi to došlo do sednice SB, da bi ona bila efektivna u tom smislu da bi se moglo promeniti faktičko stanje. Čini mi se da je to više skretanje pažnje na nešto što bi se moglo nazvati nepravedno rešenje. Proglašavanje Kosova nezavisnim po meni je nepravedno rešenje u odnosu na taj problem, globalno posmatrajući."
Najveći domet eventualne sednice Saveta bezbednosti o Kosovu mogao bi biti sa aspekta međunarodnog prava, jer je to prilika da se potvrdi stav Rusije po pitanju eventualne kosovske nezavisnosti, rekla je za naš program Bogdana Koljević, iz beogradskog Instituta za političke studije:
"U tom smislu bi svakako bilo relevantno, budući da bi u potpunosti pokazalo da ideja nezavisnosti Kosova ne može naći svoju verifikaciju u Savetu bezbednosti UN."
Ali, sa druge strane, kaže ona, sve to nema veliki značaj:
"Neće se ništa, u političkom smislu, promeniti i nije za očekivati da će biti bilo kakvih odstupanja zapadnih zemalja, prvenstveno SAD, ali i vodećih članica EU, a to znači da će do tog priznanja najverovatnije doći. Priznavanje se neće dogoditi u toku noći, od strane svih zemalja, ali je za očekivati da hoće u narednih nekoliko meseci."
Do sadašnje po Srbiju skoro bezizlazne situacije, kada se radi o Kosovu, doveo je bivši režim, smatra Dragan Vukšić, i zaključuje da bi prema tom problemu sadašnja demokratska vlast trebalo da se odnosi realnije i praktičnije:
"Ovo mi sada liči samo na ozvaničavanje nečega čemu je težio Milošević, čemu je on doprineo. Uvek sam bio mišljenja da taj problem treba da se rešava na drugi način, a da, ako nema drugog načina, Kosovo može da se podeli ili da se razgraničimo sa Albancima, našim susedima, i da život počnemo ispočetka."
