Dostupni linkovi

Usvojen okvirni sporazum o prodaji NIS-a Rusima


pogoni Nafne industrije Srbije

Vlada Srbije usvojila je danas nacrt međudržavnog energetskog sporazuma sa Rusijom o privatizaciji Naftne industrije i izgradnji magistralno-tranzitnog gasovoda.

Ovim sporazumom jos nisu definisani detalji, tako da se ne zna za koliko će biti prodat NIS, kao ni konačna vrednost i troškovi izgradnje gasovoda.

Usvojeni sporazum ima okvirni karakter, tako da će cena za koju će biti prodata Naftna industrija Srbije, kao i učešće u vlasništvu gasovoda i troškovi u njegovoj izgradnji biti definisani određenim ugovorima između Gazproma i srpskih firmi. Vojislav Koštunica, predsednik srpske Vlade, rekao je da Srbija dobija magistralno-tranzitni gasovod, što će obezbediti energetsku stabilnost zemlje:

“To znači da Srbija na ovaj način postaje i energetski faktor i lider u regionu.”

Koštunica je najavio da će nacrt sporazuma biti potpisan 25. januara u Moskvi, i da se pregovori sa ruskom stranom nastavljaju. Aleksandar Popović, ministar energetike u Vladi Srbije, rekao je da će protok gasovoda biti najmanje 10 milijardi kubnih metara godišnje i da će kapacitet zavisiti i od trase kojom bude prolazio, kao i da će njegova vrednost, koja uključuje i završetak skladišta u Banatskom Dvoru, biti oko 1,5 milijarde evra. Što se tiče NIS-a, rekao je Popović, ponuda ruske strane za kupovinu 51 odsto te kompanije je 400 miliona evra, plus 500 miliona investicija:

“Ali se o tome još uvek razgovara. Dakle, onog momenta kada bude postignut kompletan sporazum on će biti na uvidu javnosti. Postoji mogućnost da i kroz gasni i kroz naftni aražman dobijemo i određene količine gasa i određene količine nafte i naftnih derivata po cenama koje su danas ispod berzanskih.”

Upitan zašto je međudržavni sporazum sa Rusijom usvojen baš u ovom trenutku, kada je na samom početku ruska strana nudila uslove koji su i sada u opticaju, premijer Vojislav Koštunica je rekao:

“U svim pregovorima postoji jedan period pregovaranja kada se stvari prelome, kada se oceni da su one povoljne za našu stranu, ali da se naravno te pogodnosti u daljim pregovorima, pratećim ugovorima, mogu poboljšati. To je sve presudilo. Jedna opšta procena je da Srbija ne treba da bude zapećak ni istoka ni zapada, već da treba da bude potpuno samostalna kao jedna tranzitna zemlja između istoka i zapada, kada je reč o pouzdanom i stabilnom snabdevanju gasom.”

Sporazum sa Rusijom pod ovim uslovima nije podržala stranka G17 plus jer su njeni ministri ocenili da aranžman moze biti povoljniji po Srbiju. Čedomir Jovanović, predsednik opozicione Liberalno demokratske partije, zaključio je da je usvojeni sporazum plod dogovora Vojislava Koštunice i predsedničkog kandidata Borisa Tadića pred drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji:

“Ne mogu zbog potrebe Vojislava Koštunice da dalje kolonizuje Srbiju da podržim ideju poklanjanja NIS-a. Neka Rusi kupe NIS na tenderu kao što se kupuju kompanije po Rusiji, nemamo nikakav problem sa tim. Ukoliko ova Vlada pristaje na jednu takvu opciju samo zbog toga što deo Vlade ima potrebu za Koštuničinim glasovima, a drugi deo na taj način kompezuje gubitak podrške u biračkom telu Srbije, onda tu nema prostora za LDP, na toj strani uopšte ne želimo da tražimo prostor”

Okvirni sporazum o energetskoj saradnji Srbije i Rusije, koji je usvojila Vlada Srbije, ima samo četiri strane, a tek kada u narednim mesecima svi prateći ugovori budu gotovi taj paket trebalo bi da ratifikuje parlament. Srbija se gasom snabdeva preko gasovoda koji od Rusije preko Ukrajine i Mađarske ide na zapad, dok bi izgradnjom novog gasovoda, nazvanog Južni tok, dobila nove neograničene količine tog energenta. Ruski Gazprom i italijanski ENI grade gasovod do Italije kojim bi se pojačalo snabdevanje zemalja Evropske unije, ali još nisu precizirane tranzitne zemlje i trasa.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG