Dostupni linkovi

Pobeda Borisa Tadića na izborima je svakako veliko olakšanje za SAD i Evropsku uniju, kao i za budućnost Srbije, kažu za Radio Slobodna Evropa američki analitičari Tomas Doneli (Thomas Donelly) i Martin Šlecinger (Sletzinger).

Oni ističu da je pred Srbijom mnogo izazova, ali sa kojima će sada moći da se ipak lakše suoči.
Tomas Doneli iz američkog Enteprajz (Enterprise) Instituta kaže da iz Beograda stiže dobra vest. "Tadićeva pobeda je svakako veliko olakšanje za SAD i Evropsku uniju, nadam se i za budućnost Srbije. To će istovremeno neposredno ublažiti krizu oko Kosova, makar za nekoliko sedmica", naglašava Doneli.
Sličan je i stav Martina Šlecingera iz Centra Vudro Vilson (the Woodrow Wilson Center) u Vašingtonu. "Izbori su bili veoma neizvesni, ali je ishod definitivno veoma dobar, pre svega po Srbiju, ali i po stabilnost Evrope", kaže Šlecinger.
Na Zapadu se oseća olakšanje ali Srbija ostaje politički podeljena. Martin Šlecinger.
"Nema sumnje da je ishod izbora bio neizvestan. Međutim, Tadić je uspeo da pobedi i bez podrške većine koalicionih partnera, čime je postao najvažnija ličnost zemlje jer je dobio mandat direktno od građana. Premijer Koštunica koji je dosada vukao gotovo sve konce nema takav legitimitet jer je izabran u Parlamentu nakon stranačkog dogovora. Nadam se da će Tadić sada preuzeti inicijativu u cilju forsiranja njegovog proevropskog programa", kaže Šlecinger.
Bilo je komentara da je deo birača glasao za Tadića ne zbog podrške njemu već iz straha od Nikolićeve pobede.
"To se može tumačiti i na taj način, ali ja bih ipak gledao na njegovu pobedu iz pozitivnog ugla", smatra Šleciinger.
I Tomas Doneli ističe da je Tadićeva pozicija sada ojačana jer je osvojio veliki broj glasova i to bez direktne podrške svojih koalicionih partnera.
"Nadam se da će EU biti mudra i učini sve da ojača Tadićevu poziciju s obzirom na njegovu tesnu pobedu. SAD bi takođe trebalo da razmotre podršku njemu. Na primer, predstojeći samit NATO-a je prilika da se generalno razmotri približavanje pa i ulazak balkanskih zemalja u ovu organizaciju. Ponavljam, zamislimo kako bi izgledala situacija da su pobedili radikali. Zapad treba da pomogne Srbiji kako se ne bi našla u orbiti Rusije koja je u usponu", kaže Doneli.
Šta Srbiji sada predstoji. Martin Šlecinger.
"Pred Srbijom se nalazi mnogo izazova, ali joj je bio potreban ovakav ishod. Tadić svakako neće moći da ostvari sve što je obećao ali će svakako pomoći putu Srbije ka Evropskoj uniji i suočavanju sa veoma komplikovanim pitanjem Kosova. Mislim da će se njegova pobeda pozitivno odraziti i na odnose sa susedima, Evropskom unijom pa i Rusijom", naglašava Šlecinger.
Tomas Doneli kaže da Tadićeva pobeda omogućava da se pitanje Kosova rešava sa manje potresa.

Thomas Donnelly
"Naravno, mnogo je problema koje tek treba rešavati, ali bilo bi mnogo gore da su pobedili radikali. U tom slučaju, kosovski Albanci bi odmah proglasili nezavisnost. Nezavisnost Kosova je naravno neminovna, ali ta tranzicija od evropskog protektorata do potpune samostalnosti biće mnogo duža. Istovremeno, pobeda Tadića omogućava Srbiji da se odupre rastućem pritisku Rusije koja nastoji da utiče u poslednjih nekoliko godina na političku scenu Srbije", ističe Doneli.
Prvi test za Tadića biće 7. februar za kada je najavljeno potpisivanje Sporazuma sa EU o proširenoj trgovinskoj saradnji i ukidanju viza. Martin Šlecinger.
"Mislim da je Evropska unija sračunato odložila potpisivanje ovog dokumenta i istovremeno umesto Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ponudila dokument o proširenoj ekonomskoj saradnji i ukidanju viza, jer su i njene ruke bile vezane, imajući u vidu protivljenje Holandije i Belgije. Sada je Tadić u situaciji da kaže 'da'"
RSE: A šta ako Koštunica kaže "ne"?
Šlecinger: U tom slučaju može doći do krize vlade, ali imajući u vidu da je u međuvremenu izabran predsednik države koga podržava veliki broj građana, ne verujem da će Koštunica reći "ne".
RSE: Međutim, taj dokument treba da se ratifikuje u Skupštini Srbije u kome Koštunica, Nikolić i socijalisti imaju većinu i mogu da ga blokiraju.
Šlecinger: Ne verujem da će Koštunica ići tako daleko. Ovo je zapravo rezervni, manje važan sporazum koji Evropska Unija nudi Srbiji i uopšte ne utiče na pitanje statusa Kosova. U međuvremenu, vlasti u Beogradu treba definitivno da počnu informisati svoje građane kakva je stvarna situacija o Kosovu, šta je najbolje za budućnost zemlje i da od sadašnjih poteza može zavisiti kvalitet života mnogih generacija koje dolaze.
RSE: Ali i Tadić se odlučno protivi nezavisnosti Kosova. On je na neki način u procepu između puta Srbije ka EU i očuvanju Kosova. Tačnije, ako želi da Srbija uđe u evropsku 27-orku, moraće da se odrekne Kosova. U suprotnom, Srbija će ostati izvan evropske porodice i okrenuće se još više ka Rusiji.
Šlecinger: Mislim da sva ta pitanja treba postupno rešavati. Potpisivanje sporazuma sa EU, zakazano za 7. februar, nije povezano sa Kosovom. U međuvremenu, Brisel još nije spreman da pošalje misiju na Kosovo.
RSE: Kakve podsticaje SAD i EU mogu da ponude Srbiji u zamenu za izvesno proglašenje nezavisnosti Kosova koju će mnogi na Zapadu da priznaju.
Šlecinger: SAD su napravile mnogo grešaka do sada, uključujući i diplomatski skandal sa Slovenijom kada su mediji otkrili da je Vašington vršio pritisak na Ljubljanu da maltene prva prizna nezavisnost Kosova. Zato je za Belu kuću najbolje da prepusti Evropskoj Uniji rešavanje ovog pitanja. Međutim, kao što sam rekao Brisel još nije spreman da pošalje misiju. On nastoji da istovremeno odobrovolji i Srbiju. Verovatno će evropske zemlje koje budu priznavale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, činiti to na način da je reč o uslovnoj nezavisnosti i da je status ove regije pod znakom pitanja, što će sračunato izazvati nove konfuzije. Istovremeno, to će omogućiti vlastima u Srbiji da predoče svojoj javnosti da se u dosadašnjem statusu Kosova, koje je pod upravom UNMIKA, zapravo nije ništa suštinski promenilo. Dakle, Brisel će po svaku cenu izbegavati jasno definisanje statusa. Za Albance je pak najvažnije da li će biti pod bilom kakvom upravom Beograda, a sigurno je da Srbija nikada više neće vladati Kosovom. Da li će Kosovo jednoga dana postati potpuno nezavisna država to je posebno pitanje. I Ahtisari je uvideo opasnost od potpune samostalnosti Kosova. Zbog toga je predložio nadziranu nezavisnost, a što znači da Kosovo nije suštinski nezavisno.
RSE: Da li je Rusija možda razočarana ishodom, ili zapravo, prema nekim procenama, Putinu zapravo više odgovara pobeda Tadića.
Šlecinger: Mislim da Rusija treba u osnovi da bude zadovoljna ovakvim ishodom. Tadić je veoma blizak sa Kremljom, pre svega oko pitanja Kosova. Putin je dovoljno mudar i iskoristi činjenicu da Tadić ima dobre kontakte na Zapadu, ali da se istovremeno okreće ka Moskvi kada mu zatreba podrška. Takav predsednik Srbije ustvari Kremlju najviše i odgovara.
RSE: Nakon dramatičnog pada popularnosti radikala u vreme obaranja Miloševićevog režima 5. oktobra 2000, njihova popularnost je u međuvremenu konstantno rasla. Da li su ovim Nikolićevim rezultatom dostigli vrhunac, posle čega će ponovo lagalo opadati njihov značaj ili će zadržati uticaj što će značiti da je Srbija i dalje podeljena.
Šlecinger: Mislim da postoji značajan deo izbornog tela u Srbiji koji je sklon podršci opcijama kao što su radikali. Oni mogu dobiti 48 odsto glasova kao sada ili trećinu kao na prethodnim izborima, ali definitivno pod ovim ili imenom neke druge partije za dugo će imati značajnu ulogu na političkoj sceni Srbije. Možda su radikali zaista sada dostigli maksimum i verovatno će im opasti uticaj ali će uvek biti dovoljno prisutni da mogu da izazovu probleme.
RSE: Da li i dalje postoji opasnost od povratka na staro, ili je proevropski kurs Srbije sada nezaustavljiv.
Šlecinger: Radikali i dalje mogu da ugroze reformski kurs, ali ako su partije iz demokratskog bloka ujedinjenje one uvek mogu da drže radikale u manjini. Međutim, problem je kada u takvom bloku imate partije i političare poput Koštunice za koje ne znate da li su istinske demokrate ili su bliži radikalima. Nije na meni kao američkom građaninu da preporučujem šta političari u Srbiji treba da rade, ali mislim da je krajnje vreme da se Koštunica povuče jer njegov negativan uticaj na politiku u Srbiji već dugo traje.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG