Subota, 02. februar 2008.
Na predlog Evropskog pokreta u Srbiji, preuzeo sam na sebe zadatak da radim kampanju za izlazak na predsedničke izbore za Novi Sad. Sa ograničenim kapacitetima zajedno sa svojim saradnicima nastojali smo da što više utičemo na mlade ljude i žensku populaciju da izađu na izbore u nedelju. U proteklih nekoliko dana, trudili smo se da kroz razgovor sa građanima u centru Novog Sada, ali i sa studentima na Univerzitetu utičemo na njih da izađu na izbore i izaberu kandidata koji može Srbiju povesti u brže Evropske integracije.
Sve nas je iznenadila poseta gradonačelnice Maje Gojković na štandu EPuS u centru Novog Sada. Njena izjava upućena našim volonterima da u potpunosti podržava sve inicijative koje potiču od mladih ljudi, otvorila je dilemu među svima nama, da li je ovo samo još jedan od marketinških poteza gradonačelnice pred predstojeće lokalne izbore, ili znak definitivnog razlaza sa pogubnom radikalskom politikom.
Sutra je nedelja, dan odluke, hoćemo li nastaviti prema Euro-atlanstkim integracijama ili idemo u jednu veliku neizvesnost?
Nedelja , 03. februar 2008.
Ceo dan sam na vezi sa svojim prijateljima, osluškujemo kakva je izlaznost, da li i pre zatvaranja birališta možemo da naslutimo ko će pobediti. Ne mogu, a da ne prokomentarišem i pojavu premijera Koštunice na biračkom mestu. Sticajem okolnosti, dan pred izbore imao sam uvid u jedan dokument kojim se pozivaju aktivisti DSS-a da uopšte ne izađu na izbore i da glasaju? Gledam premijera i pitam se koliko tvrd obraz neko mora da ima da bi se bavio politikom u Srbiji.
Olakšanje sa kojim smo dočekali vest da je predsednik Tadić dobio i drugi mandat ubrzo se pomešalo sa neizvesnosti daljeg Evropskog puta Srbije. Iako je Srbija napravila dva velika koraka u ovom procesu, pre nekoliko meseci potpisala Sporazum o viznim olakšicama i parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, postavlja se pitanje, šta će se dešavati sa vladom Srbije i da li će ona moći da nastavi u ovom sastavu dalje da funkcioniše?
Jedno je sigurno, ubrzano se bližimo raspletu političke situacije, ili ćemo beskompromisno nastaviti da se krećemo u pravcu članstva u Evropskoj uniji ili ostajemo tu gde smo danas. Srbija je duboko podeljeno društvo i čini mi se da ne postoji konsenzus oko najvažnijih pitanja u našem društvu.
Ponedeljak, 04. februar 2008.
Blagi optimizam zbog pobede Borisa Tadića, danas je pokvarila vest koju smo od ranije očekivali. Premijer Kosova Hašim Tači i predsednik skupštine Jakup Krasnići, najavili su danas u Prištini da će se tokom ove nedelje najverovatnije znati tačan datum proglašenja nezavisnosti pokrajine. Licitira se sa datumima između 15 i 17 februara.
Za 15. februar Oliver Dulić, predsednik Skupštine, najavljuje inaguraciju Borisa Tadića. Da li ćemo u razmaku od samo jednog do dva dana imati proglašenje novog predsednika Srbije i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Slučajno ili ne, ali i Evropska unija danas, po hitnom postupku donosi odluku o pravnom i finansijskom osnovu za slanje svoje misije na Kosovo. Ostaje samo još i da Savet ministara EU potvrdi ovu odluku i donese operativni plan za njeno sprovođenje.
Utorak, 05. februar 2008.
Američka fondacija Freedom House, koja je i jedan od najvećih donatora Programa za dijalog mladih, odlučila je da podrži naš novi projekat koji će se tokom proleća realizovati na Kosovu. Cilj projekta je da se putem lobiranja i zastupanja kod evropskih i kosovskih institucija poboljša položaj manjinskih zajednica na Kosovu, pre svega srpske, romske i goranske.
Naša inicijativa, nastala je još 2004.godine kada je grupa studenata novosadskog Univerziteta posetila Univerzitet u Prištini. Od tada pa do danas, u našem programu saradnje učestvovalo je preko 500 mladih ljudi sa prostora Srbije i Kosova, mladih Srba i Albanaca, Roma i Goranaca. U našim aktivnostima, mi se trudimo da pre svega pošaljemo pozitivnu poruku mladim ljudima iz našeg okruženja, a to je da su suživot i saradnja mogući i da bez obzira na rešenje budućeg statusa Kosova, mi mladi ljudi treba zajedno da radimo na euro-atlantskim integracijama Srbije i Kosova i da dijalogom utičemo na stabilnost zapadnog Balkana.
Zbog političkih dešavanja tokom današnjeg dana, večeras dobijam poziv da se Program za dijalog mladih priključi deklaraciji koju je usvojila Koalicija Mladih Srbije i koja ima za cilj da podrži dalje otvaranje Srbije prema EU i potpisivanje prelaznog sporazuma sa EU. Zaključkom ministara spoljnih poslova prošle nedelje i ponuđenim političkim sporazumom, EU je predložila da se značajno povećaju finansijska sredstva koja će omogućiti našim mladima da studiraju i lakše putuju po EU".
Sreda, 06. februar 2008.
Razmirice u vladajućoj koaliciji nastavljaju se i danas razmenom saopštenja između premijera, predsednika skupštine i predsednika države. Posle dužeg perioda ponovo se u političkom životu Srbije mogu čuti podele na izdajnike i patriote. Da li to znači da danas u Srbiji ima 2,3 miliona izdajnika, jer smo glasali za nastavak Evropskih integracija?
Strašno je žalosno da u zemlji u kojoj živim premijer i dalje nema dovoljno respekta prema građanima da im se uživo obrati, već komunikaciju sa Srbijom nastavlja putem saopštenja i kvazi savetnika, ministara i potparola iz njegove stranke.
Voleo bih da mogu direktno da pitam premijera Koštunicu i ministra Ilića, da objasne mladim ljudima u Srbiji kakva je alternativa nepotpisivanje prelaznog sporazuma sa EU. Ne znam na osnovu kog tumačenja su premijer i ministar Ilić zaključili da Erasmus program za studente i ukidanje viza građanima Srbije znače priznavanje nezavisnog Kosova? Svako ko je imao prilike da pročita predlog ovog sporazuma, može da primeti da se ni na jednom mestu ne pominje Kosovo. Ovaj sporazum nema nikakve, ama baš nikakve veze sa Kosovom i po sredi je još jedan pokušaj DSS podržan od dela društva koji je konzervativniji i od same Srpske radikalne stranke da Srbiju trajno udalji od EU.
Četvrtak , 07. februar
Program za dijalog mladih završio je ispitivanje na Univerzitetu u Novom Sadu. Istraživanje je sprovedeno tokom decembra 2007. godine na Univerzitetu u Novom Sadu.
Istraživanje je realizovano u okviru projekta „Saradnja mladih iz Srbije i sa Kosova – problemi i perspektive“ uz podršku fondacije Friedrich Ebert. Ciljna grupa ovog ispitivanja bili su studenti Univerziteta u Novom Sadu, a sa ciljem prikupljanja podataka kako bi procesi oko određivanja statusa Kosova, mogli da utiču na celokupne odnose između mladih ljudi, pre svega na odnose Srba i Albanaca.
76% studenata bi sarađivali sa Albancima na zajedničkim projektima. Međutim, ukoliko bi Kosovo proglasilo nezavisnost, samo 24% bi i dalje bilo spremno na saradnju sa Albancima. Takođe, 91%vstudenata smatra da bi proglašnje nezavisnosti uticalo na stabilnost Balkana.
Kada govorimo o EU integracijama 73% ispitanih bi želelo da se Srbije integriše u EU, ali kada smo ih pitali da li treba da se integrišemo i EU i NATO, samo 32% je reklo da je da podržava ideju Euro-atlantskih integracija.
Petak, 08. februar
Večeras krećem na Kosovo zajedno sa svojim saradnicima i razmišljam da li je ovo možda poslednji put da idem na Kosovo, koje još uvek de iure deo Srbije.
Tokom vikenda boravićemo na severu Kosova sa ciljem koordinacije daljih aktivnosti Programa za dijalog mladih tokom narednih nekoliko meseci zbog mogućeg proglašenja nezavisnosti.
Danas je i ministar za Kosovo i Metohiju, gospodin Samardžić najavio da i vlada Srbije ima saznanja da bi Priština mogla da proglasi nezavisnost 17. februara. Iz Prištine se čuju najave da imaju potvrde da će ih priznati preko 100 zemlja. Tenzije oko Kosova nastavljaju se svakodnevno.
I na kraju, ostaje mi jedna nedoumica, kako će se sve na kraju završiti? Kako će se sve to odraziti na ljude koji žive pre svega na Kosovu. Ali jedno je sigurno. Mi smo upućeni jedni na druge, i moramo da sarađujemo. Ako to ne žele sve generacije, onda to moraju da radi mladi ljudi, jer samo na taj način možemo da stvorimo uslove za normalizaciju odnosa i pomirenje. Ali i za ostvarenje zajedničkog cilja celog regiona zapadnog Balkana, koji se ogleda u kvalitetu života kojim živi cela Evropa.
