Dostupni linkovi

"Ni Srbija ne mora da bude NAJ. Ne mora da ima ni NAJzaštićeniji pasoš, ni NAJmasovniju izlaznost, ni NAJlepše branioce, ni NAJspektakularnije ugovore, ni NAJbolje tenisere... Niti da bude raj. Dovoljno je da bude obična zemlja," piše za Dnevnik Jadranka Jelinčić, direktor Fonda za otvoreno društvo u Srbiji.

Subota, 19. 01. 2008.

Potpredsednik Vlade najavljuje novi pasoš. Dobra vest. Mi, građani Srbije, više nećemo morati da se nadamo ličnoj naklonosti graničnih policajaca diljem sveta koji će nam poverovati šta se krije iza egzotičnog naziva Jugoslavija; niti da priželjkujemo da među njima naiđemo na đaka generacije koji će to i sam znati.

Pre dve godine u Punu sam se provukla se na lični šarm, nesvrstane i Tita. Policajac je bio iz starije generacije. Letos, u Erijanu, šarm nije pomagao. Na sreću, pojavila se mlada policajka koja je ponosno izrecitovala imena svih država nastalih iz bivše Jugoslavije. Odahnula sam, jer sam izbegla sudbinu sitnih prigraničnih lopova i švercera.

Da se vratim na potpredsednika. Drži u ruci, kaže, prototip novog pasoša. Počinje da ga opisuje: „biće crven, ali ne baš ove crvene boje; već crvenije“. Nastavlja i sve snažnije koristi gradaciju. U krešendu završava «biće to NAJzaštićeniji“ pasoš na svetu! Osam nivoa zaštite. Nešto je ipak, eto, moralo biti „NAJ“; samo da se ne bi moralo reći zašto građani Srbije već skoro dve decenije nemaju pasoš koji odgovara minimalnim standardima.

To „NAJ“ vladajućoj klasi već godinama služi kao dimna zavesa za sve ono što im je bio radni zadatak da učine još davno, ali to uopšte nisu učinili, ili su učinili sa zakašnjenjem koje pre zahteva odgovornosti ili bar dolično objašnjenje.

Nedelja, 20. 01. 2008.

Izborni dan. Izborna tišina. Biću zaštićena od svih „NAJ...“ kvaliteta koji više od mesec dana vrcaju iz izbornih spotova. Čitam Kurejišev „Crni album“. Mladi Pakistanac Šahid, pobornik roka i dobre književnosti sanja o boljem životu i upisuje se na fakultet. Sve ide kako treba. U studentskom domu upoznaje kolegu. I on je Pakistanac, ali stvarnost vidi na drugi način. On je muslimanski integrista, vodi bitke na svim frontovima i ubeđen je da „jeretici“ vode svet u propast... Za trenutak Šahid je razapet između Madone i Alaha... Uostalom pročitajte. Možda će vam „Crni album“ pomoći da razumete kako se to dogodi da neko umesto realnosti počne da živi mit. To po sebi možda i nije problem. Kako kaže Karen Armstrong „Ljudi su oduvek bili mitotvorci“. Ali, problem izgleda nastaje onda kada ne uspeju da učinite da njihov mit progovori u skladu sa novim uslovima. Naime, ljudi uvek kada naprave veliki korak napred ponovo razmatraju svoju mitologiju kako bi ona progovorila u skladu sa realnošću. Ne znam šta je sa islamskim integristima, ali naš pokušaj da svoj mit ispričamo novim jezikom svakako nije uspeo.

To mi potvrđuje i vest koju čujem na televiziji. Svi spikeri recituju da će se Džordž Kluni, Šeron Stoun i .... još neki staviti na čelo protesta zbog nepravde koja se čini Srbiji u vezi sa Kosovom. Opaženo je da su oni i NAJlepši glumci sveta. Jesu li to svi oni jedan Kosančić Ivan? Ovaj pokušaj upotrebe mita nije uspeo. Ali ne zato što su počeli da stižu demanti, već zato što pokušaj reinterpretacije mita nije pošao od realnosti srpsko-kosovskih odnosa. Ili mi možda nismo napravili taj veliki korak?!

Ponedeljak, 21. 01. 2008.

Danas nam je dan u znaku NAJveće izlaznosti na predsedničke izbore. Doduše, neki stidljivo podsećaju na procente koji su premašivali ovih 61,04 %. Međutim, velika graja ih je lako ućutkala. Ova «NAJgalama» služi da prikrije podjednako duboke strepnje i tanušne nade dva kandidata koja su izborila pravo na ulazak u drugi krug. Daje im malo vremena da predahnu i suoče se sa mogućim posledicama.

Nikoliću je ovo treći pokušaj da postane predsednik Srbije. Ako izgubi, može izgubiti još mesto potpredsednika stranke. Njegov izborni poraz neće uticati na položaj radikala.

Za Tadića i njegovu stranku gubitak predsedničke funkcije otvara kompleksnija pitanja. Poraz će oslabiti moć ministara DS-a u Vladi, koji ni sada ne uspevaju da daju intonaciju njenom radu. Ako ostanu u Vladi i nastave da prave ustupke, demokrate će do narednih izbora samo gubiti podršku svojih tradicionalnih pristalica. Ako DS izađe iz Vlade, pitanje je da li će time izazvati njenu krizu? Ako bi i došlo do prevremenih parlamentarnih izbora, iz rezultata predsedničkih izbora je jasno da Demokratska stranka ne može samostalno da pobedi. Da li bi izgledi za nove parlamentarne izbore doveli do novih političkih koalicija na demokratsko-liberalnom krilu političkog spektra, kako to vole da kažu neki analitičari, odnosno do redefinicije „demokratskog bloka“, što je termin na kome od 2000. g. insistira međunarodna zajednica, mada ih mnogi upozoravaju da takva terminologija stalno ometa tačnost analiza.

Utorak, 22. 01. 2008.

Premijer obaveštava građane da je Vlada usvojila Sporazum o saradnji sa Rusijom u oblasti naftne i gasne industrije. Još je rekao da je to «NAJveći privredni poduhvat Srbije». Pošto je sadržaj sporazuma proglašen državnom tajnom, ne znam da li ova premijerova izjava predstavlja njeno kršenje. Doduše, ruski mediji pišu da svi detalji sporazuma još uvek nisu dogovoreni. Oni mogu da pišu, jer u Rusiji ovaj ugovor nije državna tajna. Da li prepričavanje navoda ruske štampe u ovom slučaju može predstavljati kršenje srpske državne tajne? Ja jesam pravnik, ali na ovo pitanje ne znam odgovor.

Kao građanina usred dva izborna kruga mene više zanima šta novim «NAJ» njegovi promoteri hoće da kažu. Pa to da je finansijski i razvojni efekat ugovora s Rusijom navodno (NAJ)veći od svih razvojnih mogućnosti koje Srbiji pruža Sporazum o pridruživanju EU. Otuda dalje poručuju da Srbija nema ni interesa, ni razloga da nastavi ovaj proces. Bar ne u ovom trenutku. Ili bar ne dok to ne bude donosilo neku korist onima koji danas raspaljuju anti-evropsko raspoloženje po Srbiji. Što kažu u Vojvodini „ne laje kera sela radi...“

Sreda, 23. 01. 2008.

Uslovljavanje podrške narodnjačke koalicije kandidatu demokrata u drugom krugu izbora nije iznenađenje. NAJveće iznenađenje je njihova brljivost. Narodnjaci se nisu dogovorili kako će predlog o promeni koalicionog sporazuma predstaviti, te jedni tvrde da to jeste uslovljavanje, a drugi da nije. U brljivosti su zaboravili da ga pošalju i trećem koalicionom partneru u Vladi – G17, pa im pranje od uslovljavanja ne pomaže. Ovo im se prvi put dešava. Nije čudo. Upravo su pomislili da su NAJmoćniji politički akter, pa ih ponela ambicija koju ne mogu da opsluže. Kao što ni radikali ne mogu da opsluže svoju novu umivenu retoriku. Već danas je Nikolić počeo da preti sudskoj vlasti.

Četvrtak, 24. 01. 2008.

Tri tenisera iz Srbije su u polufinalu Australian Open-a. NAJteniserskija zemlja na svetu!

Petak, 25. 01. 2008.

Sahid je uspeo da za sebe reinterpretira sve islamske mitove. Svom prijatelju koji kreće u samoubilački pohod i dovikuje mu „Ja odoh u raj,“ odgovara: „Postoje i druga mesta na koja se večeras može otići.“

Ne moraju da budu NAJ. Ni Srbija ne mora da bude NAJ. Ne mora da ima ni NAJzaštićeniji pasoš, ni NAJmasovniju izlaznost, ni NAJlepše branioce, ni NAJspektakularnije ugovore, ni NAJbolje tenisere... Niti da bude raj. Dovoljno je da bude obična zemlja. A to može. Neka samo glasa za kandidata koji svakako nije NAJ, NAJ ali koji daje nadu, mada ne i punu izvesnost, da od Srbije možemo napraviti jednu sasvim običnu evropsku zemlju stabilne demokratije i održivog razvoja, u kojoj ostvarivanje običnih ljudskih želja i potreba nije herojski poduhvat.

Svako je kovač svoje sreće, a mala Mira se udala u Omsk. Možda mi, građani Srbije, možemo bolje od Mire.
XS
SM
MD
LG