Međutim, najverovatniji scenario je da sadašnja Vlada Republika Srpska neće pokušati secesiju ali će blokirati političke reforme sa velikim uticajem državno kontrolisanih investicija iz Srbije i Rusije.
Posle više odlaganja, Kosovo će 2008. godine proglasiti nezavisnost koju će priznati SAD i veći deo Evropske unije. Glavni rizik po regionalnu stabilnost predstavljaju nacionalističke partije u Srbiji koje će secesiju Kosova pokušati da iskoriste za jačanje svojih političkih pozicija nauštrb evropskih integracija u zemlji, okrećući se prema Rusiji i pokušavajući da destabilizuje BiH, odnosno da prisajedine Republiku Srpsku, piše Džejns Intelidžens. Ovaj časopis podseća da srpski nacionalisti tvrde da, ako se prekrši Rezolucija UN 1244 o Kosovu proglašenjem njegove nezavisnosti, onda bi i bosanski Srbi imali pravo na referendum o otcepljenju iako bi to bilo u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom.Ključni politički rizik po Bosnu i Hercegovinu je izostanak jasnoće u funkcionisanju centralne države, koja je u suštini blokirana zbog postojanja dva entiteta sa velikim nadležnostima. Sve dok je policija BiH podeljena po entiteskim linijima, rizik od političke destabilizacije je mnogo veći nego u zemljama gde je Ministarstvo unutrašnjih poslova jedinstveno, ocenjuje Džejns Intelidžens. Osim političkih postoje i ekonomski rizici destabilizacije. Doduše, privredni rast je veći od 5 odsto. Međutim, on je uglavnom baziran na međunarodnoj pomoći i stranim investicijama, a ne toliko na strukturalnom rastu.
Nezaposlenost je između 40 i 45 odsto, a oko 40 procenata je siromašnih, što sve predstavlja rizik i po političku stabilnost, piše Džejns intelidžens.
Malo je verovatno da bi Srbija pokušala da se otvoreno umeša u prilike u BiH, uključujući i vojno, smatra ovaj časopis. Međutim, vlasti u Beogradu i Moskvi nastoje da preko privrede ostvare što veći uticaj u Republici Srpskoj. Najočitiji primer je kupovina Telekoma Republike Srpske od istoimenog preduzeća iz Srbije. Mogućnost korisnika Telekomove mreže u Republici Srpskoj da zovu iz Srbije bez plaćanja rominga ne treba tumačiti samo kao finansijsku pogodnost već i pokušajem brisanja svih granica između Srbije i Republike Srpske. Preduzeća iz Srbije u osnovi kontrolišu čitav sektor telekomunikacija u Republici Srpskoj. Istovremeno, ruske kompanije u savezu sa švajcarskim kao i of šor firmama kupuje veliki deo naftne i gasne industrije u Republici Srpskoj. Srbija i Rusija su najveći investitori u ovom BiH entitetu.
Sve veći ekonomski uticaj Beograda i Moskve u Republici Srpskoj, istovremeno im omogućava i politički upliv u prilike u BiH, uključujući i mogućnost podsticanja etničkih tenzija, što bi predstavljao zapravo veći rizik po srednjoročnu stabilnost ove zemlje i njene evropske integracije, nego trenutno proglašenje nezavisnosti Kosova, ocenjuje Džejns intelidžens.
