Ovaj list navodi stavove analitičara po kojima je Koštunica mudriji od Tadića, opasniji od Nikolića, radi iza scene kao Milošević, a poput Tita želi da balansira između Istoka i Zapada.
Najveštiji srpski političar se retko smeje, nije društven i pobožno veruje u posebnu sudbinu Srbije, piše Kriščen Sajns Monitor. Sada je uzdrmao političku scenu samo dan nakon što je proevropski Boris Tadić tesno pobedio na predsedničkim izborima radikalskog protivkandidata Tomislava Nikolića, zbog čega je Zapad imao priliku da samo na kratko predahne, Naime, u Briselu i Vašingtonu su se pribojavali da u slučaju pobede Nikolića može doći i do pada koalicione vlade, što bi sveukupno uzdrmalo ne samo Srbiju već i ceo region. Međutim, uprkos pobede Tadića, Koštunica je veštim manevrisanjem iza scene nalik Miloševićevom stilu, ponovo stvorio sebi poziciju da od njega sve zavisi, piše Kriščen sajns monitor, navodeći mišljenje predstavnika kosovskih Albanaca da time nastoji da zaplaši Evropu tako da ponovo odloži proglašenje nezavisnosti ove regije što mu uspeva već dve godine.
Diplomate nerado priznaju Koštuničinu veštinu. Liberali u Beogradu smatraju da je Koštunica dva put mudriji od Tadića i dva puta opasniji od Nikolića, piše ovaj list, podsećajući da je Koštunica samo za godinu dana podstakao emocionalni vulkan među Srbima oko Kosova, kreirao nove i snažne veze sa Rusijom, dao zeleno svetlo za dalje jačanje nezadovoljnih radikala, napisao novi Ustav, i uprkos tome što mu je popularnost opala sa 81 odsto 2000. godine na samo 7.5 procenata u ovom trenutku – postao je centar politike u Srbiji, od kojeg sve zavisi.
Kriščen sajns monitor navodi mišljenje dobrih poznavalaca Koštunice, koji ističu da je nekada bio simpatičan, ali da se prilično promenio otkako je postao zaokupljen vlašću i nacionalizmom. Sada se prilično povukao, tako da ni njemu veoma bliski krugovi ne znaju njegove namere. Doduše, pojedini analitičari smatraju da je nefer porediti Koštunicu sa Miloševićem jer ipak nije sklon nasilju u politici. Možda je adekvatnije poređenje sa Titovom spoljnom politikom balansiranja između Istoka i Zapada.
Nedeljni reizbor Tadića je neka vrsta udarca za Koštunicu. Naime, srpski premijer je procenjivao da bi u slučaju Tadićevog poraza mogao lako da kontroliše njegovu Demokratsku stranku, na taj način i spoljnu politiku zemlje. Pošto nije uspeo da ubedi Tadića da odustane od potpisivanja sporazuma sa Evropskom Unijom zbog njene namere da pošalje misiju na Kosovo, Koštunica je paralisao rad Vlade što je izazvalo veliku političku krizu u Srbiji.
Kriščen Sajns Monitor dodaje i da je Zapad pravio greške. Ovaj list smatra da je bilo mnogo jednostavnije da su Brisel i Vašington podržali nezavisnost Kosova odmah nakon rata 1999. kada su mnogi Srbi bili umorni od Miloševićeve vladavine, nego devet godina kasnije kada pokušava da reši istovremeno status ove regije i integriše Srbiju u EU.
