Zahvaljujući intenzivnim naporima srpskog premijera Vojislava Koštunice i njegovih koalicionih partnera iz Nove Srbije, a uz podršku
radikala i socijalista, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić definitivno neće pakovati kofere za Brisel 7. februara. Nakon što je
tu mogućnost najavio slovenački premijer Janez Janša, evropski komesar za proširenje Oli Ren potvrdio je da se potpisivanje
političkog sporazuma sa Srbijom odlaže. Tako je premijer Koštunica još jednom uspeo da osujeti pokušaje svojih koalicionih partnera iz Demokratske stranke da povedu Srbiju put Evrope, ali i napore Unije da im u tome pomogne.
Bez obzira na to, iz DS-a i g17 plus poručuju da Srbija ne odustaje od svog evropskog puta. Lider G17 plus Mlađan Dinkić:
“Mi naravno insistiramo da se kompletan tekst sporazuma koji nam je ponudila Evropska unija javno objavi. I ja očekujem da će sutra svi građani Srbije, u svim dnevnim listovima moći da vide kompletan tekst sporazuma, da vide zapravo da je on veoma povoljan za građane Srbije. I mislim da je veoma nekorektna bila ona osoba koja je juče pisala izjavu i Koštunici, i Velji Iliću jer je zapravo obmanula javnost. Nije sporazum koji nam nudi EU obmana, nego je obmana ova izjava zato što taj sporazum ne sadrži nijednu reč o vojnoj, niti mirovnoj misiji EU na Kosovu. Ne sadrži nijednu reč o Kosovu.“
I dok evropski komesar Ren navodi da Unija žali zbog toga što "jedna stranka, DSS premijera Koštunice" opstruiše potpisivanje sporazuma i što neki političari u Srbiji nisu čuli poruku s nedeljnih predsedničkih izbora, u toj stranci još glasnije poručuju da se sporazumom potpisuje nezavisnost Kosova, te da ga Srbija potpisati neće.
Ovakve poruke, prema rečima ambasadora Slovenije u Beogradu Miroslava Lucija svakako nisu dobar signal za EU:
“Ipak je to neka naznaka, neka vest za evropsku zajednicu kako Srbija gleda na dalje približavanje. Ako ne bude potpisan, to verovatno neće imati upliva na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali stvari se mogu produžavati. Jer se nešto odbija, a ne razgovara se. Ipak mislim da drugi procesi što se tiče Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji moraju ići dalje, idu dalje, i verovatno će brzo početi da se razgovara kada se dobije mišljenje kakva je situacija na saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.”
Građane, koji su izborom Borisa Tadića za predsednika, izabrali evropski put, sada pitali smo da li je Srbija trebalo da potpiše sporazum sa Briselom:
“Trebalo je, zato što ulazak u EU, sa svim svojim manama i prednostima, može da obezbedi i meni i mojim prijateljima, mladom svetu u Srbiji da ima neki prosperitet i da ide ka boljem. Ako se to ne desi onda treba da se desi još jedan 5. oktobar, samo dokle ćemo imati snage da trpimo više ta nedešavanja.”
“Ja tim sporazumom lično ništa ne dobijam, ali ova zemlja dobija prekid 18 godina izolacije, mislim da je to dovoljno.”
“Mislim da smo se sada, kada smo izglasali Borisa Tadića izjasnili, za to smo se odlučili.”
“Nije trebala da potpiše, zato što bismo mi bili jedino tepih toj Evropi i ništa više.”
“Mislim da će se, ukoliko potpišemo, bolje živeti i da je svako odugovlačenje suvišno.”
“Vidim da DSS to koči i ja glavne krivce vidim među njima. Naš premijer je očigledno mnogo jači od našeg predsednika, tako da Tadić ne može puno toga da uradi.”
“Ako ne potpišemo, biće kriv Boris Tadić jer smo njemu ukazali poverenje da nas izvede na taj put.”
Jelica Minić iz Evropskog pokreta zakljuccuje da odlaganje potpisivanja sporazuma sa Briselom znači ponovnu stagnaciju Srbije na putu evropskih integracija. Da premijer Koštunica nije sprečio potpisivanje, Srbija je mogla da dobije:
“Početak dijaloga o liberalizaciji viznog režima, da se veći broj studenata uključi u programe EU…U sporazumu se navodi da će se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čim budu realizovane neophodne mere biti potpisan. Tu se verovatno misli na Hag, ali to nije specifično naglašeno, to je sve jako fleksibilna ponuda i ovo je sve dobitak za Srbiju. Ona ovde nema nikakvu precizno definisanu obavezu koju bi morala da ispuni, ovo je sve korpa sa dobitkom i vrlo je neobično da delovi Vlade Srbije ovo tako odlučno odbijaju.“
