Dostupni linkovi

Politički i ekonomski rizici destabilizacije


zgrada Vlade RS, Photo: Maja Bjelajac

Nezavisnost Kosova imala bi posledice po ceo Balkan, jer bi srpski nacionalisti pre svega ohrabrili svoje sunarodnike preko Drine da se otcepe od BiH, piše britanski Džejns Intelidžens (Jane Intelligence).

Međutim, najverovatniji scenario je da sadašnja Vlada Republika Srpska neće pokušati secesiju ali će blokirati političke reforme sa velikim uticajem državno kontrolisanih investicija iz Srbije i Rusije.

Posle više odlaganja, Kosovo će 2008. godine proglasiti nezavisnost koju će priznati SAD i veći deo Evropske unije. Glavni rizik po regionalnu stabilnost predstavljaju nacionalističke partije u Srbiji koje će secesiju Kosova pokušati da iskoriste za jačanje svojih političkih pozicija nauštrb evropskih integracija u zemlji, okrećući se prema Rusiji i pokušavajući da destabilizuje BiH, odnosno da prisajedine Republiku Srpsku, piše Džejns Intelidžens. Ovaj časopis podseća da srpski nacionalisti tvrde da, ako se prekrši Rezolucija UN 1244 o Kosovu proglašenjem njegove nezavisnosti, onda bi i bosanski Srbi imali pravo na referendum o otcepljenju iako bi to bilo u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom.

Ključni politički rizik po Bosnu i Hercegovinu je izostanak jasnoće u funkcionisanju centralne države, koja je u suštini blokirana zbog postojanja dva entiteta sa velikim nadležnostima. Sve dok je policija BiH podeljena po entiteskim linijima, rizik od političke destabilizacije je mnogo veći nego u zemljama gde je Ministarstvo unutrašnjih poslova jedinstveno, ocenjuje Džejns Intelidžens. Osim političkih postoje i ekonomski rizici destabilizacije. Doduše, privredni rast je veći od 5 odsto. Međutim, on je uglavnom baziran na međunarodnoj pomoći i stranim investicijama, a ne toliko na strukturalnom rastu.

Nezaposlenost je između 40 i 45 odsto, a oko 40 procenata je siromašnih, što sve predstavlja rizik i po političku stabilnost, piše Džejns intelidžens.

Malo je verovatno da bi Srbija pokušala da se otvoreno umeša u prilike u BiH, uključujući i vojno, smatra ovaj časopis. Međutim, vlasti u Beogradu i Moskvi nastoje da preko privrede ostvare što veći uticaj u Republici Srpskoj. Najočitiji primer je kupovina Telekoma Republike Srpske od istoimenog preduzeća iz Srbije. Mogućnost korisnika Telekomove mreže u Republici Srpskoj da zovu iz Srbije bez plaćanja rominga ne treba tumačiti samo kao finansijsku pogodnost već i pokušajem brisanja svih granica između Srbije i Republike Srpske. Preduzeća iz Srbije u osnovi kontrolišu čitav sektor telekomunikacija u Republici Srpskoj. Istovremeno, ruske kompanije u savezu sa švajcarskim kao i of šor firmama kupuje veliki deo naftne i gasne industrije u Republici Srpskoj. Srbija i Rusija su najveći investitori u ovom BiH entitetu.

Sve veći ekonomski uticaj Beograda i Moskve u Republici Srpskoj, istovremeno im omogućava i politički upliv u prilike u BiH, uključujući i mogućnost podsticanja etničkih tenzija, što bi predstavljao zapravo veći rizik po srednjoročnu stabilnost ove zemlje i njene evropske integracije, nego trenutno proglašenje nezavisnosti Kosova, ocenjuje Džejns intelidžens.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG