Dostupni linkovi

Tužioci traže smrtne kazne


Zastava na zgradi Pentagona, u znak sećanja na teroristički napad od 11. septembra 2001. godine.

Pentagon je podigao optužnice i zatražio smrtnu kaznu za šest zatvorenika u Gvantanamu, osumnjičenih za umešanost u terorističke napade 11. septembra 2001. godine u Sjedinjem Američkim Državama.

Amnesti Internešenel međutim smatra problematičnim da se proces vodi pred vojnim sudom kao i sam zahtev za smrtnom kaznom.

Optužnice se odnose na kaznena dela ubistva i ratnih zločina, učešće u zaveri, kršenja ratnih pravila, terorizma te materijalne pomoći teroristima. Medu optuženicima je i Kalid Šeikh Mohammed, za kojeg se sumnja da je bio glavni planer napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon u Vašingtonu u kojima je ubijeno oko 3.000 ljudi. Porptarol Pentagona, general Tomas Hartman, rekao je da ukoliko osumnjičeni budu okrivljeni, Pentagon će tražiti smrtnu kaznu za svakog od njih.
"Ukoliko nadzorni organ, reč je o sudiji Suzan Kraford, što je isključivo njeno diskreciono pravo, odluči da ima dovoljno dokaza za pokretanje sudskog postupka, osumnjičeni će se suočiti sa mogućnošću smrtne kazne", kazao je Hartman.

Optužnice, ukoliko ih potvrdi predstavnik Pentagona koji je zadužen za vojni sud u Gvantanamu, biće prve koje su podnete protiv pritvorenika tog zatvora, osumnjičenih za direktnu umešanost u napade 11. septembra na Njujork i Vašington, ali i prve koje predviđaju smrtnu kaznu. Američke oružane snage žele da se šestorici sudi zajedno, i to u samoj bazi Gvantanamo, u okviru vojnoga sudskog sistema. Hartman je izjavio je da bi pred vojnim sudom ovi optuženici imali ista prava kao i optuženi pripadnici americkih oružanih snaga. Međutim, organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenel saopštila je da su navodi optužnice preozbiljni da bi se dokazivali u, kako se navodi, „pravnom sistemu vojnih sudova koji nije još testiran“.
Rob Frier, jedan od analitičara u Amnesti Internešenelu.
"Jedno od spornih pitanja je što su formirane vojne komisije da pribave dokaze po nižim standardima nego što bi to bilo moguće pred redovnim sudom. To je ozbiljan problem, jer to nisu nezavisni sudovi. Drugi problem je što su pojedini dokazi, odnosno informacije, možda pribavljene mučenjem i mogu biti prezentirani u takvim procesima pred vojnim sudovima", ističe Frier.

Amnesti Internešenel smatra da optuženicima za terorističke napade od 11. septembra treba suditi pred američkim civilnim, saveznim sudom, i da imaju sva prava koja su potrebna da bi se zajamčilo pravedno suđenje. Rob Frier.
"Mi se protivimo smrtnoj kazni i donekle je ironično da je SAD sada predlažu samo nekoliko sedmica nakon što su UN glasala za moratorijum na izvršavanje smrtnih kazni". ističe Frier.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG