Dostupni linkovi

U novom Mostu razgovaramo o tome da li je EU jedina alternativa za Srbiju. Sagovornici su Dragan Šormaz, potpredsednik Izvršnog odbora vladajuće Demokratske stranke Srbije, i Nenad Prokić, član Predsedništva opozicione Liberalno demokratske partije.

Karabeg: Gospodine Prokiću, vi ste nedavno optužili Vladu Srbije da vodi antievropsku kampanju. U čemu se sastoji ta kampanja?
Prokić: Radi se o odustajanju od NATO integracija i korišćenju Kosova kao alibija za odustajanje od evropskih integracija. To je vladajuća koalicija veoma jasno naznačila vezujući se veoma neprijatno za Rusiju. Mislim da onaj ko tako često i rado peva o suverenitetu ne bi smeo da se vezuje ni za koga, a kamoli za neku zemlju koja nije u saglasju sa doskorašnjom zvaničnom politikom vlade da su evroatlantske integracije van svake sumnje. To je jedan opasan zaokret koji će, možda, ovo društvo koštati novog, višedecenijskog zaostajanja u odnosu na susede i na svet. Mislim da je takva politika vlade veoma opasna u trenutuku kada je Evropa istinski zainteresovana za ovaj deo teritorije, jer je to uvek bio neki tamni vilajet u koji niko nije zalazio.
Šormaz: Vlada Srbije ne vodi antievropsku kampanju. Srbija nikada nije bila bliža Evropskoj uniji i nikada nije brže napredovala ka Evropskoj uniji nego otkada je predsednik vlade gospodin Vojislav Koštunica. To je činjenica. Od 2004. godine do danas Narodna skupština Republike Srbije usvojila preko 300 zakona. Svi oni su od strane evropskih institucija ocenjeni kao evropski zakoni. Čak smo po ocenama Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u jednoj godini bili prvi, a u jednoj drugi po reformama u regionu. Ja sam lično čuo od nekoliko ambasadora zapadnih zemalja u NATO paktu, pošto sam član srpske delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO pakta, da svi statistički pokazatelji govore da je Srbija spremnija da u ovom trenutku bude deo Evropske unije nego Rumunija i Bugarska koje su manje-više politički primljene u Evropsku uniju. Međutim, iako je Evropska unija po svojoj ekonomskoj snazi svetska sila, politički i vojno ona je još uvek patuljak u odnosu na svetske sile kao što su Rusija, Sjedinjene Američke Države i Kina. Srbija gradi svoju poziciju i politiku sarađujući sa svima, uvažavajući sve, pa i Evropsku uniju, i nije tačno da je prekinula svoj evropski put niti želi da ga prekine, ona samo želi da postane deo te velike evropske porodice pod istim onim uslovima pod kojima su postale i sve ostale njene članice.

Istorija govori da Rusija ovde nikada nije imala svoje interese koji bi bili i naši interesi, nego je delovala potpuno suprotno. Ovo što radi današnja vlada nije radio ni Tito - Prokić
Prokić: Ovo što govori gospodin Ssormaz u stilu je svih izjava koje daju vladini predstavnici. Oni ne traže rešenje za Kosovo, niti za druga goruća pitanja u saradnju s Evropskom unijom, svojom budućom domovinom, nego na drugoj strani. Ruski ambasador se ovde ponaša kao ministar u vladi, Putin šalje potpuno privatnu poruku što je po meni direktno mešanje u unutrašnje poslove jedne suverene zemlje pred izbore. Ako želiš da uđeš u neki savez, onda od tog saveza moraš da tražiš i pomoć i razumevanje, a ne da spas tražiš na drugoj strani. Zbog toga smatram da je politika sadašnje vlade veoma neiskrena i veoma opasna. Istorija govori i daje mi za pravo da Rusija ovde nikada nije imala svoje interese koji bi bili i naši interesi, nego je delovala potpuno suprotno. Ovo što radi današnja vlada nije radio ni Tito, toliku snishodljivost prema nekome nije pokazivala nijedna vlada Srbije. Zaista postoji veliki jaz između proklamovane proevropske orijentacije, iza koje vlada retorički stoji, i onoga što ona čini.
Šormaz: Ja bih rekao da gospodin Prokić, kako kaže naš narod, meša babe i žabe. On govori o rešenju statusa Kosova i Metohije i pri tome pominje odnos Srbije prema evropskim integracijama. To su dva, koliko ja znam, odvojena procesa. Inače, Srbija nije snishodljiva. Srbija samo brani svoju poziciju. Srbija u ovom trenutku zaista ima podršku Rusije, ali ne zato što Rusija voli Srbiju nego zato što se Rusija zalaže za nešto što se zove međunarodno pravo. Ona to ne čini radi Srbije već zato što želi da poštuje onaj poredak koji je negde do početka devedesetih vladao u svetu, poredak za koji se zalaže Povelja Ujedinjenih nacija. Vlada Vojislava Koštunice nastavlja put ka Evropskoj uniji i ka evropskim integracijama i zalaže se da to bude pod onim uslovima pod kojima su sve zemlje članice primljene u Evropsku uniju i koje imaju i sadašnji kandidati za Evropsku uniju. Srbija je spremna da sve te uslove ispuni. Međutim, nijedna članica Evropske unije, nijedna zemlja kandidat, nije imala uslov da se odrekne dela svoje teritorije i zato ni Srbija nikada neće pristati da se odrekne Kosova i Metohije da bi ušla u Evropsku uniju. To ne dolazi u obzir. Uostalom i sama Evropska unija je veoma podeljena, ima zemalja koje podržavaju stav Srbije, a ima i onih koje žele da jednostrano priznaju Kosovo i Metohiju poput Velike Britanije ili Francuske.
Karabeg: Gospodine Šormaz, da preciziramo. Stav je vaše stranke da Srbija bez Kosova ne može u Evropsku uniju.
Šormaz: Naročito ako Evropska unija učestvuje u rasparčavanju Srbije. Onda ne možemo u Evropsku uniju.
Prokić: Sada smo došli na ono što sam ja govorio. Kosovo će biti iskorišćeno kao razlog da se prekinu kontakti sa Evropskom unijom, pošto će Evropska unija priznati Kosovo, to je potpuno jasno i gospodinu Šormazu i celoj vladi. Kosovo će biti opravdanje za ono što oni žele - da se okrenu prema Rusiji. Pošto je Kosovo otišlo još 1999. godine, ja imam pravo da zaključim kako je vlada već unapred odlučila da od Evrope nema ništa, da od evropskih integracija nema ništa. Vlada uslovljava ulazak u Evropsku uniju nečim što je već izgubljeno i za što su odgovorni Milošević i još mnogi drugi. To nije krivica ove vlade, nije ona izgubila Kosovo, ali njena će krivica biti što zamagljuje budućnost Srbije.

Dragan Šormaz

Šormaz: Po mom dubokom ubeđenu Evropska unija neće priznati Kosovo i Metohiju, jer ona ne može da se dogovori čak ni oko slanja misije na Kosovo i Metohiju bez odluke Saveta bezbednosti. U Evropskoj uniji postoje veoma uticajne zemlje koje, nažalost, prate politiku Sjedinjenih Američkih Država i velika je opasnost da one priznaju jednostrano proglašenu, nepravnu nezavisnost Kosova i Metohije. Ali Evropska unija u celini, konsenzusom, a tako se donose odluke, teško da može doći do jedne takve odluke, o tome imamao uveravanja od velikog broja zemalja članica Evropske unije - Rumunije, Kipra, Grčke, Španije, Slovačke i još nekoliko zemalja. Kao i svaka normalna država u svetu Srbija se bori za svoju teritoriju, za svoj narod, za svoje građane. Nakon 1999. godine, kada su svi mislili da je Kosovo izgubljeno, mi smo, zahvaljući vladi Vojislava Koštunice i, moram reći, predsednika Borisa Tadića koji je sve vreme dobro sarađivao sa vladom i Narodnom skupštinom, došli u situaciju da se još uvek borimo i da dokazujemo da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo države Srbije. Ako ovako nastavimo, ja sam ubeđen da će Srbija, celovita, sa svoje dve pokrajine, Vojvodinom i Kosovom, vrlo brzo ući u Evropsku uniju.
Prokić: Ja ne mogu da takve bajke pevam svojim biračima. Oni u to ne veruju, imaju iskustvo. Za razliku od članova vlade i vladajuće koalicije oni su izvukli neko iskustvo iz prethodnih dvadeset godina u kojima je Srbija teško stradala zbog takve politike, kad je izgubila četiri rata u kojima nije učestvovala i kada smo stavljeni na stub srama zbog politike koja je vođena prema susedima i prema celom svetu. A što se tiče Kosova, šanse nam nisu dobre pogotovo posle pregovora u kojima je srpska pregovaračka ekipa kao model za Kosovo pominjala Hong Kong, a pri tome se zaboravljalo da Srba na Kosovu nema kao Kineza u Hong Kongu, pa onda Kipar, jedino se nisu setili malteškog reda i pojma "suverenitet bez teritorije". Sticao se utisak da su se preko noći dogovaraju uz čašu vina, pa ujutru, naviknuti da im narod ovde kupuje sve što kažu, izađu sa nekom besmislicom i onda se čude što to tamo ne mogu prodati. Takvim ponašanjem nije se moglo sačuvati Kosovo koje je i onako već odavno otišlo. S druge strane, mi nemamo nikakvih šansi da sačuvamo Kosovo zbog toga što 1.700.00 - 1.800.000 ljudi, koji tamo žive, ni po cenu samoouništenja neće da žive s nama. Mislim da cenu za 15 procenata teritorije ne sme da plate građani koji žive na 85 procenata teritorije i da se ova vlada svojom riskantnom igrom, u kojoj će se ponovo posvađati sa celim svetom, kocka sa budućnošću zemlje.
Šormaz: Kosovo i Metohija nikada nisu imali, istorijski gledano, nijedan sekund suvereniteta kao država i nemaju pravo na samoopredeljenje i otcepljenje. U međuvremenu su se i odnosi snaga u svetu promenili, nije to više ona situacija iz devedesetih kada su Sjedinjene Američke Države mogle da rade šta god žele, a Kina i Rusija za to vreme zviždukale i gledale u plafon. Kina i Rusija i neke druge zemlje, stalne i nestalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, žele da povrate snagu i uticaj te organizacije, što je dobro za Srbiju. A što se tiče albanske nacionalne manjine, brojke koje je izneo gospodin Prokić su napumpane, to se pokazalo i na poslednjim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji. Nije sve baš crno-belo i Kosovo i Metohija nije izgubljeno za Srbiju. Vredi se boriti. Albanska nacionalna manjina bi bila spremna da razgovara o autonomiji sa Srbijom, svojom matičnom državom, kada im ne bi svakodnevno stizali signali o tome da će biti podržani u nezakonitom, jednostranom proglašenju nezavisnosti. Tu se, pre svega, radi o administracija Sjedinjenih Američkih Država i nekim zemljama Evropske unije. Onog trenutka kada bi američka administracija poslala signal Albancima da treba da se dogovore sa srpskom državom ja sam ubeđen da bi srpska država i albanska nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji našli zajednički jezik i model autonomije koji bi odgovarao našoj situaciji.
Prokić: Moram da podsetim da je po Ustavu iz 1974. godine Kosovo bilo konstitutivni deo federacije i da to može biti pravni osnov za samoopredeljenje do otcepljenja na isti način kao što što su to iskoristile Hrvatska, Slovenija i ostale zemlje bivše Jugoslavije. S druge strane, navodna ponuda Albancima za ponovnu integraciju bila je lažna. Da li je prošlogodišnji ustav, koji je na referendumu prošao pod jako čudnim okolnostima, bio poziv Albancima za reintegraciju u Srbiju? Nije. Da li su glasali? Nisu. Da li im je bio upućen poziv da glasaju? Nije. Ova vlada bi želala teritoriju bez ljudi.

Zašto nikada nije održan referendum za samoopredeljenje? Zato što Albanci znaju da nemaju to pravo i da ne bi mogli da imaju podršku Saveta bezbednosti - Šormaz

Šormaz:Sve ove argumente koje je naveo gospodin Prokić ja sam letos čuo u Dubrovniku na seminaru NATO pakta od Agima Čekua koji je u to vreme bio predsednik vlade Kosova i Metohije. Ja sam sve te njegove argumente opovrgao pred 70 poslanika iz cele Evrope, čak sam imao podršku od nekih poslanika iz zemalja bivše Jugoslavije, Poslanik Ćosić iz Hrvatske podržao je svaku reč onoga što sam ja rekao, a i neki makedonski i bosanski učesnici skupa. Nije tačno da je Kosovo i Metohija ikada imalo suvrenitet, niti je bilo konstitutivni deo Jugoslavije. Zna se da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Veoma je opasno ovo što gospodin Prokić priča jer to bi značilo da isto pravo po Ustavu iz 1974. godine ima i Autonomna pokrajina Vojvodina. Tačno je da je Kosovo i Metohija bilo predstavljeno u Predsedništvu SFRJ, to je bila neka vrsta ključa, ali ne kao državni element. Prema tome, nema nikakvog pravnog osnova za otcepljenje. Uostalom, nikada niko nije sa takvim argumentom izašao pred Savet bezbednosti. Zašto nikada nije održan referendum za samoopredeljenje? Zato što Albanci znaju da nemaju to pravo i da ne bi mogli da imaju podršku Saveta bezbednosti. Jedini način da Kosovo i Metohija postane nezavisno je da Srbija prizna tu nezavisnost, kao što je Indonezija uradila u slučaju Istočnog Timora, ali to Srbija nikada neće učiniti.
Prokić: Ovakva prepotencija, ignorancija i svest o svojoj veličini i nadmoćosti svojih prava nad pravima drugih Srbiju je jako mnogo koštala. Ovaj aroganti stav da smo mi jedini u pravu, da svi ostali greše, da ćemo mi naučiti Evropu i Ameriku pokazuje da nismo izvukli nikakave pouke iz kraha Miloševićevog režima. Ista je to retorika, isto nadobudno učenje celog sveta, samo mi je žao što će to opet građani Srbije morati da plate, a ta cena će opet biti stravična.
Karabeg: Gospodine Šormaz, kako bi Srbija reagovala ukoliko, recimo, velike evropske zemlje, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, priznaju nezavisnost Kosova?
Šormaz:Vlada Srbije je napravila akcioni plan za reakciju u tom slučaju, ali to je državna tajna i o tome se ne može govoriti u ovom trenutku. Mi ne želimo da do toga dođe, bez obzira što gospodin Prokić kaže da smo mi nadobudni i želimo da učimo Ameriku i evropske zemlje o tome šta treba raditi. Mi ne želimo nikoga da učimo, mi samo čitamo ono što piše u Povelji Ujedinjenih nacija. Uostalom, kada postanete član Evropske unije, ta zajednica vam garantuje granice, teritorijalni suverenitet i integritet. Srbija će imati jasan odnos prema svim onim zemljama koje jednostrano priznaju Kosovo i Metohiju. Ali o tom potom, ako do toga dođe. Mi se borimo svim silama da te zemlje to ne urade. Ima nade. Setite se samo koliko je bilo rokova za proglašenja nezvisnosti Kosova od 1999. na ovamo, pa se to nije desilo do dana današnjeg. Nekako su se uvek Amerikanci povlačili pred argumentima. Ja se nadam da će se i u narednom periodu oni polako početi da se povlače i da će jednog dana dozvoliti da se uradi ono što je jedino pravedno rešenje, a to je da Kosovo i Metohija dobije najširu moguću autonomiju u državi Srbiji.
Karabeg: Ipak, može se desiti i to nije daleko od realnosti, da Kosovo proglasi nezavisnost, da ga priznaju Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i još neke važne evropske zemlje. U tom slučaju Srbija neće u Evropsku uniju. Da li to znači da će Srbija ići u izolaciju?
Šormaz: Ne, to ne znači da će Srbija ići u izolaciju. Da li je Island u izolaciji? Da li je Norveška u izolaciji? Da li je Švajcarska u izolaciji? A te zemlje nisu članice Evropske unije. Strani kapital je ušao u Srbiju, strane banke su u Srbiji, velike kompanije su u Srbiji. Srbija će se razvijati na svoj način. Sve će zemlje i dalje sarađivati sa Srbijom kao što i danas sarađuju - i privredno i ekonomski i na svaki drugi način. To da bi Srbija, ukoliko ne uđe u Evropsku uniju, otišla u izolaciju samo je još jedna od laži koja se širi Srbijom.
Karabeg: Gospodine Prokiću, da li bi Srbija išla u izolaciju ukoliko ne postane član Evropske unije?

Nenad Prokić
Prokić: To je jedna veoma opasna igra: izolacija - ne, ali ne i Evropska unija. Gospodin Šormaz kaže da je akcioni plan vlade Srbije tajna, ali živeći u Srbiji mogu da pretpostavim koja je to velika tajna. Sve će se svesti na to da budu vraćena tri-četiri ambasadora, biće proglašene personama non grata, ali će se nastaviti ekonomski i vizni poslovi i sve to će biti tako kako jeste. A onda će doći neke druge persone koje nisu persona non grata. I pravićemo se pred našim biračima da smo nešto uradili, da smo čvrsto odgovorili, a zapravo nismo ništa uradili.
Šormaz: Srbija samo brani ono što je njeno. I nikoga ne ugrožava. Ne ugrožava ni albansku nacionalnu manjinu. Mi im nudimo mnogo više nego što su imali čak i po Ustavu iz 1974. godine. Mi želimo da oni budu integralni deo našeg društva i želimo da zajedno živimo. To nije lažna retorika. Ali, znate šta, i Albanci moraju da pruže ruku. I oni moraju da naprave određeni ustupak. Mi želimo da budemo deo Evropske unije. Ali ponavljam po ko zna koji put - nikada nećemo pristati na politiku uslovljavanja. To kaže ogromna većina politički mislećih ljudi u zemlji Srbiji. Svi, osim Liberalno demokratske partije, i ,možda, još nekoliko minornih stranaka koje nisu parlamentarne. Sve ostale stranke, koje čine 95 posto političke slike u Srbiji, kažu ovo što ja sada govorim. Čak i radikali se izjašnjavaju za ulazak u Evropsku uniju, ali naravno ne pristaju na ovaj način. Pa i Socijalistička partija Srbije se zalažu za Evropsku uniju. Ali niko nije spreman da pristane da se Kosovo i Metohija odvoji od Srbije. jer bi to bio akt izdaje po Ustavu Republike Srbije.
Prokić: Gospodin Šormaz govori o zajedničkom životu sa Albancima, a koliko se pruža ruka Albancima najbolje govori činjenica da se kancelariju gospodina Haljimija, jedinog albanskog predstavnika u srpskom parlamentu, nalazi u kućici za lift. Ako se toliko ceni jedini albanski predstavnik u srpskom parlamentu, šta bi onda drugi mogli očekivati..
Karabeg: Ako se slažete da privodimo kraju ovaj razgovor. Koliko sam shvatio, gospodine Šormaz, vaš zaključak je: Evropa unija - da, ali samo sa Kosovom. Bez Kosova, Evropska unija - ne.
Šormaz: Tako je.
Karabeg: Gospodine Prokiću, vaš zaključak?
Prokić: Mislim da je ovo što danas govori vlada o Kosovu samo priča da se politički preživi, a oni vrlo dobro znaju, i gospodin Šormaz takođe, da je Kosovo potpuno izgubljena bitka i da ga je nemoguće vratiti. Takvom svojom politkom vlada dovodi u pitanje budućnost Srbije i njenu evropsku orijenticiju. Naš jedini mogući put i jedina sreća koju građani Srbije u ovom trenutku mogu da očekuju, a to nije med i mleko, je da uđemo u Evropsku uniju. To je promena sistema vrednosti, prihvatanje nečega što ovde ne postoji. To će biti veoma bolno i veoma teško, ali sve drugo je put u propast.
Šormaz: Ponavljam još jednom. Vlada Srbije nije odustala od evropskog puta što ne znači da evropski put podrazumeva prekidanje odnosa sa svima ostalima. Važno je da imamo dobre odnose i sa svim ostalim zemljama, pa i sa Rusijom, kao velikom svetskom silom i velikim tržištem koje je itekako otvoreno za srpske proizvode. A Kosovo i Metohiju ne damo ni po koju cenu, pa ni po cenu ulaska u Evropsku uniju.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG